Dajana Paunović i Nemanja Velikić: Savršen voditeljski tandem u borbi protiv predrasuda

Jutarnji program televizije “Pink” - “Svitanje”, iako sa emitovanjem počinje u cik zore, brzo se pozicionirao u vrh gledanosti informativnih emisija tog tipa, a voditeljski tandem vikend-izdanja, Dajana Paunović i Nemanja Velikić, lako je zadobio simpatije gledalaca. Mada se njih dvoje pre nego što su počeli da vode “Svitanje” nisu poznavali, bez problema su našli zajednički jezik, a kako izgleda njihova radna i privatna svakodnevica otkrivaju u intervjuu za “Hello!”.

U koliko sati vam počinje dan da biste u pet bili na poslu?

Nemanja: Nama sviće pre petlova. Ustajem u pola četiri, razgibam se u nekoliko koraka, pa slede jutarnji rituali, od kojih mi najteže pada brijanje. Osećaj vožnje Beogradom u četiri sata posle ponoći je neverovatan. I nemojte misliti da su ulice prazne. Saobraćajni policajci i ja se svakog vikenda redovno srećemo na istom mestu u isto vreme.

Dajana: Slobodno mogu da kažem da mi je ovih šest meseci, koliko vodim “Svitanje”, proletelo. Trudim se da dan uoči vikenda obaveze svedem na minimum i da legnem na vreme, a u mom slučaju to je već oko osam sati. Pogledam „Dnevnik“, informišem se o najvažnijim dešavanjima u zemlji i svetu i - na spavanje.

Probuditi se u to doba sigurno nije jednostavno. Da li ste razradili neke posebne “tehnike”?

Nemanja: Pored dva budilnika raspoređena na različitim mestima u sobi, treći je moja majka koja, čini mi se, odgovornije pristupa akciji buđenja od mene. Kad god da ustanem, ona misli da sam neodgovoran i da kasnim, tako da se redovno posvađamo pre nego što krenem na posao. Paradoks je da sam najveći deo karijere bio primoran da ustajem u “zlo doba”, iako sam neviđena spavalica. Važno mi je da me nekoliko minuta posle otvaranja očiju niko ništa ne pita.

Kad se saberem, sledi pevušenje pesme koju, ne pitajte me odakle, izvučem.

Dajana: Nisam neko ko se razvlači po krevetu. Dovoljno mi je da jednom zazvoni alarm i ustajem. Tačno u minut znam kako izgleda moje spremanje i nema mesta za kašnjenje. Uvek sam deset minuta pre početka emisije na poziciji, spremna.

S kim pijete prvu jutarnju kafu?

Dajana: Obično je pijem sama, osim vikendom, kada prvu jutarnju kafu ispijam u studiju.

Nemanja: Prva jutarnja kafa za mene je intiman čin, podjednako kao i to sa kim spavam. Pre nego što izađem iz kuće, obavezan je jedan duži espreso; uz kuhinjski prozor, sam sa svojim mislima. Onda pripremim još dva za poneti u termosu, koji Dajana i ja pijuckamo tokom “Svitanja”.

Da li porodice i prijatelji prate vaš angažman ili im je prerano da u to doba uključe televizor?

Nemanja: Ustajem kada se dobar deo mog društva vraća iz kafane. Često slikaju ekran televizora u pola pet, kada počinje naš program, uz opasku: “Laku noć”. Taman kad se oni spremaju za spavanje, njihovi roditelji se bude, tako da nam publika ne manjka.

Dajana: Na moje veliko zadovoljstvo svakodnevno mi prilaze ljudi da kažu da gledaju “Svitanje”. Neki ustaju zbog posla, neki su ranoranioci, a i mnogi moji prijatelji, kad se vrate iz provoda, odgledaju bar početak programa.

“Svitanje” je vrlo brzo steklo dobar rejting. Jeste li zadovoljni?

Nemanja: “Svitanje” je od početka zamišljeno kao info-servis namenjen onima koji su primorani da se bude kada je noć najtamnija. I baš odatle je proizašla potreba da kroz šalu, neformalnost i osećaj da smo gosti u kući gledalaca prenesemo dobro raspoloženje i izazovemo komentar: ustajem da čujem kako se ovo dvoje dobro zezaju. Trudimo se da i sa reporterima na terenu komuniciramo neformalno i pobegnemo od stroge forme. Najdraži kompliment dobili smo od kolega iz režije - ustajaće da nas gledaju i kada ne rade jer ih “zdravo” zasmejavamo.

Da li ste se vas dvoje poznavali pre nego što ste postali voditeljski tandem?

Dajana: Pre mog dolaska na televiziju “Pink” Nemanju sam znala samo kao momka koji vodi “Nacionalni dnevnik”, nismo se lično poznavali. Brzo smo se konektovali. Zaista je pravo zadovoljstvo raditi sa njim: profesionalan je, odmeren, inteligentan. Sve pohvale.

Nemanja: Ne verujem u slučajnosti. Planirao sam da leto provedem odmarajući se, ali na poziv urednika Gorana Gmitrića da pomognem kolegama iz “Svitanja” odmor je pao u drugi plan. Bio sam skeptičan jer znam koliko je teško raditi u paru sa nekim koga ne poznajete, a pri tom mi je Dajanino ime bilo poznato iz njenog “prošlog medijskog života”. Po ko zna koji put pokazalo se da ne treba biti rob predrasudama.

Nije retkost da ljudi koji rade zajedno s vremenom postanu dobri prijatelji. Da li je to slučaj i sa vama?

