Željko Samardžić za Hello!: Kotor je moja letnja oaza mira već dvadesetak godina

 

I ovo, kao i mnoga prethodna leta, Željko Samardžić provodi u porodičnoj kući u Dobroti. Ranijih godina društvo su mu pravile supruga Maja i tri ćerke, a sada su tu i unuci Luka, Aleksa i Nina, sa kojima poznati pevač svakodnevno ide na kupanje ili pecanje. Aktivan odmor, kaže, za njega je najbolji način da napuni baterije i pripremi se za burnu muzičku jesen koja mu predstoji. Singl “Mila”, koji ovih dana traži put do slušalaca, samo je uvod u promociju novog albuma i petnaest novih pesama, ali i najava velike koncertne turneju kojoj se raduje podjednako kao publika koja dugo nije bila u prilici da ga uživo čuje.

Leto, po tradiciji, provodite u Bokokotorskom zalivu. Koja je ovo godina po redu?

- Ponekad imam osećaj kao da sam se tu rodio. Kotor je moja letnja, i ne samo letnja, oaza mira već dvadesetak godina. Faktički, od kada sam kupio kuću u Dobroti i otkrio sve lepote Boke. Moje leto često počne u maju, a završi se početkom oktobra, kada, možda, i najviše uživam u takozvanom miholjskom letu. Naravno, sve zavisi i od obaveza koje mi više ili manje dozvole takvu vrstu zadovoljstva.

Nije vam dosadilo da svako leto provodite na istom mestu? Čime vas je Boka osvojila?

- To je ljubav koja s godinama samo raste. U mojim očima Boka je lepotica za čiji šarm i bogom danu lepotu najčešće nemam adekvatne reči.

Minulih dana u tom kraju Crne Gore besneli su požari. Niste imali problema?

- Kotor nije bio ugrožen, ali je prekriven oblacima dima i pepela koje vetar donosi sa svih strana. Nadam se da će se sve sanirati i srediti.

Imate li bolji komšiluk u Crnoj Gori ili u Beogradu?

- Srećan sam što na oba mesta imam prijatelje sa kojima se družim i lepo provodim vreme.

Da li su letnji dani rezervisani isključivo za opuštanje ili imate i nastupe?

- Moja porodica se preko leta preseli na more, pa odatle putujem na zakazana gostovanja. Početkom avgusta predstoji mi koncert u Ohridskom amfiteatru. Radujem se druženju sa Makedoncima.

Idete li u ribarenje? Koje riblje specijalitete najbolje pripremate?

- Moglo bi se reći da veći deo dana provedem u mojoj barci, na moru. Pecanje je moja pasija i svaki slobodan trenutak koristim da isplovim i zabacim mamce. Što se tiče kulinarskih veština, tu nema neke preterane mudrosti. Ribu ispečete na roštilju, a onda po želji prelijete marinadom od belog luka, peršuna i devičanskog maslinovog ulja. Teško da ne možete da pogrešite sa dobrom, svežom ribom iz mora.

Sa suprugom i vama u porodičnoj kući su i vaši unuci. Nema sumnje da ste zahvaljujući njima u odličnoj kondiciji.

- Moj dan na moru traje mnogo duže nego u Beogradu, a njegov veći deo posvećen je porodici, posebno unucima. Kupamo se, pecamo, vozimo brodom... Uživamo.

Da li vam unuci prave društvo kad zapevate? Prepoznajete li u nekom od njih naslednika na muzičkoj sceni?

- Mislim da su svi prilično muzikalni i da su neku genetsku žicu povukli sa moje strane. Ali, još su mladi i njihova interesovanja menjaju se skoro svakodnevno. Ko zna, možda neko od njih i postane pevač. Deda je tu da ih podrži.

Koju vašu pesmu najviše vole?

- Ovih dana najviše se sluša i peva nova pesma “Mila”. Čini mi se da svi uz mene jedva čekaju da se dugo pripremani album zavrti. Na njemu je petnaest pesama, a oni su svaku od njih odavno preslušali i zavoleli.

Dugo niste snimali, nije bilo velikih koncerata. Jeste li se svesno povukli sa scene ili je to bio sticaj okolnosti?

- Već nekoliko godina radim na novim pesmama. Sredio sam vlastiti studio, sve ovo vreme u njemu je bilo puno kreativnosti. Možda sam mogao i ranije nešto da objavim, ali hteo sam da budem potpuno zadovoljan urađenim. Krajem februara, zajedno sa svojim timom, rekao sam - to je to. Sada svoju reč treba da kaže publika, a ja se nadam aplauzu. Iskreno, mislim da smo ga zaslužili. Drago mi je što su i moji saradnici iz “Sky musica” imali sluha za ovo što sam uradio i ponudili mi bezrezervnu podršku, tako da planiramo vrlo živu koncertnu aktivnost sa visokim produkcijskim standardima.

Mogu li se fanovi nadati “starom Željku”?

- Moji prijatelji, muzičari, ljudi koji su čuli “Milu” i ostale pesme obasipaju me komplimentima i komentarišu da je ovo moj najbolji album, što mi mnogo znači. Zaista je mnogo vremena, truda i ljubavi utkano u svaku pesmu. Čuju se bubnjevi, gudački, žičani, duvački instrumenti... Sviralo je mnogo talentovanih muzičara sa ovih prostora i iz Amerike, mislim da se ta strast i te kako primeti na albumu. Miroslav Stolica radio je aranžmane i produkciju, a Fabio Grosi, koji je poznat po saradnji sa imenima kao što su Stiv Vaj, Glen Hjuz, Stiv Lukater, miksao je u Los Anđelesu. Znam da je moja publika poželela pesme na kakve sam ih navikao svih ovih godina i ubeđen sam da ih neću razočarati.

