Jelisaveta Seka Sablić: Toliko sam se loše osećala da sam želela da zauvek ostavim glumu

Jelisaveta Seka Sablić je nedavno gostovala u zagrebačkom Hrvatskom narodnom pozorištu s predstavom “Tako je (ako vam se tako čini)”. Slobodno vreme pre izlaska na scenu iskoristila je za štnju gradom i kupovinu igračaka za unuka Leona.

- Samo na njega i trošim, na igračke. Još nema određene, kako raste, tako se menjaju. A kad se igramo, onda je to najčešće žmurke. Sve radim što traži, brojim, čučim, krijem se, trčim... U ovim godinama nije uvek lako, ali on je dar, moram iskoristiti to vreme odrastanja - objasnila je Seka Sablić.

Priznala je i da je prijatelja sve manje. Jedan od najboljih bio joj je Relja Bašić, koji je preminuo početkom aprila.

- On mi je bio baš veliki prijatelj, posećivala sam ga i dok je bio bolestan. Veliki čovek. Bila sam dobra i s Vanjom Dračom, ali ni njega više nema. Uglavnom se družim s ljudima iz branše, to su moji prijatelji. Kojih je sve manje - rekla je Sablić, koju publika pamti po ulogama u filmu “Maratonci trče počasni krug” te serijama “Bolji život”, “Žikina dinastija” i “Lud, zbunjen, normalan”.

- Glumci ulaze u krizu, pa sam tako i ja osamdesetih bila u krizi. Očekuješ da te tad pozorište, koja je tvoja porodica, podrži, ali tad u Ateljeu 212 nije bilo tako. I toliko sam se loše osećala da sam željela da ostavim glumu, da odem i bavim se nekim drugim poslom. Tad je stigao poziv Relje Bašića da dođem da glumim Sonju u ‘Ujaku Vanji’ te me je on spasio. Iako mi nije bilo lako da stalno putujem, jer na kraju ipak nisam odustala od angažmana u Ateljeu 212 - ispričala je Sablić u intervjuu za 24sata.hr.

Protiv golotinje na filmu ili u predstavama nema ništa, ali kaže da njoj nisu previše tražili da se skida.

- Ljudima sam valjda bila odbojna za nešto tako. I onda, kad sam u ‘Maratoncima’ čula reditelja Slobodana Šijana kako bih trebala da se skinem, nije mi bilo dobro. Prvo sam pomislila šta će reći roditelji, znam da bi me mama grdila, ionako je imala dosta komentara, pa šta će reći komšije, prijatelji... Šijan me umirivao da nisam potpuno gola, nego samo iznad pojasa. Onda sam ja rekla da ću gledaoce ‘povući’ na oči, da me gledaju u oči, ne grudi. Na kraju me spasilo što su kadar snimali s druge strane jezera pa se skoro nisam ni videla... Inače, golotinja je dobra ako se ne zloupotrebljava, a ne ove budalaštine kakvih danas ima. Sve je puno golotinje bez razloga, ljudi kao da ne misle na roditelje, prijatelje, muževe, ljubavnike, decu... Samo se skidaju.

Danas je aktuelno i seksualno iskorišćavanje od strane filmskih moćnika, optužbe stižu sa svih strana.

- E, to je bilo pre nego što sam počela, za razliku od golotinje koja je došla posle. Čula sam da je bilo davnih dana, rekla bih kod partizanskih režisera, situacija koje su za svakog normalnog čoveka gnusne. To jest rekla-kazala, niko nije želeo da izlazi s imenima u javnost, ali bilo je puno priča da se neke uloge dobijaju preko kreveta - kaže Sablić.

Kao jednu od najvećih bizarnosti svoje karijere ispričala je kako je jednom glumila za Josipa i Jovanku Broz.

- Bila sam još student, bilo je to početkom šezdesetih. Bili su u nekoj sobi i mi smo onda jedan po jedan dolazili sa svojim tačkama, valjda na metar ispred Tita i Jovanke. Ja sam recitovala, odnosno to je bilo ‘trtljanje’, neki su pevali... On me nikada nije impresionirao, nije me bilo strah niti sam imala tremu jer nije ni moja porodica bila na njegovoj liniji. Ali nikad neću zaboraviti kako je pušio cigaru i dobacivao mi usred moje tačke, valjda je mislio da tako učestvuje. Bilo mi je to strašno, kasnije mi se to događalo po provincijskim pozorištima. Nije me to toliko čudilo, ali da jedan Tito s onim svojim držanjem tako dobacuje...

Iako je još u gimnazijskim danima bila jedna od osnivačica amaterskog kazališta Dadov, priznaje da je danas gluma sve manje zanima, osim kad ona glumi, protiv toga još ne može da se bori.

- Ponekad mi je malo žao što sam ‘grdne’ predstave propustila, stvarno mnogo toga. Malo je to zbog posla, a dosta zbog odustajanja. U ovim godinama nemam potrebu za informacijama, a i niko ti ne garantuje šta ćeš da gledaš. Predstava mora da bude jako hvaljena i, što je još važnije, moram da osetim da je dobra, a imam dovoljno iskustva da to mogu da procenim. Ne mogu više da gledam predstave jer je jedan segment dobar, jer su dobri kostimi, jer samo jedan od glumaca odigra vrhunski... Ne mogu to - iskrena je Seka Sablić.

Sa sinom Stefanom, koji je pozorišni reditelj, dugo nije sarađivala.

- U odličnim smo odnosima, ali nismo u zajedničkim projektima. Mislim da je tako i bolje jer je to veliko opterećenje. Koliko god je imao prednosti što mu je majka glumica, imao je svojim putem još više i problema. Mnogi su ga gledali kroz mene, obračunavali se sa mnom jer su ljuti na mene. Ponekad ni ne znate da je neko ljut na vas. Nekad bih nekoga odbila za neki projekt, pa iako sam lepo i s razlogom odbila, jer nisam mogla, mnogi su se ljutili pa preko Stefana ‘vraćali’ - objasnila je Sablić.