Dajana: Moram da priznam da nemam običaj da sklapam prijateljstva na prvu loptu. Moj krug ljudi isti je godinama. Sa Nemanjom odlično funkcionišem na poslu, privatno se čujemo koliko nam to vreme i obaveze dozvoljavaju. Mnoge stvari iz intimnog života ne delim ni sa najbližima, veliki deo zadržavam za sebe i mislim da je tako najbolje. Verujem da je ispred Nemanje i mene jedno divno prijateljstvo i duga poslovna saradnja.

Nemanja: Moje dve najbolje drugarice su mi prvo bile koleginice u projektima koje smo radili. To što se Dajana i ja pogledom razumemo, gde jedno stane drugo produži i što sam pokupio njene poštapalice za samo dva meseca vikend-saradnje, ima obećavajući potencijal.

Oboje ste mladi, zgodni, slobodni. Ima li udvarača i udvaranja?

Nemanja: Mislite na one koji se udvaraju i meni i njoj u isto vreme, pa gde prođu? Šalim se, naravno. Hvala za silne poruke koje dobijam na “Instagramu” i “Fejsbuku”, ali lav u džunglu ne pušta tako lako. Iskustvo me je naučilo pravo značenje kovanice da reči lete, a dela ostaju. Ne priznajem one koji puštaju čekove bez pokrića.

Dajana: Komplimenata ima, ali za udvarače još nema mesta u mom životu. Fokusirana sam na posao i sina.

Da li je razvod kroz koji ste nedavno prošli uticao na vaš stav o braku?

Dajana: Još verujem u ljubav, toplinu doma i porodicu kao oazu i osnov svega. Sve drugo su milosti i nemilosti života.

Uspevate li da, kao roditelj, uspostavite ravnotežu između želje da detetu pružite sve što poželi i potrebe da se postavi granica?

Dajana: Dok je bio mlađi, bila sam mnogo liberalnija. Maltene mu je sve bilo dozvoljeno i sve što je poželeo dobio je. Sada već postoje granice i mora da se zna red.

Dušan je u septembru krenuo u prvi razred. Verovatno je i on sam po sebi postao ozbiljniji.

Dajana: S obzirom da nije voleo da ide u vrtić mislila sam da će biti problema i sa školom, ali već drugi mesec ide bez ijednog izostanka. Srećna sam i ponosna što je svoje obaveze ozbiljno shvatio. Fenomenalo je prihvatio novo društvo, učiteljicu, učenje. Još nijedan predmet nije izdvojio kao omiljeni, a meni je važno da je podjednako dobar u svemu. Trudim se da mu usadim radne navike i da ga naučim odgovornosti.

Kada završite radne obaveze, kako provodite ostatak vikenda?

Dajana: Sve je podređeno Dušanu. Trudim se da mu dani budu sadržajni. Idemo u bioskop ili u pozorište, u igraonice, na jahanje. Pravi je dečak. Pokazuje interesovanje za košarku, voli i fudbal. Obožava superheroje i lego-kocke, polako, ali sigurno postajemo pravi kolekcionari.

Nemanja: Malo šta može da me odvoji od bazena, vožnje bicikla, porodičnog ručka, popodnevne kafe i kolača sa prijateljima. Žao mi je što ne čitam kao nekada. Nažalost, postao sam konzument brzih vesti, brzog čitanja. Generalno, trudim se da društveni život ne trpi zbog mojih obaveza. Često iz kuće izađem u sedam, a vratim se pred ponoć, kako bih uspeo da pomirim privatne i poslovne obaveze.

Iza vas je period u kojem ste imali ozbiljne zdravstvene probleme. Kako se sada osećate?

Nemanja: Pamtim samo lepe stvari, a iz onih ružnih trudim se da izvučem pouke. Nažalost, svi smo skloni da takve životne lekcije brzo zaboravimo i lako nastavljamo po starom. Pošto je prošlo godinu dana od kada me je ozbiljno narušeno zdravlje odvojilo od posla više od tri meseca, mogu da kažem da sam na svojoj koži potvrdio da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi. Imunitet mi je bio ozbiljno narušen, čime je stvoren teren za sve moguće viruse. Na sreću, saveti lekara i odgovarajuća terapija pomogli su mi da se vratim poslu i, što je najvažnije, kroz veliku zdravstvenu krizu prođem bez ikakvih posledica, što su potvrdili i kontrolni pregledi.

Dugo ste na televiziji. Pamtite li neki kiks pred kamerama?

Nemanja: Posao spikera i voditelja informativnih emisija najčešće podrazumeva rad uživo. Ne volim kada čujem da u živom programu nema prava na grešku. To je potpuna glupost, nismo roboti. Nikada neću zaboraviti kada mi je pre sedam-osam godina gost pred kamerama pao u nesvest od treme, a pre toga je imao nakašljavanje, za koje smo mislili da je dobijanje na vremenu.

Dajana, u jednom intervjuu izjavili ste da ste osoba koja uvek i po svaku cenu govori istinu. Da li vam je ta osobina donela više štete ili koristi?

Dajana: Živim istinu i čvrsto stojim s obe noge na zemlji. Nemam razlog da lažem i nemam razlog da se bilo kome dodvoravam pričajući neistinu.

Osim posla i majčinstva, šta vam još pruža ličnu satisfakciju?

Dajana: Ispred mene je period u kojem mi predstoje mnoga lepa dešavanja. U toku su pripreme za kampanju „FAM“ fakulteta, čiji sam student i zaštitno lice. Pripremam se i za moj rođendan, koji želim da proslavim uz porodicu i prijatelje.

Planirate li da se jednog dana ozbiljnije posvetite muzičkoj karijeri?

Dajana: Za sada ne. Ako ikako odlučim da nešto snimim, biće za moju dušu, a ne da bih nastupala.

Moram da vas pitam, možete li da zamislite sebe na sceni “Granda”?

Dajana: Moja sfera interesovanja otišla je u potpuno drugom pravcu.