Marina Abramović u Beogradu

Marina Abramović trenutno boravi u Beogradu, rodnom gradu. Tu je nakratko. Na putu je ka Kotoru, gde će predstaviti knjigu memoara "Prolazak kroz zidove".

Memoari su objavljeni prošle godine na engleskom, a knjiga se trenutno prevodi i na srpski jezik.

Ona je povodom svojih memoara prošle godine dala ispovest britanskom listu "Gardijan" u kojoj je, između ostalog, navela da mnogo voli ljude u Beogradu, ali da oni ne vole nju.

-Ako se vratim u Beograd, oni tamo ne žele da me vide. Podsećam ih na njihov neuspeh. Mnogo ih volim, ali oni ne vole mene, rekla je Marina Abramović.

Međutim, reakcije na njen dolazak u rodni grad nisu bile negativne. U nedelju uveče ona je prošetala Knez Mihailovom ulicom, i kako piše Blic, mnogi su želeli da je pozdrave.

A post shared by art gallery NY London (@newyorkartgallery1) on Jul 22, 2017 at 3:40am PDT

Danas čuvena umetnica u počecima svoje karijere živela je veoma neobičan život. U vreme dok je izvodila svoje prve radikalne umetničke performanse, Marina Abramović je živela s majkom, koja joj je nametnula zabranu izlaska iz kuće posle 10 uveče.

Posle performansa "Ritam 5" (u kojem je zapalila zvezdu petokraku, pa isekla nokte i kosu, pa onda ušla u vatru, da bi je onesvešćenu izneli odatle), uspevala je recimo da se ušunja u kuću.

A post shared by Cameo (@cameomedia) on Jul 24, 2017 at 12:57am PDT

Novine su tada pisale da bi trebalo da bude smeštena u psihijatrijsku bolnicu. "Da li su bili u pravu?", pitao je "Gardijan".

-Ne, ja verujem u svet koji stvaram oko sebe, odgovorila je kratko.

Marina je brutalno iskrena. Govorila je tada za "Gardijan" o abortusima o kojima su "pisali svi mediji optuživačkim tonom". Abortirala je tri puta jer je karijerista.

-Sad je na internetu najsvežija stvar kako ubijam decu da bih stvarala umetnost. Džordž Kluni ima dva Oskara, a njega niko ne pita što još nema dece, rekla je tada.

A post shared by Elisabeth Sangill ? (@elisabethsangill) on Jul 20, 2017 at 10:00pm PDT

Na pitanje smeta li joj to, odgovara da bi u tom slučaju sve drugačije uradila. No, naravno da je dotiče.

-Depresivna sam kada ljudi ne uspevaju da uvide važnost određenih stvari. Ne poimaju šta ovaj rad znači, kako dosežem do publike koja nije čisto umetnička publika, kako je moje performanse nekad posećivalo desetak ljudi, a sada ih je na hiljade. Ne vide. Samo pokušavaju da nađu razlog za linč - pogotovo ako je ono što radiš izvanredno dobro.