Neda Ukraden: Nije važno koliko imaš godina u životu, nego koliko života imaš u godinama!

Popularna pevačica Neda Ukraden već godinama je jedna od najpopularnijih estradnih ličnosti. Ona je nedavno proslavila 50 godina karijere, a danas slavi 67. rođendan.

Ona je sa svojim fanovima i prijateljima na Instagramu podelila fotografiju uz kratak osvrt na njen divan dan.

- Nije važno koliko imaš godina u životu, nego koliko života imaš u godinama! Moj rođoš počeo je sa dragim prijateljima iz Orebića na prelepim Stupama kraj Korčule, a nastavlja se u mojim Lepetanima sa mojim najmilijim! Zahvalna sam mojoj Anđi i Duletu za bogat i srećan život ispunjen pesmom i ljubavlju! Nikad srećnija sa 67! - poručila je Neda uz fotografiju koja zaista govori u prilog njenim rečima.

A post shared by Neda Ukraden (@neda.ukraden) on Aug 16, 2017 at 4:38am PDT

Neda Ukraden je rođena 16. avgusta 1950. godine u gradu Imotski, u Hrvatskoj. Njeni roditelji, Dušan i Anđelija, su poreklom iz Crne Gore. Pošto je otac bio službenik SUP-a, Neda je često menjala mesto stanovanja. Do druge godine je živela u Imotskom uz baku i deku nakon čega je sa roditeljima otišla u Višegrad.

Tu je upoznala komšinicu koja ju je naučila da peva sevdalinke. Zatim su se preselili u Goraždu gde je Neda počela da peva na školskim priredbama u osnovnoj školi „Maksim Gorki“ koju je pohađala pet godina. Sledeća destinacija je bila Brčko u kom su se zadržali dve godine. Tu se prvi put zaljubila, ali nije saznala ime svoje simpatije.

Bila je član školskog hora koji je vodio profesor Mirko Šrajer koji je na Nedu uticao da počne da se bavi muzikom. 1962. godine je na festivalu Mladi graditelj sa horom izvela deo pesme „Rjabinuška“, a sledeće godine je pobedila otpevavši pesmu „Naš tabor putuje na jug“ pevačice Radmile Karaklajić.

Sledi selidba u Sarajevo gde se Neda upisuje u osnovnu školu „Slobodan Vuković“ i postaje solista u horu. Pohađala je gimnaziju „Braća Ribar“ i na nagovor drugarica, nastupila je na festivalu Mladi pjevaju proljeću. Izabrala je pesmu „Kap veselja“ Lole Novaković, ali zbog ogromne treme, dobila je zvižduke umesto aplauza.

Neda je pomislila da je njena muzička karijera gotova i pre nego što je počela, ali 1966. godine drugarice su je prijavile na audiciju Radio Sarajeva za vokalnog solistu zabavne muzike. Primljena je na audiciji, a ponovo je izvela numeru „Kap veselja“.

1967. godine je na festivalu Vaš šlager sezone osvojila nagradu za najboljeg debitanta sa pesmom mladog autora Milana Džajića „Igra bez kraja“. Dobila je poziv da učestvuje na festivalu u Subotici, ali profesori nisu hteli da je puste. Nakon intervencije direktora, otišla je i osvojila treće mesto otpevavši duetsku pesmu „Ponekad“ sa Tatjanom Gros. Za Nedu se van Sarajeva prvi put čulo 1969. godine kada je na festivalu Vaš šlager sezone otpevala pesmu „Kiše su pale“ koju je napisao Žarko Roje.

 

Snimila je još dve pesme: „Sve što moje srce zna“ i „Ako me trebaš“. Nastupila je na Jugoslovenskom izboru za Pesmu Evrovizije sa numerom „Dilema“, ali nije zabeležila veći uspeh. Kako je konkurencija bila ogromna, a budućnost u ovom poslu neizvesna, Neda je shvatila da mora upiše fakultet. Uporedo sa engleskim jezikom i književnošću koji je studirala na Filološkom fakultetu u Sarajevu, upisala je i srednju muzičku školu, odsek solo pevanje. Kasnije je u istom gradu završila i Pravni fakultet zbog čega važi za jednu od najobrazovanijih pevačica na našim prostorima. Mogla je da ostane kao asistent na međunarodnom privrednom pravu, ali brak i muzička karijera joj to nisu dozvolili...