Suzana Mančić: U životu je važno sačekati pravi trenutak, dobro ga proceniti i ne pucati u prazno

Večiti optimizam, vedar duh i “zarazni” osmeh učinili su da još osamdesetih godina postane jedno od omiljenih lica ovdašnjih malih ekrana. No, svestrana Suzana Mančić uvek je bila više od voditeljke. Ona je i glumica, i pevačica, i književnica, a pre svega - majka. Neuništiva televizijska zvezda odlučna je da ove godine ponovo izgovori sudbonosno “da”, a ta želja će joj se vrlo brzo ostvariti.

Nakon što je zaprosila dugogodišnjeg partnera, Grka Simeona Ocomokosa, buduća mlada ozbiljno se priprema za jedan od najlepših dana u životu. Ljubavna priča koja je počela pre sedamnaest godina konačno će biti krunisana brakom, a svadbena ceremonija održaće se u crkvi „Sveti Đorđe“ u romantičnoj Veneciji. Generalnu probu priprema za odlazak pred oltar Suzana je obavila u prelepom zdanju „Kuće kralja Petra I“ u Beogradu, gde je pozirala za magazin “Hello!”, i između ostalog otkrila da će uz venčani list potpisati i predbračni ugovor.

Jeste li odredili datum venčanja?

- Nismo još zvanično. Ako pitate Grka kada ćemo, on će vam reći: “Ima vremena, evo sad ćemo”. E, boga mi, ja kažem da nam vreme polako ističe. Zajedno smo već sedamnaest godina, prošli smo i dobro i loše, i zaista se ispostavilo da smo rođeni jedno za drugo. Možemo da živimo zajedno, volimo se, jedno drugom smo podrška, pomoć i uteha. Naravno, ljubav je preduslov za sve, ali to se nekako od samog početka i podrazumeva. Dobro je što su posle toliko godina strasti malo utihnule, pa čovek hladne glave može da procenjuje, jer upravo ta strast često ume da nas odvede tamo gde ne treba. Zbog nje uzletite i ponekad nemate realnu procenu sebe, a kamoli partnera. Kao što rekoh, posle toliko zajedničkih godina i iskustva, sa Simeonom mogu da stanem rame uz rame i spremno podelim život.

https://www.hellomagazin.rs/domace-vesti/suzana-mancic-pravi-muskarac-treba-pre-svega-da-bude-dobar-covek/

Uznemireni ste što je sve još nezvanično?

- Jesam malo, ali daleko toga da sam u histeriji. Moja ćerka Teodora sve nas je iznenadila udajom, i dok god ne budem znala njen sledeći potez, neću moći da budem mirna i koncentrisana na sebe. Važno mi je da se usaglasimo jer crkveno venčanje planira da obavi u Beogradu, a mislim da je ova godina idealna za moje “da”, što se na grčkom kaže “ne”. Dakle, biće i “da” i “ne”.

Gde ćete se udati?

- Po Simeonovoj želji venčaćemo se u crkvi „Sveti Đorđe“ u Veneciji, posebno čarobnom mestu na ovoj našoj planeti.

Zanimljivo je da ste vi zaprosili Simeona. Spontano ste to učinili ili je, kako to samo žensko ume, sve bilo dobro isplanirano?

- Za sve u životu važno je sačekati pravi trenutak, dobro ga proceniti i ne pucati u prazno. I Simeon i ja mnogo radimo, maksimalno smo predani poslu, a kad je čovek konstantno pod stresom, kad mu se obaveze neprestano vrzmaju po glavi, poslednje za šta ima volje je razgovor o venčanju. Na sreću, ja sam to na vreme “ukačila”, strpljivo sačekala dobar trenutak i mislim da nisam pogrešila. Muškarci su, naprosto, takvi, lako se opuste, pogotovo moj Sima, koji se rano oženio, dobio decu i preuzeo porodične obaveze i odgovornost. Često mi kaže: “Mančić, ceo život sam oženjen, pusti me malo da uživam”. Međutim, kada dođete u određene godine, a ja ih imam okruglo šezdeset, počnete malo drugačije da razmišljate, želite da stabilizujete svoj život, i emotivni, i poslovni. Bog me je pogledao da radim posao koji me čini neizmerno srećnom, koji mi pored materijalnog i profesionalnog dobitka donosi veliku radost, što negde i definišem kao formulu uspeha. Sada je došao trenutak i za satisfakciju na bračnom polju, da se priča konačno zaokruži.

Opišite nam tu famoznu prosidbu.

- Sedeli smo na ručku, Simeon, ja i njegove ćerke, održala sam prigodan govor i saopštila mu da mislim da je vreme da se uzmemo. Potom sam se obratila devojkama, objasnila im da razumem njihovu poziciju, da mi je jasno da brinu za ono što je njihov otac stekao, ali da ćemo nas dvoje potpisati predbračni ugovor i da nema mesta za strah.

Šta ste im tačno rekli?

