Anabela Atijas: Za svoju decu i voz bih zaustavila

Da se životne lekcije mogu naći na svakom koraku, te da isključivo od nas zavisi da li ćemo u datom trenutku “pobeći sa časa” ili “savladati gradivo” pokazalo se i u slučaju pevačice Anabele Atijas, koja se u četrdesetim odlučno vratila u školsku klupu života, kako bi objektivno ocenila sopstveni trud. Na to ju je, između ostalog, navela i odluka najstarije ćerke Lune da se oproba u rijalitiju, što je na test stavilo harmoniju čitave porodice.

Priznanjem da gaji emocije prema oženjenom muškarcu Luna je isprovocirala konzervativan deo javnosti, dok se u prvom redu odbrane, očekivano, našla njena majka. Braneći ćerkin izbor, Anabela se prvi put prikazala u posve drugačijem svetlu, javno demonstriravši svoju žestoku stranu. Sa stavom odlučne žene, prevashodno majke, i čvrstim argumentima stala je pred kamere i bez zadrške se suočila sa nesvakidašnjom situacijom.

Iako mnogima izgleda da je preko noći postala druga žena, u intervjuu za “Hello!” Anabela otkriva kada je zapravo počela promena i šta je pravi razlog transformacije koja je u potpunosti izmenila njen odnos prema životu.

Javnost vas je prvi put videla borbenu i odlučnu. Kako se nosite sa svim onim što se trenutno dešava vašoj ćerki, vama i vašoj porodici?

- Oduvek sam slušala priče kako je žena za svoje dete u stanju i voz da zaustavi, ali mi je to, iako sam majka troje dece, uvek bilo nekako nerealno. Do pre nekoliko dana, kada sam se u to lično uverila. Dotakli su mi tačku koja je izazvala snagu koja se zaista može meriti pomenutim opisom. Da, za svoju decu i voz bih zaustavila.

Da li je ovo jedna od onih životnih situacija kada prepoznajete ko su vam pravi prijatelji?

- Ne zaboravljam lako, ne “hvatam” se za jednu situaciju, ni za jednu uslugu, ni za jednu izdaju. Međusobno poverenje gradi se godinama, a ljudi na koje sam ranije računala uz mene su i sada. Tu se ništa bitno nije promenilo.

Kakva atmosfera trenutno vlada u vašem domu?

- Nije nam lako. Luna je značajan faktor u svakodnevnom funkcionisanju porodice, jer je na sebe preuzela mnoge obaveze. Ipak, trudimo se da i bez nje budemo uigrani. Da se razumemo, u “Zadruzi” ne učestvuje samo ona. Hteli, ne hteli, cela porodica je deo rijalitija, na ovaj ili onaj način. Otvoreno sam pitala mlađu ćerku da li je spremna na to da će joj u školi možda napadati sestru, na šta mi je krajnje zrelo odgovorila: “Jesam, mama, ali ja znam ko je moja sestra, nebitno mi je šta drugi kažu”. Hvala bogu, do sada nije bilo neprijatnih situacija. Svesna je da ovo što nam se trenutno događa nije uobičajeno, ali stoički sve podnosi. Jasno joj je da je reč o važnom periodu i u Luninom i u mom životu, prepoznala je da sam usred neke svoje životne bitke u kojoj mi je potrebna i njena podrška, pa je pažljiva i nenametljiva. Dođe, zagrli me i kaže: “Majko, evo ti zagrljaj i dođi po njega kad god ti bude potreban”. Duša me zaboli u takvim situacijama, teško mi je što joj nisam u potpunosti posvećena, ali me uteši rečima da radim onako kako osećam da bi trebalo. Neverovatno je kako u pravom trenutku ume da izgovori pravu reč.

Imate li podršku supruga Andreja i Luninog oca Gagija?

- Naravno, naša porodica je složna u svakoj situaciji, u sada naročito. I Luna i ja imamo apsolutnu, bezuslovnu Andrejovu podršku, on je sjajan suprug i otac, što i sada pokazuje. Gagi je, takođe, uz nas, podržava me u svemu što radim za našu ćerku. Nedavno mi je rekao da je ponosan na to kakva sam majka. On je u poslednje dve godine doživeo veliku promenu, zbog čega sam i ja ponosna na njega. Andrej i Gagi su u kontaktu, naročito vikendom, kada ja radim, dogovaraju se, razmenjuju mišljenja i komentarišu Lunino učešće u rijalitiju.

Dok vas jedni podržavaju, drugi na razne načine testiraju vašu toleranciju na uvrede. Kako se nosite sa tim?

- Prave žene i prave majke me razumeju. One druge me ne zanimaju. Poštujem stav svakoga ko iza svojih reči stoji imenom i prezimenom. Komentari onih koji se kriju iza lažnog identiteta neka su njima na čast. Razumeće me svaka majka koja bi, kao ja, učinila sve za svoje dete.

Luna Đogani: Čvrsto verujem da me jednog dana čeka neki pravi gospodin

U odbranu ćerkinog odnosa sa oženjenim mladićem rekli ste da smo svi mi bar jednom u životu bili Luna ili Sloba. Znači li to da ste i sami gajili emocije prema zauzetom muškarcu?

