Božo Vrećo: Nepripadanje konzervativnoj sredini, ožiljci i uvrede su me formirali slobodnu osobu

Svako ko je imao priliku da ga sluša uživo kaže da su koncerti bosanskog umetnika Bože Vreće svojevrsno putovanje kroz najskrivenije kutke ljudske duše. Istog trenutka kada “pusti glas” sa scene pokulja energija koja obuzme publiku i taj očaravajući efekat traje do kraja. Beogradska publika se uvek rado vraća tom omamljujućem transcendentalnom iskustvu, pa se i koncert zakazan za 3. decembar u Centru “Sava” očekuje s nestrpljenjem. Umetnik koji je svojim stvaralaštvom prevazišao sve prirodne i društvene okvire govori zašto i kako živi sevdah, i otkriva uzrok epilepsije sa kojom se bori. Razgovor započinje sa nestrpljenjem i radošću zbog skorašnjeg druženja sa publikom.

- Jedva čekam taj trenutak, kao što i mene moja publika iščekuje. Želim da svaki koncert u Beogradu bude čarolija, da izađem na scenu i budem ozaren ljubavlju, kao uvek.

Da li će vam se na sceni pridružiti neko od kolega?

- Neću da otkrivam sve, osim da će sa mnom biti Marko Luis i Vasil Hadžimanov. Biće to spoj Istoka i Zapada, pun novog, zrelog zvuka koji omamljuje i nadahnjuje, oslobađa i opija ljubavlju. Želim da to bude fuzija lepote prepuštanja muzici kao univerzalnom jeziku kojim komuniciramo i pokazujemo koliko zapravo jedni druge volimo.

Uoči koncerta objavili ste duetsku pesmu sa Vasilom Hadžimanovim. Kakve su reakcije?

- Pesma najavljuje moj peti album za hrvatsko tržište koji će izaći naredne godine. Vasil i ja smo drugari, on je jedini muzičar koga sam zamislio da podeli sa mnom tu emociju, znao sam da je pravi izbor. To je jedna od najlepših ljubavnih pesama koje sam do sada napisao i nema sumnje da će biti antologijska.

 

Prepoznatljivi ste i po jedinstvenom modnom izrazu. Jeste li osmislili kreacije za ovu priliku?

- Biće avangardno, nežno, strastveno i mistično. Razmišljao sam o svim aspektima pozornice u Centru “Sava”, to će biti prava Pandorina kutija za sve nas unutra. Otvoriću je, ispuniti pesmom i pustiti da se nada, ljubav i vera u dobrotu rasprše svuda okolo. To je jedina misija svih nas - deliti ljubav i dobrotu. Želim da moja publika te noći ostavi tugu i kući ponese ljubav.

Najavili ste sopstvenu modnu kolekciju.

- Modna linija i te kako napreduje. Sve moje haljine pričaju priču, za svaki koncert šije se nova kreacija i to je jedinstveno i posebno u vezi sa mnom. I glas, i vizual, i ples, i iskrenost, sve su to elementi koji čine da živite umetnost, a ne samo da je odrađujete kada dođe vreme za koncerte. Gnušam se ljudi koji ne žive umetnost koju propagiraju.

Vaše kreacije najčešće su crne boje. Crno je asocijacija na tugu, baš kao što sevdah budi one najteže emocije, ponekad uspavane. S druge strane, na scenu stupate sa osmehom. Kako se sve to uklapa u celinu?

- Život je i radost i tuga, takva je i moja muzika i ono što ja zaista jesam. Svako od nas. Od smeha do plača. Sevdah je borba za slobodu mojih uverenja i identiteta, onoga što jesam, bez laži i glumatanja. Sevdah je uzdah i predah, otrov i lek, jecaj i smeh od koga se sva bol rastapa i postaje melem za dušu.

U emisiji "Balkanskom ulicom" otkrili ste da je tragična smrt vašeg oca obeležila vaš život. Koliko je to uticalo na vaše muzičko opredeljenje?

- Tragedija i sav taj patos koji pamtimo i proživljavamo, svako na svoj način, utiče na sve segmente, pa i na moju vezanost za sevdalinku kao formu u kojoj sam se pronašao. Odrastanje i nepripadanje maloj i konzervativnoj sredini u kojoj sam odrastao, ožiljci, uvrede, sve me je to formiralo u ono što sam danas - slobodan u svakom obliku. Biće koje ne poznaje rod i živi i kao žena i kao muškarac. Tako i stvara, voli i svaki tren razmišlja, bez straha i uzmicanja od bilo čega.

U istoj emisiji rekli ste da bolujete od epilepsije. Kako ste se suočili sa tim saznanjem?

