Lepa Brena i Ceca Ražnatović: Nas dve smo kao Crvena zvezda i Partizan za medije

Dve velike zvezde naše domaće estradne scene, Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović, po prvi put su se našle u zajedničkom intervjuu i odgovarale iskreno na sva pitanja i otkrile da li su rivalke ili prijateljice...

Zašto ljudi misle da je nemoguće da sedite zajedno?

Brena: Mislim da mediji prave taj animozitet između profesionalaca. Ceca i ja se znamo dugo i naša nit poznanstva je uvek bila konstantna. Mi se nismo intenzivno družile jer je došla kasnije i napravila muzičku revoluciju. Ali, kada se čujemo i vidimo, uvek to bude jedno divno prijateljstvo. A medijima su uvek bile zanimljive te stvari... kao Crvena zvezda i Partizan i to ih zabavlja.

Ceca: Neki ljudi vam prijaju, neki ne i to je u našoj prirodi. Ako smo iz iste branše, ne podrazumeva se da se družimo. Družimo se sa ljudima koji nam prijaju. Ali kao što je Brena rekla, kada se god vidimo, srdačno se pozdravimo, ispričamo, kako o poslu, tako i o privatnim iskustvima. Nas dve sa decom proživljavamo novu mladost, tako da imamo mnogo zajedničkih tema.

Retkost je na estradi naći pevačicu koja ne zavidi kolegama na uspehu. Vas dve spadate u tu grupu ljudi koji rado podrže mlade ljude i nove energije na sceni. Da li je to odlika velikih zvezda?

Ceca: To je odlika ostvarenih ljudi jer oni nemaju problem da prihvate druge ljude i da ih podrže. Nema sujete i zavisti. Zašto bih ja nekome zavidela kada sam postigla ono što se može, baš kao i Brena.

Brena: Ja ljude volim. Svako ide svojom prugom i zašto zavideti nekome kada sam srećna onim što sam napravila. Volela bih da moj put bude primer mlađim generacijama, jer treba da shvate da bi trebalo da streme ljudskim i moralnim rezultatima.

Ono u čemu ste slične vas dve jeste to što se nikada, kroz karijeru, niste svađale preko medija. Ko god da vas je pominjao u lošem kontekstu, vi se niste oglašavale. Da li niste imale volje i želje ili je to samo stvar kulture?

Brena: Na početku karijere sam shvatila pravila ovog biznisa. Nijednu karijeru ne čine samo koncerti. Vašu karijeru čine i skandali i privatnost. Jednom mi je pokojni Miljan Miljanić objasnio. Pitala sam ga zašto mediji toliko prave skandale oko mene, a on mi je rekao: „Kada bi mediji pisali samo da ti pevaš, spavaš i puniš hale, to bi ljudima postalo dosadno. Ovako jedan dan si pala, pa jedan skandal, pa drugi i to te izbaci kao popino prase. To je biljka koja je kao zrno pšenice. Jedni kažu - valja, drugi - ne valja, a popino prase samo izlazi gore“. Prosto, morate da prihvatite i animozitet ljudi. Nas umetnike krase dobri rezultati i publika to vidi, to je ono što je važno.

Ceca: Kod mene važi da nije važno šta je rekao, već ko je rekao. Mora kao ličnost da ima težinu i nisam imala slučaj da oni koji pričaju tako budu od nekog kredibiliteta. Ne rešavam te stvari preko medija jer smatram da je to primitivno. Treba da budemo primer našoj publici. Nikad nisam bila prosta i vulgarna. Za primitivizam vam ne trebaju škola i obrazovanje. Kada nešto loše kažu, zapravo govore o sebi. A da li ume da me povredi? Da. Pogotovo kada mi diraju porodicu i decu.

Ko je najviše trpeo zbog vaše karijere?

Ceca: Deca. Nisu birali roditelje. Mada imalo je to i svojih prednosti. Sve što bi za tuđu decu bilo benigno, za našu su katastrofalne greške. Ja se trudim da ih izvedem na pravi put. I nas dve smo u njihovo vreme pravile gluposti i prolazile tinejdžerske dane. Nije našoj deci lako, ali trudila sam se da ih zaštitim koliko mogu.

