Oliver Dragojević: Neću nikad prestati da pušim, idu mi na živce svi ti saveti o ishrani, pušenju, kretanju…

Oliver Dragojević se hrabro bori sa tumorom, redovno ide na hemioterapije, ali nekih poroka se ne odriče i potpuno ga izluđuju saveti za zdrav život.

Njegov prvi javni nastup nakon opake dijagnoze – karcinoma pluća, desio se pre desetak dana u splitskom HNK, na proslavi 50. godišnjice Županijske lige protiv raka. Pojavio se s kapom na glavi, ali ubrzo ju je skinuo i otkrio da je ostao bez kose.

Međutim, nekoliko dana kasnije – 21. oktobra, Oliver nije smogao snage da dođe u zagrebačku Arenu i održi koncert sa Džibonijem. Oliveru je žao što nije nastupio u Zagrebu ali ističe kako mu podrška kolega i slušalaca izrazito mnogo znači. To ga, kaže, ohrabruje. U Splitu se uz brigu i podršku najbližih oporavlja od posljednje hemioterapije. Pregled na CT-u mu je tek za nekoliko meseci.

- Vražja bolest je to, malo sam oslabio ali nadam se pozitivnom ishodu. Najbitnije je ostati čvrst u glavi, a ja se psihički osećam dobro. Pijem mnogo lekova, za svakakva čuda… Protiv bolova, za krv, za energiju pa se mogu događati nuspojave. Teško je to sve uskladiti i biti siguran da su sve tablete međusobno kompatibilne. Bio sam čak ostajao bez sluha. To je trajalo dve nedelje, kao da su mi uši bile začepljene - priča Dragojević i šaljivo dodaje kako bez glasa ipak nije ostao.

- Svaki dan u kući vežbam. Malo sviram, pevam pokušavam da ne ispadnem iz ritma - objašnjava.

Pitali su ga da li je to zbog koncerta koji bi sredinom decembra trebao da održi u svom Splitu.

- Čujte ja volim Split najviše na svetu, to je moja publika, to je uvek spektakl. Srce mi želi i traži još pesme, koncerata i veselja, ali treba videti kako ću se osećati, odnosno hoću li to moći da izdržim. Hemioterapiju je teško podneti, koliko vam pomaže toliko istovremeno i odmaže, ali barem sam zadovoljan što me nisu uhvatile one klasične neprijatnosti koje one prouzrokuju - iskreno će Oliver svojim hrapavim ali ovog puta ipak nešto tromijim glasom.

Dragojević još uvek ne može da zna u kakvom je stadijumu njegov tumor, kao i to jesu li dosadašnje hemioterapije urodile plodom. Pregled mu na CT-u, kaže, sledi tek za nekoliko meseci, a tada bi trebalo da se zna je li tumor neutralizovan.

- Ako klasična hemioterapija ne pomogne, okrenuću se drugim načinima lečenja, a šta ću sad? - retorički se zapitao muzičar odbijajući dalji razgovor o metodama lečenja.

Oliver je oduvek pušio dosta cigareta, ali je i pre bolesti gunđao sam na sebe smatrajući da će se takvog poroka teško rešiti.

Ako ništa drugo, jeste li barem smanjili dnevnu dozu nikotina?

- Mislim da neću nikad prestati da pušim. Smanjio jesam, ali pušim i dalje. Ma znaš šta, idu mi na živce svi ti pusti saveti o ishrani, pušenju, kretanju… Nije mi lako cigaru ispustiti iz ruku. Bogati, dok duram duram. Ako sam ceo život mogao da uživam mogu i sad - dobacuje podsmehujući se, ali ipak dodaje da je žalostan zbog jedne stvari.

Naime, otkako ga je bolest uhvatila, već dugo nije bio na Korčuli, u ribolovu.

- Eto, jedino mi je toga žao. Fali mi more, brodić na Korčuli, da idem na ribe. To mi je dugo godina bio smisao, a sad mi ukućani donose ribu - ironično kazuje pozitivni Oliver.

Iskreno, njegova volja za životom, šarm, entuzijazam i borba ne daju da se nasluti da je u prilično teškom ali i opasnom životnom razdoblju, krhkog zdravlja i oslabljenog organizma. Skoro da se tokom razgovora to negde "po putu" i zagubilo.

Ali, rečenicom s početka razgovora, podsetio je da se upravo priprema za sledeći ciklus hemioterapije.

- Brzo se umaram i ne mogu mnogo da pričam. Što se hemioterapije tiče verujem ovim metodama lečenja, ali hemioterapija na svakoga čoveka deluje drugačije. Za sada je dobro, pitanje je hoće li i tako ostati - zaključuje Oliver.