Lepa Brena i Stefan Živojinović: Putevi nam se razilaze

Punih trideset godina prošlo je od njenog prvog poziva na ljubav koji je uputila filmom “Hajde da se volimo”. U međuvremenu su se ovi prostori drastično promenili, a nisu isti ni pojam estrade, ni društvo, ni naziv države. Bez obzira na sva dešavanja u proteklim decenijama, Lepa Brena je još sinonim za ultimativnu zvezdu, od Vardara do Triglava.

Uz sjajne gene koje je nasledio, njen stariji sin Stefan odlučio je da nastavi istim, muzičkim putem. U svojoj dvadeset petoj godini odlučan je da kormilo života preuzme u svoje ruke i da prvo sebi i svojoj porodici, a potom i ostatku sveta pokaže šta ume i može. Posle spota za singl “Druga liga”, koji je nedavno objavio, sa saradnicima, među kojima je i Miloš, sin Milutina Popovića Zahara, slavnog kompozitora koji je napisao neke od najvećih Breninih hitova, Stefan smišlja ekranizaciju pesme “Dva ludaka”. U svemu što radi ima bezrezervnu podršku majke, čije su iskustvo i kredibilitet trajanja na sceni prava dragocenost.

U ekskluzivnom intervjuu za “Hello!” Lepa Brena i Stefan Živojinović govore o novim profesionalnim izazovima, o putu koji ih je dovde doveo i željama i planovima koje su zacrtali na trasi budućnosti.

- Stefan je veliki momak, mnoge odluke doneo je sam. Studirao je u Americi, gde nije bilo ni mame ni tate, i uspeo da se izbori za sebe. I on i njegova braća žive fantastično organizovanim životom, ništa im ne nedostaje, samostalni su, skromni. Sva trojica vode računa o sebi, pa i o finansijama. Odlično znaju da bahatost nije osobina koja je u našoj porodici na ceni, naprotiv. S druge strane, postoji taj problem da sve što muški deo uradi automatski se u javnosti pripisuje meni. Boba je, recimo, dok se bavio tenisom, ostvario fantastičnu internacionalnu karijeru, kasnije se samoinicijativno uspešno bavio nekim drugim poslovima, ali kako ne voli da se eksponira, puno toga stavljeno je u kontekst mog imena, a poznato je da ja ništa ne demantujem - objašnjava slavna pevačica na početku razgovora.

Niste demantovali ni nedavne spekulacije o problemima sa vašim zdravljem.

Brena: Smatram da je demanti suvišan, osim ako ne ugrožava vašu porodicu. Ne obazirem se na svakodnevne gluposti, kao što su napisi da sam bolesna. U životu sam imala mnogo borbi i teških trenutaka, osetila sam i uspone i padove, i shvatila šta je suština - mikrosvet koji čine porodica, prijatelji i posao. Nije sve u stvaranju materijalnog, već i u uživanju u svemu tome. Ako vas to što radite ne čini srećnim, to se na vašem licu vidi.

Stefane, ovog leta rešili ste da se ozbiljnije posvetite muzici. Koliko je hrabrosti bilo potrebno za takvu odluku?

Stefan: Slažem se sa mamom da je najvažnije biti srećan i voleti to što radiš, i baš iz tog razloga odabrao sam muziku, moju najiskreniju ljubav. Oduvek sam voleo da pevam, da sviram, da zabavljam ljude. Od malena nosim to u sebi, ali je odluka da profesionalno počnem time da se bavim “eksplodirala” u trenutku. Roditelji su nas naučili da u životu treba imati i plan A, i plan B, i plan C, “bekap” varijantu, jer se nikad ne zna šta nas sve čeka. Svestan sam da je mala verovatnoća da će neko biti nova Lepa Brena ili novi Boba Živojinović, zato sam se posvetio školovanju, radio i poslove sa strane, ali sada sam odlučio da se hrabro i u potpunosti posvetim muzici.

Kakve su vam ambicije?

Stefan: Nisam opterećen rezultatima. Cilj mi je da se maksimalno posvetim pevanju i da izgradim pristojan imidž. Da sve bude kulturno i odmereno, jer smatram da to nedostaje javnoj sceni. Fali nam to neko džentlmenstvo, ako se može tako nazvati. Na to sam fokusiran mnogo više nego na očekivanja i uveren sam da je to pravi pristup.

Kako je, zapravo, biti sin Lepe Brene i Bobe Živojinovića?

