Milica Todorović: Bog me je pogledao i poslao mi veliku nagradu za sve kroz šta sam prošla

Za Milicu Todorović ovo leto je u znaku dueta. Snimila je duetsku pesmu Limunada sa Eminom Jahović, a uradila je još jednu pesmu, ali o tome još, kaže, ne može da priča. O ljubavi sa Milošem ima samo lepe reči i veruje da joj je on svojevrsna nagrada za sve što je prošla u životu.

Koliko se tvoj dragi meša u tvoju karijeru?

- Ne meša se, ali mi je najbolji savetnik i njegovi saveti su mi dragoceni. On je multitalentovan, sve vidi, sve čuje, beskrajno je kreativan. Kad sam snimala ovu poslednju pesmu, kad je čuo, predložio je da se u jednom delu ubaci jedan instrument. Pozvala sam kompozitora i kompozitor je bio oduševljen predlogom, pitao se kako se sam toga nije setio. Mnogo volim što me Miloš savetuje. Bog mi ga je poslao.

Zaslužila si!
- Da znaš da jesam! On je moje blago! Radila sam godinama vredno, pošteno, marljivo, savesno. Nikad nisam išla prečicama, nikad nisam bila drska, bezobrazna, nestrpljiva, agresivna. Sve korak po korak. A onda me je Bog pogledao i rekao: sine, evo ti! I poslao mi veliku nagradu za sve kroz šta sam prošla – Miloša!

Kada si postala svesna da je estrada zmijarnik?

- Jaoj, jeste, zaista je zmijarnik. Kad sam prvi put došla na snimanje u Košutnjak, bila sam sva vesela, ustreptala. Nosila sam patike i kačket. Počela sam da cvrkućem, a svi su me čudno pogledali i okrenuli glave na drugu stranu. Tada sam shvatila da moj rodni Kruševac i Beograd nisu isti, da su mentaliteti različiti. U Beogradu su ljudi rezervisaniji. U Kruševcu su topliji, otvoreniji, kod nas je ono: hej, komšija, hajde na kafu! Kad sam to shvatila, malo sam se povukla. Nađem se na istom mestu sa kolegama, oni se svi druže, a ja stojim sama po strani, u ćošku. Trebalo je da prođu godine, da se opustim, da ljudima pokažem kakva sam, da prestanem da zazirem od njih. I drugima je trebalo vremena da shvate kakva sam ja.

Odavno više nisi u ćošku…
- Sad kad dođem na snimanje, svi se oduševe. Kažu: gde si Milice, super da si došla, da nas neko oraspoloži. Znaju da ću odmah da podignem raspoloženje, da ču da ih nasmejem, razveselim… Sad me svi obožavaju! Zasmejavam ljude na svakom ćošku! Meni je sve šala i smeh! Evo, juče smo Miloš i ja šetali. Na pešačkom prelazu me je uhvatilo ludilo, pa sam počela da hodam usporeno i da pravim cirkus. Ma cela kolona se smejala!

Kako se boriš sa ljubomorom koleginica?

- Što se tiče ljubomornih koleginica, sigurna sam da one ne postoje! Postoje samo osobe koje nisu otvorene kao ja, koje ne pokazuju javno koliko ih raduje tuđi uspeh. Ja nikada nisam osetila da me neko gleda popreko. Valjda zato što ni ja nikog ne gledam tako.

Kad ćeš opet Miloša da vodiš u tvoj rodni kraj?

- Prvom prilikom! Eto, baš juče su moji roditelji bili kod nas i Miloš je mom tati poklonio rakiju. Tati se mnogo dopala. Super su se složili. Miloš je stvarno predivan momak. Otkad ih je prvi put nasmejao imitacijama, ludi su za njim. Imitirao me je kako hodam, kako svuda kasnim, kako pričam, kakva sam kad se naljutim. Ne možete da verujete koliko je Miloš dobar imitator. To je živi piš, to treba videti…

Na koju foru je osvojio tvoju mamu?
- Humorom i otvorenošću. Kad je prvi put došao u Kruševac, odmah je počeo da priča šale i fazone. Moja mama obožava da se smeje, smeje se celog života. Oduševila se. Joj, sad sam se setila nečega. Moj brat od ujaka je slavio 18. rođendan i Miloš i ja smo otišli na slavlje. Otišli smo u restoran u kojem je bila sva rodbina iz sela iz kog je moj ujak. Miloš sa šeširom, lancima, puši one debele cigare…. Moj bend je svirao, bio je to moj poklon bratu. Uzela sam mikrofon, Miloš je ostao da đuska. Neki baba ili deda su prišli mojoj majci i pitali: je li, ko je bre onaj sa oni lanci i debele cigare? Umrli smo od smeha! Bio im je glavna atrakcija.

Pita li te majka kad će svadba, kad će unučići?

- Hej, ovo je 21. vek! Ništa ne pita! Dovoljno joj je što vidi da sam srećna.

Kako vidiš sebe za desetak godina?

- Kao uspešnu, ostvarenu ženu!