Aleksandra Gudelj: Mnogo toga smo "Loto" i ja prošli zajedno

Lepu Aleksandru Gudelj gledamo već dugo na malim ekranima, a ovoga puta je ispričala kako je uplovila u voditeljske vode i zašto ne bi nikad menjala svoj posao.

- Još kao devojčica maštala sam da radim na televiziji i uvek sam organizovala neke priredbe sa mlađim bratom i potom uživala u tome da najavljujem program. S obzirom na to da sam studirala ekonomiju, slobodno mogu da kažem da je voditeljski poziv bio sasvim slučajan. Upoznala sam devojku koja je šminkala na tadašnjoj Fox televiziji i ona mi je rekla da je trenutno konkurs. Bez razmišljanja sam se prijavila i eto od tog dana do danas prošlo je više od 9 godina i mogu reći da mi je to jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu.

Aleksandrin prvi posao bio je vezan za informativni program gde je radila kao prezenter vremenske prognoze, a onda su usledili „Kraljevi Ade“ sa njenim divnim kolegama Miljanom i Tešom.

- Kada razmišljam koji posao mi je bio najomiljeniji u dosadašnjoj karijeri, jako mi je teško da se odlučim jer sam baš u svakom podjednako uživala. Na primer, Srđan Karanović i ja radili smo kviz „Ludi kamen“ i divno smo sarađivali i zabavljali se. Imali smo tu neku slobodu da scenario radimo sami iz glave na licu mesta, tako da je bilo mnogo smeha. Kao i na svakom početku, neću da krijem da sam imala dosta smešnih situacija i anegdota, a jedna koje se uvek setim i slatko ismejem desila se kada sam radila kao prezenter i emisija „900 sekundi“ se emitovala uživo. I taman kad je moj kolega Nemanja Velikić završavao svoj deo, drugi kolega koji je sedeo u studiju je pao sa stolice, to je tako odjeknulo, počela sam da se smejem, a trebalo je istog trenutka da se uozbiljim i nastavim svoj posao. I da budem iskrena, jedva sam uspela da završim svoj deo ozbiljna, ali to su male simpatične stvari koje čine posao još zanimljivijim.

Kada bi baš morala da se odluči, na prvo mesto od svojih poslova stavila bi igru na sreću „Loto“ koji je vodila četiri i po godine i zaista uživala.

- Mnogo toga smo „Loto“ i ja prošli zajedno. Od divnih ljudi koji su radili u Državnoj lutriji i sa kojima sam lepo sarađivala, do toga da su me slučajni prolaznici zaustavljali da me pitaju za dobitnu kombinaciju. Slali su mi pisma na televiziju i kada bi me sreli negde prilazili bi da se zahvale za „sedmicu“ ili „šesticu“ koje sam im izvukla. I baš pre nekoliko dana taksista koji me je vozio prepoznao me je i zahvalio mi kako sam mu pre tri godine izvukla „šesticu“. Bude mi mnogo drago. Moram da priznam da sam i ja obavezno igrala „loto“ i nadala se kako ću samoj sebi da izvučem „sedmicu„ (smeh).

Aleksandra se trudi i za sada uspeva da uskladi privatne i poslovne obaveze, jer joj je posao, kao i uglavnom svima, u vreme kada su joj u školi stariji sin i u vrtiću mlađi.

- Kad ja završim sa radnim obavezama, a oni sa svojim školicama, svi smo na okupu. I uvek gledam da sve poslove koje imam, poput raznih intervjua i slikanja, obavim u prepodnevnim satima jer je popodne rezervisano za moje anđele: Milijana i Damjana. Najbolji savet u vezi sa poslom i karijerom dobila sam od supruga, a to je da uvek treba biti odmeren u svemu. I da se kroz život, pa tako i karijeru, treba penjati polako, stepenik po stepenik.

Posle četiri godine koliko je bila „Loto“ devojka, prešla je da radi „Exkluziv“, dobro poznat zabavni format, koji gledaocima saopštava šta se dešava u životu poznatih.

- Vrlo sam zadovoljna timom koji radi ovu emisiju jer su mladi i vredni novinari sa kojima je uživanje sarađivati. Moj poslovni dan izgleda tako što pišem generalne najave i odjave za emisiju, a na sam dan snimanja imamo pripremu - šminkanje, nameštanje frizure, a tu je i naša stilistkinja koja nam priprema adekvatnu odevnu kombinaciju. Zatim odlazim u studio i snimam najave. S obzirom na to da sam već dosta godina u ovom poslu, prirodno je da je i trema nestala, tako da se uopšte ne pripremam nešto posebno. Obožavam svoj posao, tako ne planiram da ga menjam, ostajem verna svom voditeljskom pozivu, a svim devojkama koje žele da krenu mojim stopama mogu samo da poručim da budu spontane, pristupačne i da se ne brinu jer prvo treba da steknu neko iskustvo, a tek posle da se ostvare u pravoj ulozi.