Stefan: Fenomenalno je odrastati uz takve uzore, uz ljude koji su ni od čega stvorili sve. Kada imate oca koji je bio svetski šampion i majku koja je ostvarila neverovatnu muzičku karijeru koja i danas traje, morate da se ponosite što ste njihovo dete. I danas od mame i tate učim, postavljam im pitanja, tražim savete. Mnogo je toga što još ne znam. Treba sve to naslediti i na sebe preuzeti jednog dana. Satisfakcija je velika, ali i odgovornost.

Kako su Filip i Viktor reagovali na vašu odluku da krenete putem muzike?

Stefan: Oduševljeni su, naravno. Oduvek su me forsirali da pevam i istinski u tome uživaju. Zahvalan sam im na podršci i pomoći koju mi pružaju.

Breno, jeste li mogli da predvidite Stefanov profesionalni put?

Brena: I Boba i ja nastojimo da pratimo njihove želje, ali i da ih pravilno usmerimo. Oduvek nam je bilo važno da na vreme shvate da je život nepredvidiv i da traži samo vredne i radne ljude. Od foliranja nema ništa, taj put je kratak. Kada decu naučite šta je moralno, a šta nije, šta je dobro, a šta nije, i kada u njih utkate jedno kvalitativno vaspitanje, to daje rezultate. Naravno, konstantan rad na sebi se podrazumeva. Dvadeset četiri sata dnevno. Pauze nema. Sva trojica odlično znaju šta treba da postignu da bi održali način života na koji su navikli. Jasno im je da neće zauvek biti Bobinog i mog rada i popularnosti. Na sreću, samostalni su i, rekla bih, na pravom putu. Mi smo tu da ih “poguramo”, a na njima je da se do kraja izbore za ono što žele.

Niste se protivili Stefanovoj odluci?

Brena: Naprotiv, u potpunosti sam ga podržala. Kad se samo setim njegove “ide maca oko tebe” taktike. Pre nekoliko godina rekao nam je da više ne želi da igra tenis i da mu kupimo klavir da “malo peva za svoju dušu”. Ispunili smo mu želju tokom studija, za tri i po godine završio je fakultet, vratio se kući i nastavio da svira. Toliko je intenzivno radio na sebi da sam bila zaprepašćena. Volim ja tu pasioniranost, posvećenost onome što radite, taj perfekcionizam, strast. Da se razumemo, ne bi od toga ništa bilo da nema talenta. Međutim, kada na talentu počnete da radite, da ga razvijate, otkrivate jednu specifičnu muzičku emociju. Mislim da će Stefan uspeti u onome što je zacrtao, ali hajde prvo da skočimo pa da kažemo hop. Neka pubilka da svoj sud. Sa velikom pažnjom pratim sve što radi i mislim da sam mu najveći kritičar. Otvoreno sam mu rekla: “Ako si već odlučio da se baviš muzikom, ja više nisam tvoja mama, već tvoj supervizor, koji nadgleda sve i želi da od nebrušenog kristala napravi dijamant”.

Stefane, kažete da su vam roditelji najveći uzor, ipak, zbog čega im se posebno divite?

Stefan: Prvenstveno zato što su ni od čega stvorili vrhunske karijere, kako ja volim da kažem vanzemaljske, i što su uprkos nesvakidašnjem uspehu ostali normalni, prizemni ljudi. Danas je to veoma teško. Skromni su, održali su brak, što je za svako divljenje. Svestan sam da im nije bilo lako, reč je o svakodnevnoj borbi, što samo govori koliko su veliki.

Uz majku ste odavno uvideli kakav je svet estrade. Vidite li to kao svoju prednost?

Stefan: Braća i ja smo odmalena u svemu tome, navikli smo na pažnju javnosti. Nisam opterećen, ali osećam ogromnu odgovornost. Upravo iz tog razloga maksimalno sam koncentrisan na sve što radim. Na pevanje posebno. Sigurno je da će biti onih koji će me kritikovati, kao u svakom poslu biće i pozitivnih i negativnih komentara, ali spreman sam na sve. Hrabro ću se boriti sa svim izazovima, jer ovo je moj put, muzikom istinski želim da se bavim i osećam da u njoj mogu da dam svoj maksimum.

Kako podnosite kritiku?

Stefan: Podnosim je fenomenalo, jer volim da čujem šta drugi misle. Kad imam probe, pa i sad kad sam snimao u studiju, kasnije i spot, pozvao sam nekoliko ljudi da vide šta ja to radim, jer želim da čujem što više mišljenja, stručnih naročito. Naravno, i majka je ta od koje očekujem savet, posebno jer ima kredibilitet. Osim toga, oboje smo veliki perfekcionisti.

