Nikola Đuričko: Danas se film može snimiti mobilnim telefonom, ali to nije dobro

Glumac Nikola Đuričko je član žirija 24. Festivala evropskog filma Palić i kaže da su prethodnih dana imali priliku da vide neke skupe filmove koji koštaju dva-tri miliona evra, ali i jeftinije.

- Film je skupa i komplikovana igračka. Od Emirovog (Kusturica) filma 'Underground' mi nismo imali film u konkurenciji nekog velikog festivala. Kada bi naši autori imali više šansi da snimaju, onda bi iznikao neko specifičan. Evo ja dajem taj izazov - rekao je Đuričko u intervjuu Tanjugu.

On je primetio da mnogo veće kinematografije od naše nemaju uspeh kakav je imao srpski film, da mi to zaslužujemo i da "moramo da gajimo autore da bismo jednog dana ponovo bili ponosni i srećni, uzbudjeni što je naš film stigao na neki veliki festival".

A post shared by Nikola Djuricko (@nikoladjuricko) on Feb 10, 2017 at 2:54am PST

Đuričko kaže da je lepo što se srpski filmovi prikazuju u pratećim programima velikih festivala, ali smatra da treba da podignemo svoje ambicije.

- Kao što u vaterpolu ne može niko da potopi ove naše dečake, tako bih voleo i u filmu da pravimo autore. To zahteva dosta vremena, novca i strpljenja, da gajimo ljude koji će snimiti čudesne filmove na koje ćemo biti ponosni i koje ćemo voleti da gledamo - istakao je poznati glumac.

On je primetio da su kod nas i autori sa 40 godina mladi reditelji i da je to ono što je "muka živa".

- Nagomilali su se problemi i sada pokušavamo da nađemo izlaz iz svega toga. To je neka kuknjava, a ja se samo nadam da ćemo jednog dana prestati da kukamo i da ćemo naći neki model da funkcionišemo pa makar pravili i 20 loših filmova godišnje, neminovno u nekoj tački u vremenu to će biti možda i dobro - rekao je Đuričko.

A post shared by Nikola Djuricko (@nikoladjuricko) on Mar 28, 2017 at 9:31am PDT

On kaže da problem jeste novac, ali da je to odraz onoga što jedno društvo voli da finansira.

- Sto puta smo pričali o tome kako se finansira kultura kod nas, sada pokušavaju da se nađu neki modeli, ima neka Strategija kulturnog razvoja i ja se nadam da ćemo u demokratskoj proceduri uspeti da tu strategiju poboljšamo i da nađemo prave uglove, svako iz svojih oblasti - rekao je Đuričko

Kaže da veruje u nas kao snalažljivo društvo koje je naviklo da bez ičega pravi nešto.

- Mislim da ćemo uspeti čak i sa manje sredstava, ali ono što je najvažnije jeste da mi moramo da gajimo ljude koji će da se bave filmom, ljude koje će to stvarno da zanima, moramo da im pružimo šansu da naprave i glupost i grešku i da izniknu u neke uspešne reditelje, pisce. Bio je ovde hrvatski film koji je snimljen fotoaparatom za pet dana. Moramo da budemo malo i lukavi u izboru tema i svega i da nađemo drugi način. Sada je tehnologija pristupačnija, čovek može da snimi film mobilnim telefonom, mada ne kažem da je to dobro - istakao je Đuričko.

Đuričko se prisetio Slobodana Stojanovića i njegovih drama "Siroče", "Držanje za vazduh", koje su "Zdravku Šotri dale krila da pravi filmove koji su i danas čarobni".

- To nama nedostaje, ali naše društvo je devastirano, nekako se estradizovalo, tabloiziralo, sve je otišlo do đavola i želja za konzumacijom kulture je skromna od vrha do dna - ocenio je on.

A post shared by Nikola Djuricko (@nikoladjuricko) on Dec 30, 2016 at 11:03am PST

Popularni glumac kaže da su festivali poput palićkog, važni jer se filmski poslenici međusobno upoznaju kao kulturni radnici Evrope, a to je pogotovo dobro došlo da “mi nekako shvatimo da smo deo te kulturne slike, da se vidimo nekako u evropskoj kulturi i čovek se onda bolje motiviše”.

- Upoznajemo ljude, gledamo filmove, učimo da budemo pametniji, da bolje razumemo druge stvari i kako funkcionišu evropski fondovi, kako mogu da apliciraju sa svojim projektima i to je to seme tih mladih ljudi od kojih očekujemo da budemo ponosni za deset godina. Kao što imate priču o novom rumunskom filmu, nadam se da ćemo i mi imati novi srpski talas - istakao je Đuričko.

Upravo je završio snimanje filma "Pijavice" Dragana Marinkovića, čija se premijera očekuje u februaru.

- To je priča o novinaru, piscu, koji hoće da izadje iz državne bezbednosti početkom devedesetih godina, ali to je nemoguće i onda primećuje da su svi ljudi oko njega namešteni, njegove žene su nameštene, njegovi prijatelji, sve su to pijavice koje mu sišu krv. Drugi nivo je estetski sloj priče, a to je da su ulice i kafane prazne, nema vozila ni žive duše, sve je noću, čudna atmosfera - ispričao je Đuričko.