Vas, za razliku od većine vaših kolega, nikada nije mrzelo da snimate spotove.

- Ne mogu reći da baš uživam u tome, ali činjenica je da su spotovi vrlo važni za plasiranje pesme. Upravo ovih dana uradio sam predivan spot za “Milu”. Režirao ga je Slavoljub Živanović Zli. Ponosan sam kako je sve ispalo, dobili smo video kakav tako dobra pesma zaslužuje. Planiramo da u narednom periodu vizuelizujemo još tri numere.

Javne ličnosti koje imaju nove projekte, muzičke ili filmske, skoro po pravilu čekaju kraj septembra kada se ljudi vrate sa godišnjih odmora, pa onda krenu u aktivnu promotivnu kampanju. Vi ste malo poranili.

- Moguće, možda zbog toga što generalno ne volim da kasnim, a možda i zato što za dobru pesmu ne postoji loš trenutak. Nikada nisam pravio tu vrstu kalkulacija; kao u leto je prigodno izdati brzu pesmu, balada je za jesen ili zimu. Poštovalac sam pesme i ne volim kada je smeštaju u bilo kakve žanrovske foldere.

Na čiji sud se najviše oslanjate prilikom izbora novih pesama?

- Najviše verujem svom osećaju, najčešće onom prvom. To ne znači da ne uvažavam mišljenje saradnika ili ukućana, ali ja sam taj koji daje presudnu reč. “Mila” je, na primer, bila ljubav na prvi pogled. Čak i u prilično nesređenom, sirovom stanju, bez jedne strofe, sa pola refrena, na mene je ostavila utisak.

Muškarac koji je veći deo života proveo u ženskom porodičnom okruženju, uz suprugu i tri ćerke, jedino i može da peva o ljubavi, da je na najbolji način dočara. Slažete li se sa takvim mišljenjem?

- Da bi nekome preneo ljubav, moraš je imati u sebi. Moja je sreća što sam uvek bio obasut ljubavlju, kako najbližih, tako i publike. To smatram blagoslovom.

Iskreno, jesu li vas vaše dame razmazile?

- Jesu, i dobro se osećam u toj ulozi.

Supruga i vi ćete iduće godine proslaviti četiri decenije braka. Spremate li posebnu proslavu?

- Naše proslave su obično male i prilično spontane. Uglavnom se vrte oko trpezarijskog stola ili nekog lokala nedaleko od kuće. Ne volimo glamurozne proslave, sa mnogo ljudi i fotoaparata. Lepše se osećamo i bolje zabavimo u opuštenoj atmosferi.

Pomislite li nekad kad pre proleteše godine?

- Da. Čak i kada ne razmišljam o tome, neki signal tela podseti me u kom sam životnom dobu. Ne možeš da odabereš kako ćeš se danas osećati, ali možeš da odlučiš šta ćeš učiniti povodom toga. To mi dođe kao nekakav moto. Lenon je mudro rekao: “Život je ono što nam se dešava dok pravimo planove za život.” Znam da vreme ide u jednom pravcu i pokušavam da držim korak s njim, da ne ostavljam mnogo povoda za kajanje i poglede unazad.

Brojni parovi pokleknu pred preprekama. Vas su teški dani, kojih je bilo tokom ovih četrdeset godina, očigledno još više zbližili. Postoji li recept za dug i stabilan brak?

- Ne postoji. Svako mora da nađe formulu za vlastitu sreću. Po mom mišljenju, važno je da u braku postoje međusobno uvažavanje, razumevanje i ljubav kao osnovni i neophodni vezivni materijal. Verujem da je bez ljubavi sve mnogo teže i kratkotrajnije.

Od porodice dobijate punu podršku, ali najbliži uvek imaju poneku zamerku. Postoji li nešto što s manje ili više uspeha nastoje da “poprave” kod vas?

- Siguran sam da je moja porodica velikim delom zaslužna za to kakva sam osoba. Moja supruga, deca, a pogotovo unuci, učinili su me zadovoljnim i srećnim čovekom, a kada ste ispunjeni takvim osećanjima, mane, od kojih smo svi mi, nažalost, sazdani, postaju manje izražene.

Pre nekoliko godina promenili ste način ishrane i doterali liniju. Vodite li još računa o tome šta jedete ili pokleknete pred gastronomskim iskušenjima?

- Nisam preterano ponosan na sebe time kako odolevam tim iskušenjima. Zahvaljujući dijeti uspeo sam da skinem dvadesetak kilograma i dovedem se u fit stanje, ali pošto spadam u one koji uživaju u hrani, a uz to imam i suprugu koja mi svojim kulinarskim umećem dodatno otežava, nije mi lako.

Jeste li promenili i neke životne navike, usporili tempo?

- Trudim se da osluškujem svoje telo i da ga ne stavljam pred teške zadatke. Posao kojim se bavim izuzetno je dinamičan. Ponekad imate nagomilane obaveze i putovanja koja ne možete da izbegnete, a onda periode kada ste u studiju. Zato mi je važno da ovo leto iskoristim na najbolji način i napunim baterije za ono što me čeka na jesen.

Imate li u planu neku turneju? Publika vas se uželela.

- Upravo ovih dana, sa producentskom kućom “Sky music”, pravim velike planove. Pred nama su koncerti širom regiona i jedva čekam da zajedno sa publikom zapevam dobro poznate stare, ali i neke nove pesme. Od Beograda će, kao i mnogo puta do sada, sve da krene. Radujem se tome.