Dejan Petrović: Ljubav je muzika, porodica i sve što me čini srećnim

U ćerki Jovani prepoznaje sve svoje osobine, važna pitanja ostavlja da prenoće i priznaje da je gledao Kasandru

Po čemu ćete pamtiti oktobar?

- Po tome što je moja ćerka napunila deset godina.

Koja muzika je najbolja za razbuđivanje?
- Glasna.

Šta radite kad vam dan počne loše?
- Trudim se da se ne iznerviram i da preokrenem situaciju na dobro, ako je moguće.

Kako su rodile šljive ove godine?

- “K’o i prošle godine...“

Kada se udruže najbolji pevač i najbolji trubač Srbije, ko ima glavnu reč?
- Ako jedan peva, a drugi svira, onda nema razgovora. Muzika ima glavnu reč.

Zbog čega je Zdravko Čolić jedan, jedini i neponovljivi?
- Mislim da je to svima jasno – jer je Zdravko Čolić.

Da li je Čola uživo šmeker kao što deluje na ekranu?

- Naravno. Zato i jeste jedan, jedini i neponovljivi. Nema foliranja i nema razlike uživo ili na malom ekranu.

Verujete li u sudbinu?
- Verujem, ali isto tako verujem da dobrim delom mi utičemo na nju.

Koje je najudaljenije mesto na svetu gde se čula vaša truba?

- Za sada, najudaljenije mesto je Toronto, Kanada. Ali, samo za sada.

Pamtite li za koje novine ste dali svoj prvi intervju?
- Nisam sto posto siguran, ali čini mi se da su to bile “Večernje novosti”.

Kada bi trebalo da rodno Užice opišete u dve rečenice, kako bi one glasile?
- Grad – republika i mali Carigrad. Grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, dobre hrane i još boljih ljudi.

Šta nemate, a voleli biste da imate?

- Više slobodnog vremena.

U kojim situacijama kažete “misliću o tome sutra”?
- Obično u nekim situacijama kada se bitne stvari pokušavaju rešiti za kafanskim stolom. A i inače, volim da ostavim razna pitanja „da prenoće“, pa da o odluci razmislim i sutra.

Koji trenutak u dosadašnjoj karijeri vam je najdraži?
- Nagrada na 50. jubilarnom, a prvom Međunarodnom takmičenju trubača u Guči – “I Truba sveta”.

Šta je za vas ljubav?
- Ljubav je muzika, ljubav je porodica i sve ono što me čini srećnim.

Priređujete li supruzi romantična iznenađenja?
- Priređujem, mada ne tako često, da budem iskren. I samo ona može videti kako to izgleda.

Da li ste odgledali bar jednu špansku ili tursku sapunicu?
- Naravno. “Kasandru”.

Šta nikada ne jedete?
- Bademe, mada sam i njih jeo dok nisam postao alergičan. Što se “regularne” hrane tiče, uopšte nisam probirljiv.

Umete li da svirate još neki instrument osim trube?
- Snalazim se sa svim duvačkim instrumentima u bendu, kao i sa svim udaraljkama.

Imate li rođenog brata ili sestru?
- Imam rođenog brata, dve godine starijeg. I on je, takođe, u bendu od njegovog osnivanja i svira prvu tenor hornu.

Kada biste se prijavili na neko takmičenje u pevanju, mislite li da bi vas žiri pustio u drugi krug?
- Lepo pevam, samo me je malo teško slušati. Šalim se, naravno. Možda nemam neku boju glasa i ne verujem da bih se ikad prijavio na neko slično takmičenje, ali ako bih nekim slučajem učestvovao, mislim da bih zasluženo prošao bar u drugi krug.

Šta se promenilo u vašem životu od kada ste smršali trideset kilograma?
- Sva garderoba i veličina odeće.

Da li ste talentovani za neki sport?
- Voleo sam da igram fudbal, dok sam bio mlađi i imao više vremena, pa eto, da kažem da sam talentovan za to. Ipak je to više rekreacija, nego bavljenje sportom.

Koje svoje osobine prepoznajete kod ćerke?
- Sve! Kao odraz u ogledalu. Možda se majka ne bi složila sa tim, ali tako je.

Kako glasi najbolji savet koji ste u životu dobili?
- Sećam se očevih reči iz vremena kada sam tek počinjao da sviram trubu, još ih se pridržavam. Rekao mi je da ako rešim da se bavim time, da to radim na najbolji mogući način, da uvek dajem sve od sebe i da među nama u orkestru mora da važi „red, rad i disciplina“.

Koliko puta ste poželeli da okrenete novi list?
- Bilo je prelomnih momenata, ne sećam se ni ja koliko. I biće ih još kroz život, verovatno, ali tu smo da se izborimo sa svim što nam on nosi.

Imate li omiljenu zdravicu za posebne prilike?
- Nemam neku određenu, uvek dižem čašu u zdravlje svih nas koji smo tu i baš tim rečima – „U zdravlje!“ ili „Zdrav bio!“.