Željko Joksimović: Kosta je vrlo emotivan i jedva čeka svoje sestrice, već je spremio lopte i lutke

Željko Joksimović sa suprugom Jovanom uživa u harmoničnom braku, ćerku Minu uči i da radi i da greši, dok sin Kosta jedva čeka da na svet dođu bliznakinje...

Željko Joksimović je karijeru počeo u Francuskoj, gde je osvojio nagradu za prvu harmoniku. Godinama njegova karijera je išla samo uzlaznom putanjom, bio je veoma zapažen na muzičkom takmičenju „Evrosong“, ima publiku širom sveta, ali ništa od toga ga nije nateralo da poželi da napusti Srbiju i otisne se u svet.

- Ne, nikada to nisam ni pomislio. Izuzetno volim svoju zemlju, sve što ona jeste, grad u kojem živim, ljude koje poznajem, našu kulturu, običaje, istoriju. I svoju stariju ćerku sam učio da ostane ovde i pruži najbolje svojoj zemlji da bi ona bila bolja. Ako svi budemo otišli, ko će ovde ostati. Moje želje su uvek bile vezane samo za to kako mogu da učinim moju zemlju boljom. Nedavno smo se Jovana i ja vraćali sa puta iz Atine, gde često boravimo. Na aerodromu su ljudi bili toliko ljubazni prema nama, vide trudnicu i baš se trude da joj olakšaju put. I onda dođemo u Srbiju, na ulasku mi stojimo u redu nekoliko minuta, i onda policajac koji radi na ulasku ne kaže ni „dobar dan“. Uzima pasoš, ne gleda nas, ćuti namršten. I ja mu kažem „dobar dan“, jer ne želim da budem deo te Srbije koja više ne zna da pozdravi, koja ne ume da pohvali, da izgradi nego bi samo da ruši.

Da li je teško biti umetnik u Srbiji, možete li od zarade da živite kao svetski džet set i tako nosite titulu zvezde sa svim prednostima koja ona nosi?

- Srbija nije Amerika, nije ni Engleska, ne možemo ni mi živeti kao svetski džet set, kao što naš lekar ili profesor ne može ne samo imati platu kao neki Amerikanac nego nema uslove u kojima oni rade i napreduju. Ako nisi ispunjen onim što radiš, onda sve što radiš vredi nula. Ponekad dobijem najbolji komad mesa u restoranu, čuvaju moje mesto u nekim kafanama i dolaze na moje koncerte. Meni je to dosta.

Mogu li vas građani videti u prodavnici, na pijaci ili u šetnji parkom? Da li su takve stvari vama izvodljive s ozbirom na to vam je i supruga javna ličnost?

- Kako da ne. Nedavno, Jovana i ja u prodavnici pored naše zgrade sretnemo glumicu Slađanu Petrušević i ona mi kaže Željko dođi da se zagrlimo, pa nema smisla da se sad upoznajemo posle toliko godina koliko smo na sceni. To je tako bio jednostavan gest, a oduševio me. Uvek me oduševi srdačnost i pristupačnost ljudi. Stalno smo na Tašu, Jovana naravno češće nego ja, ali ja se pridružim kad završim obaveze u studiju. Mi smo sugradjani na ulici, a roditelji u parku. Šutiramo lopte i tešimo kad se razbiju kolena.

Vaša ćerka Mina često je u medijima. Da li vam to smeta i da li ćete je pustiti da krene vašim stopama iako znate da je trnovit put javnih ličnosti?

- Pre neki dan je bila u studiju i pevala za potrebe neke strane reklame. Naježio sam se. Bez greške, tačna, perfektan izgovor. Toliko sam bio ponosan. Ona je milenijals, tako se ponaša, nova generacija, koju mi možda do kraja ne razumemo. Njih boli palac zbog telefona, ali razumeju ovaj svet bolje nego mi. Ja je učim da radi i da greši. Iskoristi ove godine da učiš na svojim greškama, jer ako te one zateknu sa 30, to nije dobro. Tada ćeš znati šta treba da radiš i u čemu si najbolja. Mislim da me sluša.

Oženili ste se Jovanom, koje su prednosti, a koje mane braka dve javne ličnosti?

- Mi u kući nismo javne ličnosti, nego bračni partneri i roditelji. Privukli smo pažnju vezom, venčanjem, rođenjima dece i to je posledica činjenice da smo javne ličnosti. A sve drugo, mi smo dvoje ljudi koji se jako vole i poštuju i koji su zahvalni Bogu na divnom odnosu i porodici.

Kosta će uskoro dobiti dvostruko društvo, da li je spreman?

- Jeste, on je vrlo emotivan i jedva čeka svoje sestrice. Mi mu objašnjavamo da će one samo spavati, jesti i da mora da sačeka da malo porastu pa da se igraju, ali on je već spremio lopte i lutke i čeka da ih nauči pravila. Beskrajno je sladak.

A vi? Nadamo se da ste već obučeni u menjanju pelena, pripremi hrane i pevanju pesmica..

- Apsolutno. Sam sebe iznenadim koliko pesama znam.