Slađana Milošević: Nema većeg zadovoljstva nego kada svoj odraz s ponosom možete da gledate u ogledalu

 

Životni moto Slađane Milošević glasi: "Ne postoji bolji način da uverite ljude da svet može postati bolje mesto, nego da im pokažete kako je to moguće učiniti". Pod simbolikom ove rečenice ona punih četrdeset godina traje kao jedan od najpriznatijih, najautentičnijih i najkvalitetnijih umetnika na ovim prostorima. Njen opus toliko je svestran i širok da se ne može opisati samo kroz jedan intervju, jer ona različite umetnosti spaja u celinu koja je već četiri decenije čini takvom kakva jeste. Originalna, svoja, odvažna, hrabra, beskompromisna, emotivna, tajanstvena. Među svim tim osobinama prepliću se njena životna i priča njene karijere, njena pisana reč i muzička partitura povezane mnogim drugim talentima kojima izražava sebe i koji čine njen portret, oduvek magnetičan, drugačiji, autentičan. O svemu tome za magazin "Hello!" govori na svoj, specifičan način, otvarajući vrata ličnog sveta iza kojih se krije četrdesetogodišnje iskustvo kreiranja umetnosti, pomeranja granica i duboko urezanog traga, ali i duboko i intimno doživljavanje sebe, svog rada, života i pre svega vrlo suptilnog senzibiliteta. I ovom pričom ona nas uverava da svet zaista može da postane bolje mesto ako na pravi način umemo da pročitamo između redova onoga što se može nazvati mnogo više od običnog intervjua.

Da li ste sa ove vremenske distance, kada sagledate četrdeset godina karijere, učinili malo, mnogo ili dovoljno u skladu sa vašim ambicijama i željama koje ste imali na početku i kakav osećaj donosi osvrt na taj put?

- Stvaralac koji je zadovoljan svojim radom i od sebe ne očekuje više, ne može se ozbiljno shvatiti. Volela bih da još koji put mogu da okrenem krug života. Tek tada bih uspela da dovršim bar delić onoga što sam zamislila.

Koliko je bilo teško ili izazovno ostati svoj i trajati toliko dugo?

- Čovekov karakter je kombinacija genetskog i bihejvioralnog nasleđa, dok se odluke koje usmeravaju život donose još u ranom detinjstvu pod uticajem roditelja i najbliže okoline. Iz tog ugla gledano, u životu nemamo mnogo manevarskog prostora. Međutim, faze sazrevanja i buđenje potencijala, adaptacija na stvarnost, uklanjanje nesvesnih prepreka otvaraju nam nove dimenzije u kojima možemo da eksperimentišemo i postižemo najviše domete. Donela sam više odluka u trenucima ulaska u svet odraslih. Jedna od njih bila je da se neću povinovati pogrešnim, čoveka nedostojnim principima, niti da ću postojati radi zadovoljstva i komformizma. To je najteži put ostvarenja, ali je jedini istinit i pošten. Istina i poštenje su vrline kojima oduvek stremim i tu nema mesta ustupcima i predomišljanju. Svaka žrtva istovremeno je nužda i imperativ koji bez pogovora ispunjavam. Kada učvrstite svoja uverenja, žrtvovanje više nije opterećenje, već put koji vodi ka zadovoljstvu. Uspeh je kao okretajuća vrata - samonagrađujuća kategorija. Najveći uspeh je pobeđivati u takmičenju sa samim sobom.

Oduvek ste po muzici, stavovima, idejama, razmišljanjima i vašoj ličnoj i umetničkoj ekspresiji bili ispred vremena. Šta vam je to donelo, a šta možda odnelo?