- “Ja volim vašeg oca i on voli mene, želim da se udam za njega i želim da se vi radujete tome, da se svi radujemo, jer vam ni na koji način neću biti prepreka. Sastavićemo predbračni ugovor kojim ću se u potpunosti ograditi od imovine vašeg oca, tako da vi budete materijalno obezbeđene”. To sam rekla kako sam umela da kažem na engleskom. Objasnila sam im da imam svoju imovinu u Srbiji, da ono što sam stvorila ostaje moje, a ono što je stvorio njihov otac sleduje njima.

Kakva je bila njihova reakcija?

- Bile su zatečene. Ja sam poznata po tome da reagujem suzama, radosnicama posebno, ali oči su zasuzile i njima. Simeonu su drhtale ruke. No, to je pre ili kasnije moralo da se kaže, pa sam, eto, to i učinila.

Da li ste od početka imali skladan odnos sa Simeonovim ćerkama?

- Brak njihovih roditelja okončan je mnogo pre nego što smo se nas dvoje sreli, tako da prepreka nije bilo. Sima je uvek pazio moje ćerke, kao i ja njegove. Zajedno smo slavili i mature, i diplome, i mastere, specijalizacije, venčanja, krštenja, rođenja unuka, jer je moj Simeon u međuvremenu postao deda. Sve smo to prošli zajedno. Istina, među nama postoji izvesna jezička barijera, ali sa njegovom decom komuniciram i pogledom, i rukama, i na ono malo grčkog koliko sam naučila, i mogu vam reći da se lepo razumemo.

Zar za sedamnaest godina niste savladali grčki?

- Nisam, jer ne živim tamo. Osim toga, reč je o veoma specifičnom i zahtevnom jeziku. Dobro, ima tu malo i mog inata. Rekla sam mu: “Kad se budeš oženio samnom, potrudiću se”. Zašto da se mučim, sigurno neću biti prevodilac grčkog.

Hoćete li promeniti prezime? Suzana Ocomokos ne zvuči loše.

- Promeniću prezime i konačno postati Suzana Mančić. U dokumentima se i dalje vodim kao Suzana Mančić-Kunić, kako glasi prezime mog bivšeg muža.

Planirate li preseljenje u Grčku?

- Kada čovek u zrelim godinama treba da donese takvu odluku, ona nikada nije u potpunosti izvesna. Drugačije je sa dvadeset. Nisi ostvaren ni poslovno, ni porodično, ni materijalno. Ništa te ne sprečava da pokupiš dva kofera i odeš gde te srce vodi. Daleko od toga da me srce ne vodi u pravom smeru, ali nije lako tek tako otići, ostaviti decu i sve što si decenijama gradio i stvarao. Jasno mi je da bračni život podrazumeva da više vremena provodimo zajedno, od toga ne bežim, ali moram da sačekam da moja Natalija završi fakultet, da trasira svoj put. Tek tada ću moći mirne duše da odem.

Vezu sa Simeonom započeli ste sa četrdeset tri godine, kada je još postojala mogućnost za zajedničkim potomstvom.

- Svakako da je ta želja postojala. Kada se zaljubite, odmah biste sa tom osobom da rađate decu, ali mislim da je dobro što se nismo upustili u takvu avanturu. Dete je moglo da ugrozi mnogo toga - naš odnos, moje zdravlje, decu iz prethodnih brakova. U krajnjoj liniji, ceo život posvetili smo deci, pa smo prećutno odlučili da ovu etapu posvetimo samo nama.

Postoji li nešto što ste silno želeli, a niste uspeli da dobijete?

- Moja priroda, radoznalost i višestruki talenti rasplinjavali su me na profesionalnom planu, tako da se nikada nisam fokusirala na samo jednu određenu stvar. Zbog toga je muzika ostala neostvarena želja, nedosanjani san. Volela bih da karijeru završim kako sam je i počela - pevanjem. Muzikom. U ovom trenutku sam, međutim, fokusirana na neke druge stvari. Između ostalog, već drugu godinu u svojoj produkciji radim emisiju “Suzanin izbor”, koja se emituje na kablovskim kanalima i na “Jutjubu”. Reč je o kratkoj, polučasovnoj formi, sa sadržajem iza kojeg apsolutno stojim. To me donekle usporava u pisanju nove knjige, koja neće biti skoro gotova, jer zahteva ozbiljan istraživački rad. Ali, nema ni potrebe za žurbom. Kad god da je završim, biće objavljena u pravo vreme, to je sigurno.

Zašto ste napustili televiziju “Happy”, na kojoj ste neko vreme vodili emisiju “Posle ručka”?

- Taj angažman prihvatila sam sa velikim entuzijazmom, imponovalo mi je da radim na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, odgovarao mi je i termin od četiri do šest po podne, kao i ponovna saradnja sa mojim dragim Vanjom Bulićem. Međutim, situacija se menjala iz nedelje u nedelju. Posle tri meseca, naša emisija se od zabavnog popodneva pretvorila u plasiranje informativnog sadržaja, što meni nikako nije odgovaralo. Ugovor je okončan, a hoćemo li ga posle letnje pauze obnoviti na neki drugi način, videćemo. Budući da se užurbano pripremam za svadbu, trenutno sam jedna jako umorna mlada.