Maja Odžaklijevska: Zaista sam bila eksplozivna, prava vatrena crvenokosa

Jedan od najraskošnijih vokala bivše Jugoslavije, pevačica Maja Odžaklijevska, oduvek se hrabro suočavala sa svim izazovima koje joj život donosi. Jedinstvenu energiju, kojom ruši sve životne barijere, još trezveno koristi za utiranje puta svom potomstvu, u koji ulaže sav emotivni kapital.

Iz dva braka ima dve kćerke, tridesetjednogodišnju Teu i četiri godine mlađu Andreu, kojima je i danas najpouzdaniji životni oslonac. Roditeljsku borbu vodila je kao samohrana majka, zbog čega je svesno zapostavila karijeru. Pre osam godina odlučila je da stavi tačku na karijeru i uživa u zasluženoj penziji.

Gde i kako vi pronalazite svoj mir?

- U trenucima kada sam sama imam svoj mir. Posle četrdeset i kusur godina rada meni je mir neophodan. Kada sam pre petnaestak godina doživela ishemični napad, moj život se potpuno promenio. Posle pregleda doktor Radak sa „Kardiovaskularne klinike“ na Dedinju saopštio mi je da mi je leva karotida sto posto začepljena, desna četrdeset posto i da ne postoji mogućnost za operaciju. U polušoku sam ga pitala šta da radim, a on mi je rekao: “Pa živite dok živite”. To je za mene bio šok od kojeg sam se dugo oporavljala. Počela sam u sebi da razvijam anksioznost, strahove od svega i svačega. Međutim, posle toga doživela sam katarzu i potpuno promenila život. Okrenula sam se sebi i pronašla mir.

Uspevate li da sačuvate taj mir uprkos životnim okolnostima?

- Mir mi je postao dragocen i neophodan. Naravno, sa Lukom borba ne prestaje, jer ja moram biti tu kao podrška i njemu i mojoj ćerki. Ali radim ono što osećam i onako kako osećam, što mi daje snagu za sve.

Borite li se s godinama i neminovnom prolaznošću?

- Više ne, borila sam se kada sam napunila pedeset. Tada sam sela i plakala, i ponavljala sebi: “Bože gospode, pola veka života, Majo, šta si uradila od svog života”. Razmišljala sam kako nisam dovoljno napredovala i dovoljno postigla. Ali sam duboko u sebi osećala da me čeka neki životni zadatak. Taj zadatak rodio se posle nekoliko godina - došao je moj Luka.

Pre osam godina otišli ste u penziju. Kakav je vaš penzionerski život u finansijskom smislu?

- Težak, a razlog je što nisam dobila nacionalnu penziju. Iako sam ispunila sve uslove koji su propisani - odbijena sam.

Kako ste to doživeli?

- Moj otac je znao da kaže: “Sine, to su političke stvari”. Ja ne pripadam nijednoj stranci, apolitična sam. Ja sam interpretator, umetnik, suptilna duša. Da sam odlučila da se bavim politikim, sigurno bih bila uspešna i u tome, jer sam tip koji, kada se zauzme za nešto, isteruje to do kraja. I vrlo sam kompetentna da kažem kada je nečemu došao kraj.

Kada ste to rekli za svoju karijeru?

- Onog trenutka kada sam shvatila da treba da pomognem ćerki. Tada me više ništa osim Luke nije interesovalo. Sve drugo mi predstavlja gubitak vremena koji mogu njemu da posvetim.

Da li vas je taj finansijski momenat odveo u rijaliti-program?

- Isključivo to. Za tako nešto imate samo dva motiva, ili popularnost ili novac. Ja sam popularnost imala, motiv su bile pare koje su mi bile potrebne da bi ćerka upisala fakultet. Upisala ga je, završila i sada sama zarađuje za sebe. Ja živim od svoje skromne penzije, koju mnogo cenim, i zajedno sa drugom ćerkom trudim se da Luki pružimo što bolji život.

Priželjkujete li da u vaš život uđe muškarac koji će vam pomoći da se suočite sa životnim izazovima?

- Koliko god vi rastete i učite, negde raste i neko drugi, i postoji mogućnost da se jednog dana sretnu dva odrasla bića koja imaju šta jedno drugom da poruče. Ja ne bežim od toga, ali ni ne trčim tome u susret. Smatram da postoje prioriteti. Sada je to Luka. Na mlađima svet ostaje. Za mene, ako dođe ljubav - dođe, ako ne, nisam ni ja baš živela kao evnuh svih ovih godina. Čovek ne može da pobegne od onoga što mu je suđeno, pre ili kasnije to će da se desi - ako treba da se desi. Poslednjih nekoliko godina postoji jedan čovek koji me je naučio strpljenju, nežnosti, toplini, jer ja sam zaista bila eksplozivna. Prava vatrena crvenokosa. Ali svako od svakoga nešto u životu nauči, a ja se trudim da učim.

Zbog čega ste odlučili da promenite boju kose?

- Ovo više nisu godine za vatrenocrvenu kosu. Smešno je tako videti ženu u ovim godinama. Nemam predrasude, nego sam se pogledala u ogledalo i videla da to više nisam ja. Sve ima svoje i svako vreme nosi svoje. Puštam kosu, jer se tako bolje osećam.

Šta biste rado promenili u svom životu?

- Ništa ne bih menjala, prepustila bih da neko drugi bude kontrol frik, da ja malo odmorim.