- Stvaranje, koliko god bilo nametnuto unutrašnjim porivom, predstavlja zadovoljstvo koje umetnika ispunjava i ne može ostaviti prazninu. Kažem da sam bespogovorna žrtva otkrića i stvaranja i da sama ne odlučujem o zadacima koji se pred mene postavljaju. Svakako, umem da uživam u rezultatima. Mi još ne uspevamo da prodremo do suštine postojanja i da razumemo fenomen svesti. Zato, kada se pred nama ukaže makar delić nove istine, treba je slaviti. Ne obazirem se na mišljenja drugih koji nisu na istom tragu, niti su značajna. Pravi umetnik gradi nove svetove i ne bi trebalo da učestvuje u svakodnevnoj stvarnosti koja bi onemogućila njegov napredak. Zadovoljstvo je gledati retrospektivno i videti da su vaše ideje zaživele, principi su se pokazali kao ispravni, vizije postale stvarnost. Drugi oko vas često zaboravljaju odakle su potekle. U čovekovom procesu saznavanja značajnu ulogu igra prepoznavanje. Kada u nečijoj misli prepoznamo istinu, često zaboravimo od koga je ona potekla i usvajamo je kao svoju. Moje zadovoljstvo je da i tada znam koliko je porinuća bilo potrebno da do tih malih otkrića doprem i da ih sa drugima podelim.

Da li je to što se nikada niste uklapali u šablone, pravila, klišee i trendove i što niste izbanalizovali vašu umetnost i ime imalo svoju cenu?

- Cena je visoka, ali kao što rekoh, svoje zaveštanje sam dala principima u koje verujem. Ustupaka i kompromisa je bilo i mora ih biti, ali važno je držati se odabranog pravca. Veliki broj talentovanih ljudi je u Srbiji prodao svoj talenat u bescenje, za sitne novce ili nekakve lažne diplome i priznanja. Njihova nekarakternost uzrok je propadanja društva. Domaća umetnost se iz tog razloga ne razvija, jer kada na kuću od slame stavite staklene prozore u metalnim okvirima, kuća ne postaje lepša, već se urušava. Ova slika je metafora efekta koji postižu umetnici koji svoj talenat pozajmljuju zvezdama bezvredne zabave. Za takvu praksu sam odavno skovala termin "prostitucija umetnosti". Podsetiću još jednom na zlatno pravilo umetnosti na koje su svi zaboravili, umetnik ne sme da odustane od sebe i svoje umetnosti čak i kada mu majka gladuje.

Izgleda da ste oduvek bili nepotkupljivi i nikada niste dozvolili da neko dovodi u pitanje vaše dostojanstvo. Koliko je u karakterizaciji sopstvenih uspeha to važno?

- Nema većeg zadovoljstva nego kada svoj odraz s ponosom možete da gledate u ogledalu. Nema te bitke, ni tog čoveka koje takvim životom ne možete da pobedite. Vrline, koje hiperhedonistička kultura već više decenija osporava, čine, u stvari, našu pobedu koja nam izmiče usled prihvatanja površnosti i trivijalnog načina života. Zaboravljamo da kultura čoveka čini čovekom. Da smo je izmislili kao konsenzus želje za napretkom.

Ljudi su vas oduvek doživljavali kao oštru, impulsivnu, opasnu, često grubu ženu. Vaša muzika, imidž i stav doprinose tome, ali vi, s druge strane, zračite mirom i stabilnošću. Koliko su to negde osnovne karakteristike vaše ličnosti i zašto ih drugi retko primećuju?

- Niko ne bi trebalo da živi prema tuđim pravilima. U suprotnom bismo živeli na planeti robota. Ima onih koji teže da naprave uniformnu stvarnost i individualci poput mene im smetaju. Ne obazirem se na komentare okoline i javnosti. Da sam prihvatala kritiku medija i slušala komšijske savete, nikada ne bih napredovala, ne bih se oprobala u raznim umetnostima, veštinama i naukama, nikada ne bih putovala svetom, upoznala velike kulture i ljude, ne bih napisala enciklopediju i hiljade drugih stranica i nota, ne bih stvarala novu estetiku, eksperimentisala zvukom, tonom, rečju, pojmovima. Tako bi bilo da sam prihvatila svet proseka, no, takva opcija ne bi bila moguća. Neki ljudi se jednostavno rađaju kao izazov i sebi i drugima.

Kada se skinu kostim, scenska šminka i frizura, kakvo lice vidite u ogledalu i koliko ste njime danas zadovoljni u smislu ostvarenosti, sreće, uspeha, ostavljenog traga. Šta vam to lice govori?

- To lice ima toliko priča da bi ih saopštavala nekoliko eona. Ali moje lice je i pod šminkom golo. Ne skrivam se iza maske. Nemam razloga. Često pitam ljude šta misle da bi se desilo kada bi svi počeli da govore istinu. Zamislite kakav bi to čist i lep svet bio. Za strah nema razloga.

