Jova Radovanović: Za razliku od pojedine dece, ja sam živeo u teškom siromaštvu

Jedan od najvećih zabavljača i komičara na našim prostorima definitivno je Jova Radovanović (76). Prvo što se na njemu uoči je nos, a potom osmeh od uva do uva. Tako je bilo kada se pre 55 godina pojavio na sceni, tako je i danas.

Najupečatljiviji član orkestra Sedmorica mladih, koji je neprekidno svirao 33 godine i zbog toga ušao u Ginisovu knjigu rekorda, za Kurir se prisetio kako je počeo karijeru, ali i perioda kada je odrastao u siromaštvu. On je oduvek bio zainteresovan za umetnost, ali roditeljima nije smeo da pomene muziku, jer je u to vreme bilo veoma teško kupiti neki instrument, a i posao umetnika nije bio cenjen.

- Moja velika ljubav oduvek je bila muzika. Komšija je znao za moje želje, pa mi je pomogao. Najpre mi je nabavio klarinet na revers, a potom i upisao u muzičku školu. Bilo je to neko drugo vreme. Danas je sve mnogo surovije. Mi smo imali sreću da je u tom periodu kada smo mi stasavali sve počinjalo da živi. Tako smo i mi umetnici, zajedno sa državom, stvorili televiziju i taj novi vid zabave. Sve se dešavalo spontano. Nismo znali da li u nečemu grešimo i koliko smo dobri. Jer to niko nikada pre nas nije radio. Televizija je bila potpuno nov medij. Svi smo učili jedni od drugih i ništa nam nije bilo teško. Uživali smo u onome što smo radili. Proputovali smo ceo svet. Svugde smo bili dočekani kao zvezde. Nismo zaradili neki ogroman novac, ali to nam nije ni bio cilj - kaže Jova.

Meso smo jeli jedanput nedeljno, a ostalim danima ne jer nije bilo novca. Ponekad otac zaradi više, pa donese kobasice i tada je bilo slavlje u kući

 

- Za razliku od pojedine dece, ja sam živeo u teškom siromaštvu. Međutim, tada nije bilo socijalnih razlika, svi smo se lepo slagali. Rođen sam kao četvrto dete u porodici, a roditelji su napravili pauzu između dece od deset godina, pa mi je sestra bila kao majka. Bilo je teško, ali smo pazili jedni na druge. Otac je mnogo radio, a majka je bila kod kuće. Recimo, meso smo jeli jedanput nedeljno, a ostalim danima ne jer nije bilo novca. Ponekad otac zaradi više, pa donese kobasice i tada je bilo slavlje u kući - seća se detinjstva ovaj vrstan muzičar i komičar.

 

Radovanović je u zenitu slave sarađivao i sa Lepom Brenom u filmu „Hajde da se volimo“.

- To je bio odličan projekat. Pokojni menadžer Raka Đokić mi je ponudio da igram foto-reportera. Brena je bila veoma mlada i htela je moju pomoć da bi bila što bolja. Rekao sam joj „Breno, nemoj da se brineš, sve što je po scenariju, ja ću ti pomoći da to ispadne što bolje.“ Spremili smo se za put i otišli na Zlatibor, gde su se snimale scene. Ja sam doneo svoje stvari i ubacio u Brenin gepek. Ona nije videla šta sam ostavio, pa je sva usplahirena ušla u motel i rekla: „Koja je budala ostavila ovu jaknu?“ Ja se javim i kažem: „Lično ja i uopšte se ne libim da sam budala“.

 

Svi su počeli da se smeju, a Brena mi se izvinjavala, jer je bila uverena da je jaknu poneo neko od muzičara. Međutim, pošto smo snimali na planini, čim je zašlo sunce, odmah je zahladnelo. Naravno, Brena se smrzla. Pogleda levo-desno oko sebe, pa kaže: „Jovo, gde je ona tvoja jakna, zaledila sam se“. I ja joj ogrnem jaknu - seća se Jova.