Strah sa kojim se Dragana Mirković borila i uspešno ga pobedila

Dragana je na nedavnoj američkoj turneji spojila lepo i korisno, pa je nakon četiri koncerta uspela da ukrade i koji trenutak za odmor i obilazak gradova. Mirkovićeva je pored Amerike boravila i u Kanadi, a odlazak u Totonto pamtiće ceo život jer je pobedila strah od visine.

- Sa godinama, a pogotovo otkako sam postala majka, počela sam da razvijam strah od visine, naročito ako podloga nije stabilna. Zato, možete misliti kako sam se osećala kada sam se popela na CT toranj u Torontu koji je treći najveći toranj na svetu, a još kada sam shvatila da ima stakleni pod, nije mi bilo nimalo svejedno. Ipak, kao i uvek, rešila sam da se suočim sa problemom umesto da bežim od njega. Nekako sam uspela da sednem na stakleni pod ali se dugo nisam usuđivala da pogledam dole. Kada sam to učinila, strah je nestao za nekoliko sekundi – sa osmehom za “Blic puls” priča Dragana odmah po povratku iz Amerike.

A post shared by Dragana Mirković (@dragana_mirkovic) on Nov 10, 2017 at 12:23pm PST

- Zaista je bilo dirljivo osetiti toliku ljubav publike. Nošena njihovom energijom pevala sam toliko da je svaki koncert trajao više od tri sata. Tokom nastupa slikala sam se sa njima, ali im i ispunjavala želje i moram priznati da me je iznenadilo kako su brzo zavoleli sve nove pesme, ali i koliko starih pesama koje nisu na standardnom repertoaru traže. Ako neke i nisam uvežbala sa orkestrom pevala sam bez njih praćena horom publike, kao što su pesme poput “Kaži mi, sunce moje”, “Mamina i tatina” i mnoge druge. Ipak, najveće iznenađenje bilo mi je kada su mi u Sent Luisu zatražili da otpevam “Bosnom behar probeharao”. Iako na koncertima uglavnom pevam svoje pesme, ovu želju nisam mogla da odbijem, između ostalog i zato što izuzetno cenim Dina Merlina kao umetnika –

Dragana je tokom boravka preko bare uspela i da obiđe znamenitosti poput Kipa slobode, Tajms skvera, Rokfeler centra, da odgleda predstavu “Kralj lavova” na Brodveju i da poseti jedan od najpoznatijih džez klubova na svetu, legendarni "Birdland". Ipak njena sreća nije bila potpuna.

- Iz Amerike se vraćam prepuna utisaka koje ću zauvek pamtiti i jedino što mi je nedostajalo za potpunu sreću bili su moj suprug Toni i deca Manuela i Marko. Sledeći put kada budem organizovala turneju, za šta obećavam da neću čekati više od decenije kao poslednji put, doći ću sa njima – završava Dragana Mirković