Da li su širina duha, hrabrost i izrazita unutrašnja sloboda ključ vaše autentičnosti kao osobe i umetnika i šta još tu sliku čini potpunom?

- Svakako su to istinoljublje, borbenost, vera u čovekove potencijale, vera u spasiteljsko ishodište, asketizam, nepristajanje na civilizacijske igre, na gubljenje identiteta, velika želja da drugome pomognem bez obzira na povrede koje su mi nanete i kako Artur Rubinstajn reče u svojoj devedeset drugoj godini, uporno vežbanje, kako bi se svakodnevno napredovalo.

Izgleda da su ljudi oduvek imali potrebu da vas demistifikuju, mnogi su u vama videli i još vide misteriju, tajnu, kontroverzu. U čemu je u stvari običnost vaše neobičnosti?

- U tome što sam sasvim obična.

Ipak, ima u vama nečeg tamnog, dalekog, ima često i nekog bola, koliko je to odraz vašeg bića o kome retko govorite, koji vas u svakom smislu definiše?

- Knjiga poezije koju ću uskoro objaviti nosi naslov "Bol je moje prirodno stanje". Primordijalna mistika je deo ženskog bića. Mi dolazimo iz tmine Ničega kako bismo stvorile svetove. Zato je žena velika tajna.

Emocije su, izgleda, oduvek vaša vodilja. Uz njih i realnost u pogledu svega. Koja osećanja ipak ne pokazujete?

- Moj prvi dubinski uvid iz predtinejdžerskog perioda je da je Bog osećanje. Može biti i vibracija, to jest energija, ali je to vibracija osećanja. Kada se sva pravila postave i odredi red stvari, univerzumom struji čisto osećanje.

Izgleda da vas uprkos autentičnom i snažnom izrazu, pojavi i muzici ipak inspirišu jednostavne, obične stvari. Koliko istine ima u tome?

- Umetnost i inspiracija su neuhvatljive. Tanane. Nestanu za tren i isto tako se niotkuda pojave. Niko ne zna poreklo inspiracije, ali je jasno da je potrebno imati izoštrena čula, otvoren duh i radoznalost one mačke koju umetnost nekada ubije.

Oduvek živimo u sredini punoj predrasuda. Često ste bili na stubu srama maltene zbog svega, pored ostalog i zbog braka, porodičnog života. Koliko vas je to bolelo, a šta je bila odbrana od svega?

- Nije se mnogo pisalo o mom porodičnom životu i privatnim pitanjima jer na njih ne dajem odgovore. Uglavnom je bilo znatiželje, ali ne govorim o svojoj intimi za javnosti, a tako će i ostati. Novinari vole da izvuku nekoliko reči iz konteksta i da time razgovoru daju drugi ton, ali ima sasvim dovoljno tema koje se tiču mojih radova iz oblasti muzike, književnosti, društvenog i političkog aktivizma. Smatram da javnosti nedostaje kvalitetna informacija, a da je jeftinog novinarstva i skandala toliko da se svaki smisao u Srbiji izgubio.

Šta može da slomi vaše samopouzdanje, da vas zaboli, izbaci iz koloseka?

- Na racionalnom nivou ništa trajno. Ljudi koji žive na javnoj sceni s vremenom shvate da je javnost šarena laža i emotivno se distanciraju od nje. Ipak, to je veoma težak zadatak za one koji nisu bolesni samozaljubljenici i neosetljiva čudovišta. Normalan čovek mora da mari za drugoga, za njegovo mišljenje i osećanje. Koliko god naš sistem odbrane bio razvijen, reči nas slamaju i oduzimaju radost.

Kada i u čemu ste bili i jeste prva dama, a kada to niste želeli da budete?

- Novinari i kritičari su ti koji su me nominovali. Volela bih da oni govore o svojim razlozima. U svakoj drugoj državi umetnici koji slave, pre svega dožive, ovako veliki jubilej, četrdeset godina stvaralačkog rada, bivaju tema ljudi od pera. Naša sredina pokazuje koliko je umorna i ogrubela, te ne može da prati ni sopstvenu istoriju. Iako znam da se ova sredina oduvek loše odnosila prema stvaraocima, očekivala sam da će se bar osvrnuti na te četiri decenije koje smo zajedno podelili, a u kojima sam dala i poslednji deo sebe.

