Zoran Pajić: Sve je manje karakternih glumaca, a sve više lepuškastih

Glumca Zorana Pajića prvi put ste zapazili u hrvatskoj seriji “Ruža vjetrova”, ali ovih dana imate prilike da ga gledate u sapunici “Istine i laži” koja se emituje na “Prvoj”.

Kada je došao 2000. godine iz Požarevca u Beograd, morao je sam da krči put do uspeha. Išao je stepenik po stepenik.

- Kada sam došao, bio sam kao guska u magli. Mada sam ja po temparamentu flegma. Mene retko šta može da pomeri da patim. Taj period od prvih godinu dana u Beogradu ne znam kako sam preživeo. Toliko sam nekih tupavih poteza imao, ali već na drugoj godini Akademije sam skapirao mnoge stvari i snašao se - kaže Pajić.

Glumu je upisao na privatnoj akademiji, a na pitanje da li se nekada osećalo da je zbog toga zapostavljen u odnosu na one sa državnih, Pajić odgovara:

- Uvek se osećalo to kada dođeš na kasting, ne da si manje talentovan, ali kao da manje vrediš. To sam osećao skoro na svakom kastingu i retko su nas uzimali za neke projekte. Uglavnom se gledalo, što je i normalno, da se uzme glumac sa FDU zbog tradicije. Sa moje akademije ne znam da li nas troje, četvoro radi. Sve vreme kako su godine prolazile posle mog diplomskog i kada sam završio Akademiju video sam da moram više da se borim nego što se bori neko sa FDU.

Pajić priznaje da je njegov talenat prvo prepoznala Hrvatska, pa tek onda Srbija.

- Sada je krenula žešća produkcija, više se snima i za glumce će se naći posla. Ja sam završio Akademiju 2004. godine i sigurno posle toga tri-četiri godine ništa nisam radio. Nešto malo sam radio u pozorištu, neke epizodne uloge, i to je to. Jedino što je uspelo da me dovede do ovog projekta je upornost, želja i rečenica kojom sam se vodio: “Nešto će biti, uspeću u nečemu, ne želim da odustanem”. Mnogo glumaca je odustalo i bore se za život, a imaju porodicu, što je žalosno jer nema ništa lepše nego kada staneš u kadar ili odigraš predstavu - smatra Pajić.

Iako važi za jednog od naših najbolje građenih glumaca, Pajić se ipak vodio onom da je talenat bitniji od fizičkog izgleda.

- Jedno vreme su se svi pitali kada će neko lepo lice da se pojavi na TV-u jer će više ljudi gledati tu seriju jer su naši glumci toliko zapušteni i sa stomacima. Sada je kod svih rejting najbitniji. To je takvo takmičenje, tako da kapiram što uzimaju te glumce koji lepo izgledaju jer žele da pridobiju što više gledalaca, te devojčice koje gledaju lepuškaste glumce. Ono što je najbitnije je talenat, karakter glumca. A što se tiče izgleda, sigurno da mi je negde pomogao. Mislim da je sve manje karakternih glumaca, a da je sve više lepuškastih - priča Pajić.

Zbog glume je, kako kaže, spreman da uradi sve kako bi uloga bila kvalitetna. I to da se obnaži.

- Ništa mi nije strano. Ne bih voleo da se obnažim čisto da bih se obnažio. Najbitnija je priča i da to ima opravdanje. Igrao bih i homoseksualca i ubicu. Svaki lik koji igraš moraš da opravdaš, da nađeš razloga zbog čega to radiš. U Srbiji je bolje da si ubica nego homoseksualac. Više bi ljudi razumeli ovo drugo - smatra Pajić.

A post shared by Zoka (@zo_ka) on May 20, 2013 at 11:42am PDT

U životu ga mnogo toga pokreće, ali pre svega prijatelji, ljubav, posa

- Možda najviše prijatelji. To je nešto što je nezamenljivo. Prijatelje biraš i oni su najbitnije stavke za tvoje psihičko zdravlje. Pred njima mogu i da se rasplačem. Ne stidim se suza. Retko kada se baš otvorim, uglavnom sam neko ko dobro sluša. Takva sam osoba da druge ne želim da opterećujem svojim suzama i problemima. Želim da se oni komforno osećaju i da uživaju kad god sam ja tu - priča Pajić.

Svako u životu ima loših trenutaka, ali ovaj talentovani glumac priznaje da sve stvari koje je želeo da zaboravi, on je to i uradio.

- Čak više volim da sam sam nego sa ljudima. Nemam mnogo prijatelja, ali ih ne dam nikome. Uglavnom sam samotnjak. Retko kada pijem, ne izlazim po klubovima. Ja nisam tip koji mnogo želi. Nikada nisam sanjao Hamleta i Holivud, ali nikada nisam želeo da napustim ovaj posao - kaže Pajić, koji dodaje da mu je u životu najvažnije poverenje.

- Jako sam racionalan i jako sam probirljiv i treba dosta vremena da bi neko ušao u moj svet. Moram da sagledam iz svih uglova nekog da bih stekao poverenje - ističe on.

Prema njegovim rečima, zasad niko nije ušao u njegov svet ljubavi.

- U ovom trenutku samo o poslu mislim. Ništa se ne dešava što se tiče ljubavi - kaže Zoran.