Isidora Bjelica udružila snage sa Jovanom Hismajer: Kako tračeve pretvoriti u delotvornu terapiju

Otkako joj je pre četiri godine dijagnostikovan kancer, Isidora Bjelica podvrgla se mnogobrojnim terapijama zvanične i alternativne medicine, a najveći napredak na putu ozdravljenja osetila je posle dualne terapije sa trenerom za lični razvoj Jovanom Hismajer, koja joj je pomogla da pronađe psihički uzrok svoje bolesti. Podstaknute odličnim rezultatima tokom dve godine saradnje, poznata spisateljica i lajf-kouč svetskog glasa udruženim snagama napisale su knjigu „Upomoć, prijateljice!“, koja se bazira na ideji da prijateljica može da pomogne više nego profesionalni terapeut, pod uslovom da zna metode dualne terapije. Iako se u poslednje vreme retko pojavljuje u javnosti i trudi se da živi van gradske gužve, Isidora se nakratko vratila u Beograd kako bi, zajedno sa Jovanom, promovisala knjigu. Budući da je, kaže, trenutno u fazi kada joj ćutanje više prija nego govor, književnica koja u svom opusu ima šezdeset naslova najavljuje definitivno povlačenje iz medija.

Isidora, kako ste? Kako provodite ove novembarske dane?

Isidora: Pokušavam da se izbavim iz ove patološke veze, jer ova moja bolest kao ljubavnik-manijak nikako da me napusti. Sada sam u fazi da ga ignorišem, pa će valjda konačno da se otkači od mene. U Beogradu sam trenutno zbog promocije knjige koju sam napisala sa Jovanom. Inače, sa njom je uvek ludo i zabavno.

Odnedavno se u knjižarama „Delfi“ može naći vaša nova knjiga „Upomoć, prijateljice!“. Neko je izračunao da je to vaš šezdeseti naslov. Po čemu se on razlikuje od prethodnih?

Isidora: Ovo je prvi put da sam radila na terapeutskoj knjizi. Mislim da je takvo vreme da je svima potrebna terapija, strašno je mnogo depresije, agresije i nesreće. Verujem da će ova knjiga mnogima pomoći da nauče tehnike kako bi lečili jedni druge.

Knjiga je nastala „u četiri ruke“, pisali ste je sa Jo Hismajer. Kako su vam se ukrstili putevi?

Isidora: Za Jo Hismajer prvi put sam čula preko Erike Džong, kada je bila u Srbiji i kada smo se družile. Jovana je već tada bila priznati lajf-kouč u Emiratima, a postala je poznata široj javnosti kada je pomogla članovima kraljevske porodice u Dubaiju. Kasnije, po preporuci, počinje da radi za velike svetske zvezde. Opšte je poznato da sam probala sve moguće terapije, i medicinske i alternativne, pa sam pomislila da vidim ko je ta Srpkinja za kojom lude kraljevske porodice i svetske zvezde i šta im to ona radi. U životu sam imala više terapeuta nego frajera.

Jovana, kako ste doživljavali Isidoru pre nego što ste je lično upoznali, a šta biste danas, iz ugla prijateljice, rekli o njoj?

Jovana: Oduvek sam čitala Isidorine knjige. Ona je za mene bila kao dobar profesor matematike, starog kova, koji vas kroz igru i šalu uči kako da sabirate i oduzimate, množite i delite, a da vi toga niste ni svesni. Njene knjige su za mene bile više od romana, one su me naučile kako da uživam u sebi, kako da savladam sve globtroterske, seksi i fešn tajne od Honolulua do Singapura. Isidora je, moram da istaknem, potpuno drugačija od lika koji pokazuje u javnosti i kojim krije koliko je zapravo krhka, nežna i osetljiva. Moj otac, koji ranije nije do kraja razumeo njen način izražavanja i filozofiju, sada je Isidorin najveći fan. Između nas dve postoji razlika u godinama, ali mi o tome i ne razmišljamo. Ona je oduvek imala prijateljice različitih godina, pa i znatno starije, poput Olje Ivanjicki ili Olivere Katarine, a sada sa mnom ponovo proživljava svoje tridesete.

Recite nam nešto više o vašem dosadašnjem radu.

Jovana: Moj rad vezan je isključivo za klijente u inostranstvu. Da nije Isidore i naše saradnje, tako bi i ostalo. O saradnji sa Hjuom Grantom već se pisalo u našim medijima, ali meni je jedna od dražih saradnji bila sa Karmen Elektrom. Divna je i neposredna, a toliko je toga i dobrog i lošeg prošla. Rođendan joj je samo dva dana posle rođendana moje dece, tako da ni sada, posle više godina, ne propuštam priliku da joj čestitam. Moj rad sa koijentima je specifičan. Radeći na duhovnom aspektu, nikada ne zanemarujem fizičku stranu ličnosti, nekada je to promena kompletnog imidža, a nekada podrška u borbi sa kilogramima ili prvim borama. Važno je da naša unutrašnja lepota bude u ravnoteži sa spoljašnjom.

Možete li da upredite ovdašnji i svetski pristup lajf-koučingu?

