Slavko Štimac: Nema razloga da se čovek menja zato što ga mnogi prepoznaju na ulici

Zahvaljujući koprodukciji pozorišta “Ulysses” i “Bitef teatra” pred publiku je stigla predstava “Doručak šampiona”, inspirisana životom proslavljenog boksera Mate Parlova, koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio omiljeni sportista od Vardara do Triglava. Reditelj Aleksandar Švabić glavnu ulogu poverio je zvezdi eksjugoslovenskog glumišta Slavku Štimcu, a priliku da prvi vide njegovu novu bravuru dobili su posetioci pozorišne manifestacije koja se svakog leta, pod okriljem teatra Radeta Šerbedžije, odvija na Brionima. Čuveni umetnik, ovogodišnji laureat priznanja “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskom filmu, u pauzi pred ponovni izlazak na scenu preneo nam je utiske sa premijernog izvođenja, prisećajući se detinjstva koje su obeležili legendarni sportisti kao što je Parlov.

Ovih dana boravite na Brionima, gde igrate predstavu “Doručak šampiona”. Kakve su vaše impresije?

- Utisci su više nego dobri, svi smo zadovoljni. Uoči svake premijere postoji doza pribojavanja kako će sve proteći, ali sudeći po komentarima koje sam čuo, rekao bih da se publici predstava dopala. Najviše me je zanimalo šta će reći ljudi koji su lično poznavali Matu Parlova. Kao što je poznato, tekst je inspirisan njegovim likom i radom, mada se može odnositi na bilo kog vrhunskog sportistu i šampiona.

Da li je među gledaocima na premijeri bilo prijatelja Mate Parlova?

- Kako da ne, mnogo njih. Bili su bokseri Vujković, Puzović, Kačar, Škaro... Svi su imali reči hvale za predstavu koju smo napravili, što mi mnogo znači.

Može li se reći da je scena pod vedrim nebom dodatna inspiracija za umetnike?

- Apsolutno. Mnogi glumci će se složiti da otvorena scena ima posebnu draž, pogotovo kada je smeštena među zidinama tvrđave „Minor“ na Malim Brionima, u mediteranskom ambijentu.

Vi ste pre svega filmski glumac. Šta vas je motivisalo da prihvatite ovu pozorišnu ulogu?

- Možda to što sam od ranog detinjstva, a naročito u mladosti, izuzetno cenio Matu Parlova. Zanimljivo je da se za mnoge sportiste koji su ostvarili vrhunske rezultate može reći da su po prirodi divni ljudi, mirni, skromni i prijatni.

Verujem da bi oni koji vas poznaju slično opisali vas.

- Hvala vam. Nije na meni da o tome govorim.

Kako ste se pripremali za ovaj glumački zadatak?

- Ne samo ja, već nekoliko nas koji smo bili uključeni u rad na ovoj predstavi razgovarali smo sa ljudima koji su bili bliski prijatelji Mate Parlova. Paralelno sa tim prikupljao sam neka pisana svedočenja, a i pripadam generaciji koja dobro pamti vreme njegove najveće slave. Predstava je stilizovana i minimalistička, više se bavi unutrašnjom stranom ličnosti, mada će mnogi očekivati i bokserske bravure. Mate Parlov je, ipak, bio svestrana osoba.

Njegovi mečevi svojevremeno su ispred malih ekrana okupljali porodice i komšiluk. Da li je i u vašem domu bilo slično?

- Da. Svi smo zajedno gledali njegove nastupe i navijali iz sveg srca. Sećam se kako je Dragan Nikitović, divan čovek i veliki komentator, prenosio te mečeve s mnogo emocija i biranim rečima govorio o Parlovu koga je, očigledno, veoma cenio. Onda se ta euforija prenosila na nas koji smo sedeli ispred televizora.

Ko je, na sličan način, u vreme velike Jugoslavije mogao da okupi ljude, podstakne ih da zajedno navijaju i raduju se?

- Pre svih košarkaška reprezentacija, mada je zaista bilo izuzetnih sportista, kao što su Miroslav Cerar, Vera Nikolić, Nenad Stekić... To su neki ljudi koje pamtim iz perioda odrastanja.

Nedavno ste izjavili da se ceo život trudite da budete bistre glave i da ne znate šta znači slava. Kako vam je to pošlo za rukom budući da ste, objektivno, decenijama jedna od najvećih filmskih zvezda na ovim prostorima?

- Glumu sam uvek doživljavao kao posao koji zahteva maksimalnu posvećenost i profesionalnost, kao bilo koje drugo zanimanje. To što je, sticajem okolnosti, javna profesija i što vas ljudi prepoznaju na ulici treba staviti u drugi plan. Nema razloga da se čovek menja zato što ga mnogi poznaju zahvaljujući onome što radi. Što pre naučite tu lekciju, lakše ćete koračati kroz život.

 

S druge strane, trema vam nije nepoznata kategorija. Ne krijete da ste imali dozu “kreativnog nemira” uoči premijere predstave “Doručak šampiona”?

- Ne znam da li to može da se nazove tremom, ali svaki glumac s nestrpljenjem i neizvesnošću iščekuje prvi susret publike s likom koji je kreirao, bilo da je reč o predstavi ili filmu. Probijanje leda vrlo je bitno. Dok radite ne znate kako će ljudi to da prihvate, a radite za ljude.

Kada i gde će beogradska publika biti u prilici da pogleda ovu predstavu?

- Koliko sam informisan u novembru, u “Bitef teatru”.

Da li vam je serija “Ubice mog oca”, koja je prošle televizijske sezone bila izuzetno gledana, donela neki novi vid popularnosti i prepoznavanja?

- Serija je zaista odlično prihvaćena. U toku je snimanje druge sezone, ja sam već odradio deo posla, ali mi predstoji snimanje još nekih scena. Moram da priznam da su me, dok se serija emitovala, ljudi često zaustavljali na ulici i pitali ko je ubica.

Da pokušamo i mi - ko je ubica?

- Pitajte nadležne.

Šta vi volite da pogledate za svoju dušu?

- Pratim strane televizijske serije koje često imaju više sezona. One su mi zanimljive.

Da li vam je interesantno i da pogledate reprizu nekih od brojnih filmova u kojima ste glumili, a skoro da ne prođe nedelja a da se neki ne emituje na televiziji.

- Ponekad bacim pogled, ali moram da priznam da baš i ne gledam ono što sam radio.

Jeste li ovog leta imali vremena za odmor ili vam je boravak na Brionima prilika da predahnete pre nego što se vratite obavezama?

- Ako je do odmora, uz probe koje sam imao dva puta dnevno, uspeo sam malo da plivam i da se sunčam. Na Brionima su i mnoge moje kolege, tako da se društvo za kaficu i razgovor uvek nađe.

U karijeri ste snimili pedesetak filmova i dali duplo manje intervjua. Hoćete li jednog dana možda da objavite knjigu u kojoj ćete ispričati nešto više o privatnom životu ili o saradnji sa najvećim imenima naše kinematografije?

- Najverovatnije ne.