- Da, bila sam u takvoj situaciji. Da se razumemo, niko nije bezgrešan. Da jesmo, gde bi nam bio kraj. Mučno mi je da slušam to što pričaju lažni moralisti, jer najglasniji su baš oni koji su ili učinili isto ili su spremni da to učine. Ne znam odakle tolika mržnja. Ljudi ne shvataju da mržnjom samo sebe truju. Ponekad poželim da ih zagrlim i pitam: “Kako si?” Uverena sam da je mnogima to preko potrebno, da zbog toga tako žestoko napadaju i osuđuju druge.

Sigurno ste se susretali i sa optužbama da ste loša majka. Kako reagujete na njih?

- Kada mi neko to kaže, a bilo je situacija, zapitam se da li je zaista tako, a onda vidim svoje ćerke koje su srećne, koje me vole i sa kojima imam odnos koji bi svakom roditelju poželela. Ja sam ponosna na njih, a i one su na mene. Mislim da je to pravo merilo. Sve drugo je nebitno. Ovo je moj život i niko nema pravo da mi sudi. Kada je Luna odlučila da krene u ovu avanturu, obavila sam sa sobom ozbiljan razgovor. Možda to nekome zvuči čudno, ali meni je taj kontakt sa sobom bio presudan. Uzela sam u obzir sve okolnosti, ali sam se takođe prisetila sebe i sopstvenih životnih odluka. Ni mene sa dvadeset jednom niko nije mogao da zaustavi da uradim ono što sam naumila. Baš u tim godinama vratila sam se iz Švedske u Srbiju i rodila dete. Iz zemlje blagostanja došla sam u zemlju pod embargom, u kojoj niste mogli da kupite ni mleko, ni pelene. I niko nije mogao da me spreči. Zbog toga sam rekla sebi da bi bilo licemerno da sada svom detetu radim nešto protiv čega sam i sama bila kao ćerka. Prihvatila sam ovo kao izazov, kako za moje dete, tako i za mene kao majku, za Anabelu, koja za četrdeset dve godine nije uspela da ojača. Javnost me uvek smatra mlakom, ali više neće biti tako. Srećna sam i zahvalna na ovom blagoslovu, uverena da je sve što nam se trenutno dešava dobra stvar za celu porodicu.

Lunin i vaš odnos je specifičan, reklo bi se da ste više od majke i ćerke.

- Moj životni put bio je trnovit, pun borbe i izazova. Sa šesnaest godina napustila sam porodični dom i otisnula se u potragu za svojim mestom pod suncem. Trajalo je dugo, borba je bila teška, u nekim momentima činilo mi se da sam potpuno izgubljena. Sve dok nisam rodila Lunu. Ona mi je dala smisao u najtežim trenucima, njen dolazak na svet bio je moj spas i snaga. Sada, kada uzmem u obzir kroz šta sam sve prošla, ponosna sam na sebe, i to kažem bez imalo zadrške.

Anabela Atijas i Luna Đogani: Gledaj majku, biraj ćerku

Ne krijete privatni život, ali o njemu nikada niste ovako otvoreno govorili. Šta se promenilo?

- To je neka moja samospoznaja i prihvatanje stvari koje su me bunile. Mučila me je neka buka misli, koju sam konačno sredila. Kroz razgovor sa sobom shvatila sam puno toga, postavila stvari na pravo mesto i nazvala ih pravim imenom. Kada dođete do tog stadijuma, sve je mnogo lakše. Ceo život ljudi su me gledali kao osobu koja se nikada nikom ne zamera, i zaista, povlačila sam se pred izazovima. Naprosto, tako sam vaspitana. Moja majka i danas ima isti odnos prema meni, dok sam ja to prenela na Lunu. Ali, došlo je vreme da se to promeni, da osvestim svoju životnu ulogu i shvatim ko sam u stvari. Konačno sam ono što sam rođena da budem - lavica, a ne mekušac.

Šta je bio okidač za tako veliku promenu?

- Sve se izdešavalo tokom poslednjih šest meseci. Našla sam se u situaciji u kojoj sam osećala nemoć pred sopstvenim emocijama prema nekim ljudima iz svog okruženja. Nije to moj odnos sa porodicom, suprugom i decom, već životne situacije i reakcija bliskih ljudi u tim momentima. Predugo sam sedela i nervirala se zbog rekla-kazala priča. Pukla sam i odlučila da presečem.

Na koji način?

- Jednostavno, zapitala sam se da li ću zaista sedeti i nervirati se zbog nečega što je neko učinio da bi mi naudio i dozvoliti sebi da me to toliko pogađa. Da li ću nastaviti da svoj život gledam iz njihove perspektive, a da pri tom niko od njih nije hodao u mojim cipelama i išao mojim putem? Shvatila sam da je moj ego taj koji se buni, koji sluša sve te prekore i čini me nesrećnom. Preispitala sam ceo svoj život, sve situacije i izazove sa kojima sam se suočila i nešto je naprosto kliknulo. Mnogo me je bolelo, ljudi su me povređivali, primila sam teške udarce, ali sada je sve drugačije. Presekla sam i potpuno promenila stav. Ne pronalazim se više u tuđim pričama, zamerkama, uvredama. Trgla sam se i spasla.

Šta očekujete u ovoj novoj životnoj fazi?

- Ne gledam mnogo u budućnost, živim u sadašnjem trenutku. Ovo je novi period za mene i moju porodicu, i sve što nam se trenutno dešava smatram važnom lekcijom koju ćemo svi, posebno Luna i ja, savladati, i iz svega izaći bolji, pametniji i jači.