Jovana: Sa suprugom, Austrijancem, veći deo života provela sam na najrazličitijim stranama sveta. To mi je omogućilo saradnju sa čuvenom Dolores Kanon i učenicima legendarnog Alana Votsa. Saznanje da neki ovdašnji kvazimotivatori nisu ni čuli za ove dve veličine za mene je bio šok. Velika je razlika između Balkana i ostatka sveta. U Beču vas mogu tužiti za lažna obećanja i nepostizanje rezultata. Bila sam frapirana kada sam videla da ovde svako može da skuplja informacije sa „Jutjuba“, čita iz tuđih knjiga, prevodi sa engleskog i prepričava kako je to razumeo. Moj pristup radu je holistički i individualan: radim na emotivnom, duhovnom i fizičkom nivou. Dualna terapija je najbrži i najefikasniji metod za oslobađanje od strahova i anksioznosti.

Isidora, šta je presudilo da se „prepoznate“ sa Jovanom i da vaše poznanstvo preraste na nivo prijateljstva?

Isidora: Iskreno, iako vam to može izgledati ludački, ona je jedina žena sa kojom od jutra do mraka mogu da pričam o ezoteriji, paranormalnom, o astralu, o kvantnoj fizici i tantričkom seksu. Ja sam intelektualno vrlo zahtevna, a Jovana je dokaz da lepa žena može da bude enciklopedija.

Odlazak na kafu sa prijateljicom sastavni je deo nedelje mnogih žena. Da li su ta uobičajena ćaskanja „lekovita“ ili je potrebno učiniti još neki korak da bi se pretvorila u isceljujuće seanse?

Jovana: Često prijateljice savetima mogu da „ukopaju“ jedna drugu, i onda ne samo da upropaste poslove i ljubavne veze, nego se i posvađaju. Ideja ove knjige je da bude uputstvo kako da se uobičajeni tračevi pretvore u delotvornu terapiju.

U dugim i sadržajnim razgovorima koje ste vodile na šta se odnosio konkretan vapaj „upomoć, prijateljice“. Koju vrstu pomoći ste jedna od druge tražile i dobile?

Isidora: Bile su najrazličitije situacije: od ličnih kriza kad se suočavam sa lošim nalazima ili brutalnošću nekih bivših prijatelja, porodičnih kriza, do mog velikog problema - gde mi je mnogo pomogla dualna terapija - da me ne boli tuđa zloba. Kao sve prijateljice, tako i nas dve, čim imamo bilo kakav problem, zovemo jedna drugu. Naučile smo vrlo važnu stvar, kako da svaki problem pretvorimo u šalu, jer kad možeš da se smeješ svom problemu, onda si ga de fakto prevazišao. Moram da kažem, iako će se Jovana možda ljutiti, da je i ona pomalo ekstrasens. Recimo, kad imam baš tešku krizu i neću da je uznemiravam, odmah dobijem poruku: „Osećam da nisi dobro. U čemu je stvar?“

Šta se poverava isključivo prijateljici i nikom drugom? Ni suprugu, ni deci, ni roditeljima?

Isidora: Ljudi su šokirani šta smo mi sve stavile u knjigu, ali obe imamo vrlo liberalne muževe koji nemaju potrebu da cenzurišu naše delo. Sa jednom poznatom ženom davno sam pisala knjigu sms poruka, ali je ona odlučila da to ne objavimo da se njen muž ne bi uvredio. Za mene je to bio šok. Srećom, sa Jovanom nisam imala taj problem.

U jednom intervjuu izjavili ste da vas je dualna terapija naučila da, kao što kuću ne smete da ostavite otključanu, ne smete ni svoje srce. Postoji li granica do koje možemo da budemo otvoreni prema životu i ljudima?

Isidora: Granica mora da se postavi, ali ja to nisam znala. To je lekcija koju sam teško naučila. Kao što sam sve puštala u kuću, tako sam i sve puštala u svoje srce i na kraju završila sa otvorenim prelomom duše.

Kao što mogu da pomognu, prijateljice mogu i da odmognu, da nas povrede, razočaraju. Mnoge žene ne kriju da su im muškarci bolji prijatelji, da sa njima pre mogu da nađu zajednički jezik. Kakva su vaša iskustva?

Isidora: Moja iskustva su traumatična. Na primer, jedna od najboljih prijateljica nije mi se javila četiri, pet godina, od kada sam se razbolela. Javila mi je posle operacije da će doći, onda je otkazala dolazak zbog operacije zuba i više se nikad nije javila. Jo mi je pomogla da takve stvari ne zameram, da razumem takvo ponašanje i da ga ne osuđujem. Uopšte govoreći, više ne zameram nikom ništa jer svako radi najbolje što može iz svog nivoa osvešćenosti. Oprostiti znači razumeti drugog čoveka i njegov ugao gledanja, tako da nema ljutnje.

Posle svega što ste proživeli, u koju istinu verujete?

Isidora: Koliko ima ljudi toliko ima istina. Bolest me je naučila da se ne držim slepo svoje istine, nego da shvatim i sve druge. Što bi rekao Rumi: „Bog je slomio ogledalo. Svako drži svoj komadić i veruje da je to istina“. Sve u šta veruješ postaje istina, ali ako te to verovanje zaslepi i ako misliš da je zbog toga neki čovek manje vredan, onda to nije verovanje nego otrov.

Najavljujete definitivno povlačenje iz medija. Postoji li neki poseban razlog za to?

Isidora: Ne mogu više da pišem. Pre nekoliko meseci predala sam „Laguni“ rukopis „Beograd koga više nema“, o mojim slavnim preminulim prijateljima koji su ovaj grad činili velikim, i bukvalno posle toga ne mogu više da pišem. Radije provodim vreme okopavajući cveće i u čitanju. I ovo moje pojavljivanje je samo zbog zajedničke knjige. U fazi sam kada mi ćutnja više prija nego bilo koji govor.