Da li ste suštinski s jedne strane "muška žena" i kada najviše, a da li se iza te, uslovno rečeno, maske krije nežna, ranjiva, vrlo emotivna i osetljiva žena? Koliko je i to nešto što ljudi retko čitaju između redova kada je o vama reč?

- Moram prvo da objasnim uvođenje pojma "muške žene". U vašem pitanju on ima pežorativno značenje, ali se u mom autorsko-enciklopedijskom delu „Civilizacija i žena - Muška žena“ govori o arhetipu Muške Žene koji je psihološki pojam. Uvodim ga uz tvrdnju da je došlo do sinteze više arhetipskih značenja i invokacije novog arhetipskog sadržaja u svest žene. U osnovi buđenja nove ženine svesti je slika totalnosti ženskog bića i osvešćenje potisnutih sadržaja o suštini njenog bića. U kosmogonijama drevnih naroda najčešće nailazimo na žensko, stvoriteljsko božanstvo. Vrhovna boginja, Magna Mater, Velika Majka je ta koja stvara svet, univerzum, Nebo, Zemlju, planete, bogove, ljude. Verovanja su, moguće, delom vezana i za ženinu moć rađanja i stvaranje života čiji je proces za prvobitne civilizacije bio tajna, sve do kasnih istorijskih perioda i otkrića ćelije i mikroskopa. Iako je žensko božanstvo bilo osnovno, stvoriteljsko, bogovi su se u većini mitologija i religija javljali u žensko-muškom paru. U monističkim verskim sistemima judaizma, zoroastrizma, manihejstva, mandejstva, mitraizma, hrišćanstva, koji dominiraju od pre nekoliko hiljada godina, gubi se ženski božanski par ili se s vremenom potiskuje značaj ženskog božanstva, dok muško preuzima njene uloge. Tada nastaje i potiskivanje značaja žene u društvenoj hijerarhiji. Slično se događa i sa mitološkim sistemom antičke Grčke, u trenutku mešanja sa planinskim plemenima Dorana. Uz gubitak verske i društvene uloge, u svesti žene došlo je do gubitka svesti o sopstvenoj vrednosti i značaju. Moja nova teza o invokaciji arhetipa Muške žene govori o buđenju svesti žene i o prizivanju osobina koje su joj tokom istorije poricane, a to su osobine umnosti, samosvesti, moći stvaranja, kompetencije, moralnosti, sposobnosti rukovođenja i sličnih osobina, po automatizmu pripisivanih muškarcu. Promena kulturoloških, socijalnih, zakonodavnih i obrazovnih obrazaca u razvijenim društvima omogućila je ubrzanu integraciju žene u intelektualnu i stvaralačku matricu civilizacije. Žena počinje da stiže muškarca na poljima nauke, umetnosti, ekonomije, politike, vladanja i drugih veština, za koje je bila uskraćena nepovoljnim tretmanom. Već su promenjene brojne uloge i sada se nalazimo u procesu adaptacije na nove odnose. Žena je novi, neiskorišćeni potencijal čovečanstva. U nastavku odgovora na vaše pitanje pomenuću da žena ne gubi osobine negovateljstva, intuicije, čulnosti, emocionalne inteligencije, ženstvenosti, već da ih samo upotpunjuje ranije potisnutim vrednostima.

Kao da imate lični svet u kome ste srećni, daleko od scene i javnosti. Šta ga čini?

- Otkrića. Buđenja. Rad, koji me veseli od ranog detinjstva. Jednostavnost. Traganje. Priroda. Male stvari. Detalj. Uvo moje kuce, inače, naziv priče koja uskoro izlazi u jednoj lepoj zbirci.

Na koja pitanja ne postoje odgovori?

- Ako ih sada nema, naći će se. "Biblija" kaže da će se sve tajne razotkriti.

Da li je sreća tajna i u čemu je vaša lična, a u čemu tajna četrdeset godina trajanja?

- I u trenucima kada je moj život mogao da krene lagodnim tokom bezbrižnosti i blagostanja svesno sam ih se odrekla. Uljuljkivanje u lagodnost ulenjuje duh i čini da čovek prestane da napreduje. Čovek bez izazova je čovek koji se predao suđajama. Nisam tim putem krenula jer znam da su i suđaje pobedive.