Olga Odanović: Bila sam jako nesrećna kada je ćerka upisivala glumu, ali to je bilo neizbežno

Glumica Olga Odanović pripada onoj plejadi umetnica koje su nenametljive, a svojim talentom i neposrednošću osvojile su pozorišnu i televizijsku publiku. Blage naravi, uvek raspoložena i neko ko mlađim kolegama daje savete, Olga se može pohvaliti velikim brojem nagrada za svoj dugogodišnji rad. U braku je sa kolegom Draganom Petrovićem, s kojim ima ćerku Lenku i sina Jakova. Kako kaže, o privatnom životu retko priča, te napominje da su uloge te koje treba da govore o njoj.

Tokom dugogodišnje karijere možete da se pohvalite velikim brojem nagrada, ali vam je verovatno najdraža poslednja, „Žanka Stokić“. Šta za vas predstavljaju nagrade?

- Lepo je dobiti nagradu. Ako radite neki posao, a naš posao je javan, i ako neko vrednuje to što vi radite, mora da vam bude drago. S druge strane, ja sam takva struktura ličnosti da me te nagrade više uznemire. Donesu mi manje radosti, više odgovornosti da moram da se trudim. Posle te dodele uveče sam igrala predstavu i pitala sebe: „Bože da li ću ja moći?”. Posebno mi je draga ova nagrada. Žanka Stokić je bila narodska glumica. Trudim se da koliko mogu svojim malim darom i talentom radim što najbolje mogu.

Šta vas pokreće da budete bolji, drugačiji?

- To je bezrezervna ljubav prema ovom poslu. Svi glumci moraju da imaju takvu ljubav prema glumi i jedino na taj način mogu da budu drugačiji i bolji. Tu nema kalkulacije, ne možete da manipulišete ni sa sobom ni sa drugima. Jednostavno to morate da radite čestito. Gluma je kompleksna stvar. Ona zahteva da uđete u neki zadatak i da istražujete. Da dosta čitate, da probate sve i svašta i da budete jako kreativni kako bi vaša uloga bila najbolja.

Cela porodica Odanović-Petrović je u glumačkom poslu. Suprug i vi ste glumci, kao i ćerka, dok je sin producent. Kako svi zajedno funkcionište?

- Ja sam bila jako nesrećna kada je ćerka upisivala glumu, ali to je bilo neizbežno. Jednostavno, dugo je krila to od nas i došao je trenutak kada je trebalo da kaže jer je bilo pet do 12. Ja sam bila prosto u šoku. Nisam stigla ni da odreagujem na tu njenu odluku. Snašlo nas je to što nas je snašlo, ali smo prihvatili njenu odluku.

Zašto ste bili protiv?

- Šta god da završite ovde, ne garantuje vam da ćete da imate posla. Svako ima svoj put. Svoju decu morate da podržite u tome što rade, pa onda kako im bog da.

Da li smatrate da će veliki teret nositi s obzirom na to da su joj roditelji glumci?

- Sigurno joj neće biti lako. Jednostavno, mora sama da se bori za svoje mesto. Mora mnogo da radi na sebi. Ona je samo na početku, ali će sazreti. Imaju dobru profesorku, dobrog asistenta, a oni su posvećeni radu, što je bitno.

Pola sata sa… Olga Odanović

Da li vam traži savete?

- Ne, ne. Ona je svoja i to mi se mnogo sviđa. Ona radi onako kako ona misli. Pita ona ponekad, ali ja se ne petljam u to i mislim da je dobro da ona ima svoj put.

Ćerka liči na vas?

- Ona je plava krv na tatu. Ima malo u izrazu lica na mene, šta ću, majka sam joj, ne mogu da pobegnem od toga (smeh).

Šta vas čini zadovoljnom?

- Porodica. Ona je najvažnija. Mnogi kažu da brak i porodica nisu onakvi kao što su nekada bili. Ja ne volim da izgovorim tu rečenicu: “Kada sam ja bila...”. Ako je sve okej sa porodicom, onda nemate lična nezadovoljstva ni sa sobom ni u poslu.

Mnogo ste sarađivali sa Miloradom Mandićem Mandom. Koliko vam nedostaje?

- Ja Mandu pominjem svaki dan. Ne prođe ni dan da se ne prisetimo njegovih priča i da se ne nasmejemo. Ne samo mene nego sve moje kolege je uveseljavao. Da ne pominjemo duh i energiju. On je bio plemenit, imao je pozitivan duh, bio je pun entuzijazma.