Milica Milša i Žarko Jokanović otkrivaju tajnu srećnog braka

Kada bi se, kojim slučajem, pravila anketa sa pitanjem koja ličnost iz javnog života ima najstabilniji brak, uvereni smo da bi Milica Milša i Žarko Jokanović zauzeli visoko mesto na listi ponuđenih odgovora, možda čak odneli pobedu. Zasluženo, rekli bi oni koji ih poznaju. Milica i Žarko su 27. avgusta proslavili osamnaest godina bračnog staža, a punoletstvu ljubavi nazdravili su šampanjcem, uz intimnu večeru na najpoznatijem vojvođanskom salašu.

- Ovo je već treći put, za osamnaest godina braka, da dan venčanja obeležavamo u Novom Sadu. To je grad u kojem imamo mnogo divnih prijatelja, kao što su Ivona i Vlada, sa kojima rado delimo lepe trenutke. Ovog puta smo samo Žarko i ja bili na večeri. Nazdravili smo šampanjcem za dosadašnje srećne dane i poželeli jedno drugom da bar još osamnaest puta slavimo po osamnaest godina braka - priča nam Milica uz osmeh.

- Mislim da, kako vreme prolazi, Žarka sve više volim i poštujem, sve više mi prija njegova blizina. Čini mi se da je prava stvar kada dvoje ljudi iz dana u dan polako otkrivaju jedno drugo, kada shvataju koliko im je lepo kada su zajedno i osećaju kako postaju privrženiji. U šali kažem da sam za sve ove godine naučila da volim i Žarkove mane.

Milica Milša: Pristala sam da se udam za Žarka, a da se nismo ni poljubili

Poznata glumica pristala je da se posle mesec dana poznanstva i pre nego što su se poljubili uda za Žarka, u to vreme perspektivnog mladog političara, iako je u prvom trenutku imala primedbe na provodadžisanje njihove zajedničke drugarice Tanje.

- Sećam se da sam joj, kada sam ga upoznala, rekla: “Molim te, kaži tvom drugu da ne dolazi u ozbir.” Ubrzo posle toga smo se venčali. Život ume da nas demantuje na najbolji mogući način. Mesec dana, koliko smo se družili, Žarko je bio pravi vitez. Osvajao me je na pamet, šarm, duhovitost, inteligenciju. U svakom trenutku trudio se da pokaže koliko me voli i koliko mu značim. Nije prošlo mnogo vremena, a ja sam uhvatila sebe kako razmišljam o njemu. Bilo mi je jasno da sam na dobrom putu da se zaljubim. Pristala sam da se udam za njega, a da se nismo ni poljubili.

Milica i Žarko venčali su se 1999. godine, koja je mnogima ostala u ružnom sećanju zbog bombardovanja. Prvobitna ideja bila je da sudbonosno „da“ izgovore 15. maja, jer je to datum između njihovih rođendana. Sticajem okolnosti, na koje niko nije mogao da utiče, tog dana nisu se ni videli. Svadbu su zakazali za 27. avgust, u večernjim časovima.

Milica Milša nakon gubitka majke: Preteško je, ko nije prošao kroz to ne može da razume

- Bila je to jedna od prvih, ako ne i prva svadba na ovim prostorima koja je održana noću. Venčali smo se u osam sati uveče, a onda je krenulo slavlje kojeg se većina zvanica i danas seća po veseloj atmosferi. Koliko smo nas dvoje bili opušteni u tim trenucima možete da zaključite i po tome što sam ja mog Žacu, kao i venčanicu koju mi je pravila drugarica Maja, smestila u moj “jugić”, i tako smo se dovezli do Košutnjaka.

Šestogodišnji Antonije dao je sve od sebe da ubedi mamu da joj nosi veo, i želja mu je bila uvažena. Crnokosi mališan u belom odelu i sa crvenom leptir-mašnom umalo je mladencima ukrao šou. Kada mu je dosadilo da učestvuje u zabavi za odrasle, sa vršnjacima se prepustio igri. Danas ima dvadeset pet godina, a budući da je Milica i sama rano osetila čari roditeljstva, pitamo je kakve su šanse da rano postane baka.

- U tom smislu Antonije je već okasnio. Nedavno sam mu rekla: “Ja sam tebe rodila sa dvadeset tri, ne znam šta čekaš.” Šalu na stranu, on je divan mladi momak, diplomirao je sa najvišim ocenama, brižan je sin i vrlo smo ponosni na njega. Žarko i ja bili bismo presrećni da dobijemo unuče iako smo po godinama, možda, još mladi za to. Ali, ima li šta lepše nego dočekati da vaše dete dobije dete? Mislim da nismo bili strogi prema Antoniju u periodu njegovog odrastanja. Žarko mu je stalno govorio reči koje mi se toliko dopadaju da ih često citiram: “Tvoja jedina obaveza je da budeš srećan.“ I to je ono čemu treba da učimo decu. Ako su oni nesrećni i nezadovoljni, zakazali smo mi, roditelji.

Biranim rečima Milica priča o Žarkovoj majki Slobi, sa kojom je od prvog dana uspostavila odnos pun poštovanja i ljubavi.

- Svekrva i ja zavolele smo se čim smo se videle, bez preterivanja. Prilikom prvog susreta poklonila mi je zlatno srce, mali privezak koji će me zauvek podsećati na tu dragu ženu. Nažalost, u roku od deset meseci ostali smo i bez nje i bez moje mame. Život zna da bude surov, ali opet, divno je što smo ih imali u našim životima, tako požrtvovane i pune ljubavi.

Na kraju priče vraćamo se na bračne teme. Pitamo Milicu da li je bilo dana kada ona i Žarko nisu razgovarali.

- To se nije dešavalo, ali se događalo da se posvađamo, da jedno drugo iznerviramo. Da je drugačije, ne bi valjalo. Samo sa istinski bliskim ljudima možete i da se volite, i da se posvađate, a da to ne znači ništa. Znate kako kaže indijska poslovica: posle sedam debelih krava ide sedam mršavih, i tako ukrug. Život je velika klackalica, a vi morate da naučiti da balansirate na njoj, sami ili sa partnerom. Ako napravite pravi izbor, uvek ćete imati ruku na koju možete da računate kad vam treba oslonac, a život će vam biti obojen vedrim bojama.