Brena: Nikada nisam volela kada mi je porodica bila previše u medijima. Pošto smo decu slikali od dana kada su se rodili, sada ne možemo da govorimo da nećemo. Naša deca su živela i žive u izobilju i životom kakav smo im obezbedili, ali ne moraju dece poznatih da budu osuđena na linč zato što imaju da jedu i piju ili idu u neke dobre škole. I naša deca imaju pubertet i imaju pravo na gluposti. Boba i ja smo se kao roditelji trudili da ih naučimo šta je dobro, a šta loše. Dobro je dobro i u siromašnoj i u bogatoj porodici.

Pomenuli smo decu. Da li spadate u onu grupu dosadnih majki koje zovu ili šalju poruke deci gde god da odu?

Ceca: Ja sam smaračica broj jedan. Ali baš me briga. Oni znaju da će tako biti uvek, kada postanu roditelji, videće kako je. Ja prosto brinem. U današnje vreme se svašta dešava i niko nije siguran. Gledam društvene mreže da vidim gde se lociraju.

Brena: Mi uvek imamo dogovor gde idu, sa kim idu, šta rade. Rigorozna sam, ali ako im Boba zapreti, onda tu više trava ne raste. Imam mušku ruku u kući i to je velika prednost.

Breno, da li biste voleli da ste u karijeri snimili neku Cecinu pesmu?

Brena: Ceca zna da ja volim njene pesme i njen način interpretacije. To što ona otpeva zvuči nekako baš njeno. Ali postoji njena pesma koja mi podiže energiju, a to je „Zaboravi”, i kada god se sretnemo, ona mi je otpeva.

Vi, Ceco?

Ceca: Ima dosta pesama koje volim i obe smo napravile karijere na ozbiljnim pesmama. Ali ja najviše volim „Evo zima će” i „Golube”.

Da li ste razmišljale nekad da snimite duet?

Brena: Što da ne. Jedino je problem što ne znam šta treba da pevaju dve žene jedna drugoj. To je problem za naše tekstopisce kako bi to trebalo da zvuči i koja bi bila tema. Jedino što bismo mogle „Sestro, drugarice, suparnice”.

Postoji li neki deo vaše karijere koji biste volele da izbrišete?

Brena: I pad je let, što bi rekli „Indeksi“. Karijera ne može da bude samo rast, sigurno je bilo pogrešnih koraka. Nismo ni nas dve genijalci. Pametan čovek posle svakog pada ustane. Kao ja kada padnem na koncertu, začas tresnem, ali brzo ustanem.

Narod misli da vi nemate probleme. Da li često plačete?

Brena: Ja plačem kada gledam i romantičan film, a kamoli kada znam da gubim nekoga. Zaplačem u sekundi. Sada plačem i ne zanima me ko sluša ili gleda. Ne treba se stideti. Ima i pesma „I bogati plaču...”.

Ceca: Kažu da su suze najbolji filter za emocije. Ali ja okrenem sve na šalu, od tih suza samo podočnjake dobijam. Sve što duboko u sebi osećam izbacim na sceni kroz svoje pesme i napunim se energijom koju dobijem od publike. Iskrena sam zaista. Jednom mi je moj prijatelj rekao: „Kada ljudima budeš naučila da kažeš ne, bićeš srećniji čovek“. A ja to ne umem.

Brena: Sve što me u životu povređivalo i omalovažavalo, ojačalo me je i na kraju sam i shvatila da sam ja jaka žena.

Ceca: Za jaku ženu obično kažu da je hladna i proračunata. A ja garantujem da su to sve žene željne ljubavi, pažnje...

A kakve ste kada vam dođe žuta minuta?

Brena: Ja lomim kamenje. Taktična sam, ali kada lupim šakom o sto i ako je drveni sigurno će pući. Ali, ne lupam više jer sam polomila obe ruke.

Ceca: Nisam svađalica, ali kad pobesnim, ne znam više ni šta sam htela da kažem. Crveni pečati po telu mi izađu. Bučna sam i galamim, ali nisam agresivna da lomim i rušim. A zadnja faza su suze.

Sigurno su vam nudili da pišu knjige o vašem životu. Da li ste nekad razmišljale kakav naslov bi imala ta knjiga?

Brena: Prva misao mi je „Ja sam samo nežna žena”, ali mislim da je rano za to jer imam još mnogo toga da uradim.

Ceca: Privatnost mi je ogoljena i ja sebe ne vidim u nekom takvom projektu.