Porodica i kolege se oprostili od Ljubiše Samardžića: Polako ostajemo sami, odlaze nam najbolji među nama

Ljubiša Samardžić kremiran je na Novom groblju u Beogradu. Opelo u kapeli na Novom groblju služio je starešina Saborne crkve Petar Lukić.

Posle opela prisutnima se obratila ćerka Jovana, a od Samardžića su se oprostile i brojne kolege i predstavnici iz drugih društvenih sfera, prenose beogradski mediji.

U dugom mimohodu ispred kapele na novom groblju poštovanje Samardžiću odavali su kolege glumci, redatelji, filmski i televizijski delatnici, prijatelji, među kojima Ljiljana Blagojević, Voja Brajović, Puriša Đorđević, Slobodan Šijan, Jugoslav Pantelić, a venac s porukom "Velikanu srpskog glumišta" poslao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ispraćaj za kremaciju pratila je i čuvena pesma "A sad adio" iz kultne televizijske serije "Vruć vetar" u kojoj je Ljubiša Samardžić glumio glavnu ulogu.

Komemoracija slavnom glumcu, poslednjem bardu srpskog glumišta Ljubiši Samardžiću, završena je u 15 časova u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke.

Među prvima su na komemoraciju stigle glumice Rada Đuričin, Tamara Dragičević i Kalina Kovačević, glumac Voja Brajović, kao i reditelj i glumac Radoš Bajić.

Komemoracija je počela emotivnim govorom Jugoslava Pantelića, a nakon njega na binu je izašao Radoš Bajić.

- Gospođo Miro, porodico prijatelji, ja neću iz glave, ja cu iz srca. Polako ostajemo sami. Zauvek nam odlaze najbolji među nama. Oni koji se retko rađaju, vrhunski briljantni. Imao je osmeh koji je plenio iskrenošću, lepotom. U nešto više od godinu dana tamo iza onog brda otišli su velikani filmske umetnosti i glumci koje smo najviše voleli. Gaga, Madžgalj, Bata, Manda. U teškoj dužnosti koju nisam smeo da odbijem usuđujem se da njegovoj supruzi Miri i njegovim ćerkama i unukama u nastupajućim danima tuge da ostanu ponosni. U brlogu rijalitija, vremenu silikona, vajbera, gde se tetovaža više ceni od znanja, u tužnom danu kada nas napušta neko ko je poseban, da se čovek zapita s kime ćemo ostati ako nam svi idu. Koga ćemo voleti, obožavati, kome ćemo se diviti? Koga ćemo da pokušamo da sustignemo, da nam bude idol? Kao mladog glumca, mene je Smoki učio da pucam smajserom i mitraljezom. Sećam se partizanskih filmova. Tada smo imali kinomatografiju i ambicije - rekao je Radoš.

- Na kraju, Smoki je sve radio najbolje. Sposobni producent koji je od dinara pravio dva, veliki glumac, kolega, šarmer, drug prijatelj. rijatelj. Smoki je još u nečemu bio najbolji. Bio je odličan igrač pokera. Onako, za sitnu paru. Tek da nije bez ičega. Završavam ovu tužnu besedu u hotelu neretva u Mostaru 70ih godina sede tri gromade Beki Bata i Ljubisa i kao četvrti ja. Partija pokera kao škola života. Da li je potreban komentar? Čime li sam zaslužio toliku čast? Ko je pobedio a ko izgubio nije važno. Ja sam pobedio jer sam bio u tom društvu - ispričao je Radoš.

- Sve svoje nagrade zaveštao je ovoj kući. Zato će Ljubiša biti duže voljen - rekla je Ljiljana Blagojević u Jugoslovenskoj kinoteci.

- Ti si nam, Ljubiša, došao sa nebesa. Idi kući... Naspavaj se, pored svog Gage. Tamo te čekaju bolji filmovi - završila je Ljiljana, misleći na Dragana, pokojnog sina Ljubiše Samardžića, od čije se smrti nikada nije oporavio.

- Ljubiša je bio zbirno mesto svih scenskih znakova. Uporno, i neću mnogo pogrešiti ako kažem tvrdoglavo mesto svih scenskih znakova. Ljubiša nije bio samo glumac, već i producent, scenarista, ali i suprug, otac, deda... - počeo je Svetozar Cvetković.

- Ja verujem da postoje ljudi koji jednostavno ne mogu da umru. Ne sviđa mi se taj izraz. Ljubiša trenutno nije dostupan, ali dostupan je njegov rad koji možete da pogledate ovde. To je impozantan mozaik koji je ostao iza Ljubiše, ali možete da pogledate i ovde, njegovu porodicu - rekao je Cvetković.