- Morao sam da se borim. Borim se i sada, svakog trena, jer tu bolest morate da kontrolišete ili će ona preuzeti kontrolu nad vama. Ja ne dopuštam da mi bilo šta stoji na putu. Koračam napred, neustrašivo. Smisao mog postojanja i celog života je moja karijera. U tome nalazim snagu, volju i radost, to je moj lek i sve je podređeno njoj. Klonim se loših ljudi i stresa, živim skromno i pazim šta jedem, pijem i koliko spavam. Samokontrola i meditacija, puno šetnje i pravilno disanje.

Kako ste prebrodili strah?

- Strah je za kukavice, a ja sam oduvek bio hrabar. Morate da se izdignete iz svega što je ružno i odlučite da vas više ništa ne dotiče, ni zli ljudi, ni njihove navike. Ali, to je već filozofija života za koju sami morate da nažete vrata. Ja samo mogu da budem primer, nikako vodič ka tome.

Jeste li imali problem zbog vaše životne filozofije i imidža, to jest identiteta?

- Sada više ne. Prevazišao sam sve što bi moglo da me remeti. Živim u potpunoj harmoniji, nemam vremena za gluposti i primitivizam u bilo kom segmentu. Time se bave ljudi bez karijere. Pravi umetnici stvaraju i ne osvrću se na pse koji laju.

Da li je sevdah način da izbacite unutrašnju bol i tugu ili da pronađete odgovore na neka pitanja?

- I te kako. Moj sevdah je stanje u kome se oslobađamo stega, neprihvatanja, uklapanja u kojekakve norme bolesnog društva koje zarobljava čula i osećanja, i tvori ljude bez emocija. Moj sevdah je sinonim za ljubav i potpuno ogoljenje svega što je godinama tvorilo štit oko nas, ogoljenje do duše koja onda pusti glas i suzu, i raširi ruke ka nebu. Sevdah je za mene oduvek bio lek i spas. Sva lepota pesme koja može da izleči nesrećne i usamljene, posramljene i uplašene kroz mene izlazi, snaži i štiti od zla. Ima nešto meditativno i sveto u tim zvucima, jer Bog upravlja svim segmentima mog života i zato i jeste sve tako kako jeste, po Njegovoj volji.

Vaš emotivni život vrlo je intrigantan.

- Privatni život neću više da komentarišem niti da pričam o tome, osim kroz pesme i knjige.

Verujete li još u ljubav?

- Oduvek i zauvek. Ljubav je naša vera i pokretač. Zbog ljubavi smo živi i zarad nje činimo sve. Želim da je bude više svuda oko nas, da se bez straha pokaže i iskaže, jer je deo svih nas, samo se ljudi boje da ona zasija iz njih i preuzme kormilo.

Odrasli ste u Foči, studirali u Beogradu, živite u Sarajevu, muzika vas sve češće vodi u Zagreb. Gde najbolje osećaju vaš senzibilitet, a gde se vi osećate najslobodnije?

- Sarajevo i Beograd su gradovi koje smatram svojim domom i tako će zauvek biti. I u Zagrebu me vole. Sve je do nas, mi donosimo energiju koja pleni i utiče na druge. Lepo je gde god da smo ako u nama stanuju sreća i mir, i ako nam je srce ispunjeno ljubavlju. Bio sam nedavno u Parizu, ljudi su izlazili iz radnji da me vide. Moja zaljubljenost u svaki tren ovog života, sloboda da budem sve što jesam, moj osmeh, harizma i umetnost sijaju poput oreola. Tako će ostati. Niko vam ne može oduzeti ono što vam je dato od Boga i niko vam ne može stati na put ako je Bog za vas nešto odredio. Zato sam srećan i ispunjen, i samo idem ka svom cilju.

Izjavili ste da biste voleli da se ostvarite u ulozi roditelja. Podrazumeva li to život izvan balkanskih granica?

- Ako se to desi, znaće se. Ako ne, voleću svu decu sveta kao svoju i pomagati koliko mogu onima koji nemaju roditelje i imaju posebne potrebe.

Po čemu ćete pamtiti godinu za nama i sa kakvim željama iščekujete dolazak naredne?

- Ova godina ispunjena je divnim koncertima i festivalima širom Evrope i regiona. Sa istim žarom nastaviću i iduće godine, otvaraju se mogućnosti za turneje u Australiji, Americi i Kanadi, mnogo festivala, tvrđava i katedrala željno me čeka i svugde je Ljubav. Tome se radujem. Iduće godine izaći će moja druga knjiga, peti album i modna linija, ali polako, korak po korak. Neka sve ide svojim tokom, da ne ureknemo.