Breno, ko je vaš najstroži kritičar?

Brena: Svi me kritikuju, svako na neki svoj način, ali Viktor je, čini mi se, najoštriji. Kad radim nešto novo, dođe mi i bez uvijanja kaže: “Jao, ovo ti je bezveze”, “Ovo je baš glupo”, “Ovo ti ne stoji”... Stefan je odmereniji, kao i Filip, ali Viktor je naprosto takav. Meni to ne smeta, jer sam i sama vrlo direktna.

Na koji način usmeravate decu kada je reč o odnosu prema novcu?

Brena: Rano sam počela da zarađujem i odlično znam koliko su ljudi alavi na tuđe pare i koliko očekuju da ste bahati sa sopstvenim novcem. Ja možda jesam bahata u svojoj kući, sa svojom porodicom, ali novac svakako nije za bacanje i razbacivanje. Jer, u trenutku kad ga više nema, svi ti kvaziprijatelji koji su oko vas nestanu. I onda ste ili budala ili cicija. Pre biram da budem to drugo nego glupa i naivna. Novac treba pametno trošiti i deliti ga sa onima koje volite, kako biste zajedno uživali, ali i da bi se oni potrudili da ga zarade i nauče da i sami uživaju u tome.

Stefane, svesni ste da mnogima imponuje da budu u vašem društvu i da ste zbog svog statusa mamac za kvaziprijatelje o kojima govori vaša majka. Jeste li oprezni?

Stefan: Naravno da jesam, ali kao svi drugi, učim iz iskustva. Sasvim je normalno opeći se. Hvala Bogu, okružen sam sjajnim ljudima sa kojima imam iskren odnos. Naravno, kad neko napravi grešku, tiho se skrajnem i nastavim dalje, bez velike buke. Mislim da se te stvari dešavaju svima, ne samo deci poznatih roditelja. Iskrena prijateljstva su dragocena i zaista se trudim da oko sebe imam prave i vredne ljude.

I do sada ste bili miljenik pripadnica lepšeg pola, a pevačka karijera tek će doprineti tome. Kakve devojke mogu da privuku vašu pažnju?

Stefan: Moji roditelji znaju da ja retko predstavljam svoje devojke familiji. Do sada se to desilo samo jednom. Važno mi je da bude normalna, skromna, vredna... I u ljubavi sam veliki perfekcionista, trudim se da budem što pažljiviji, ali istovremeno uživam, kao svaki mlad dečko.

Breno, u godini u kojoj “Hello!” slavi jubilej, vi obeležavate trideset pet godina karijere i tri decenije od filma “Hajde da se volimo”. Kako ćete obeležiti te datume?

Brena: Ova godina za mene je zaista posebna. Sa produkcijom “Vision” radim na dokumentarnom filmu koji će ispričati priču o Lepoj Breni i “Slatkom grehu” od 1981. do 1991. godine. Reč je o frapantnim podacima i nadasve napornom radu poslednjih godina Jugoslavije. Svim generacijama želim da pokažem zašto se film “Hajde da se volimo” gleda tri decenije, zašto se pesme Lepe Brene slušaju trideset pet godina. Biće to svojevrstan omaž onima koji više nisu među nama, kao što su Dragomir Bojanić Gidra, Velimir - Bata Živojinović, Lepi Bora, posebno Radoslav - Raka Đokić, koji su pomogli u kreiranju Lepe Brene. Dokumentarni film pratiće novi album, nešto veoma moderno, na kome uveliko radim i koju ću objaviti posle mnogo godina.

Šta biste, sa iskustvom koje imate i pre svega majčinskom emocijom, javno poručili Stefanu na početku njegove karijere?

Brena: Poručila bih mu da traži svoju sreću. Ona je u jednoj osobi koju voliš do kraja života i u bavljenju onim što voliš, što radiš sa puno strasti, entuzijazma i posvećenosti. Da uvek ima u vidu da se bez toga ne mogu dosegnuti sreća i istinsko zadovoljstvo.

Stefane, krećete putem koji bi mogao da vas odvede do velike slave. Šta biste nam rekli na početku tog puta?

Stefan: Rekao bih vam da sam zahvalan roditeljima što su mi omogućili da biram čime ću se baviti. Najveća je sreća kada si u prilici da radiš ono što najviše voliš i da se u potpunosti tome posvetiš. Nadam se da će publika to prepoznati, a vreme će pokazati koliko ću trajati. Odlučnost i strpljenje moji su aduti.