Maja Volk: Kada ste ovoliko zaljubljeni, želite da ljubav krunišete zajedničkim potomstvom || Hello Magazin!

Najglasnija zagovornica zdravog života na ovim prostorima ne prestaje da iznenađuje javnost nekonvencionalnim stavovima i alternativnim pogledom na svet. Otkako je njeno telo zbog borbe s rakom pretrpelo ozbiljne posledice Maja Volk živi u skladu sa prirodom. Zahvaljujući novim navikama, pre svega u ishrani, ali i duhovnom okrepljenju, početkom godine proslavila je pedeset osmi rođendan. I dok se njene vršnjakinje polako prepuštaju dražima mirnog penzionerskog života, ona vodi dinamičan život na relaciji Srbija-Grčka, radujući se svakom odlasku u Atinu, gde živi njen verenik Nikos. Budući mladenci pažljivo planiraju venčanje koje će se održati na tri lokacije, u Srbiji, Grčkoj i Škotskoj, a trenutke predaha koriste za pisanje zajedničkog romana, kojim će sa svetom podeliti magiju ljubavne erotike. Koliko je njihov odnos intenzivan Maja je nedavno nagovestila izjavom da planira da ponovo postane majka.

- Sasvim je prirodno da, kada ste ovoliko zaljubljeni, želite da ljubav krunišete zajedničkim potomstvom. To nema nikakve veze s godinama. Da smo se našli pre tri decenije, verujem da bismo imali desetoro dece. Drugo, budući da telo i dušu održavam superhranom i da su mi organi sada mnogo mlađi po kvalitetu nego što govori godina proizvodnje, mislim da bi to bilo izvodljivo. Treće, nedavna naučna studija dokazala je, istina na miševima, da broj jajnih ćelija nije fiksan kako se mislilo i da je tokom života moguće stvarati nove. Ja ću to pokušati. Ako gušter može sebi da napravi rep, zašto ja ne bih mogla jednu jajnu ćeliju? U bajkama i u „Bibliji“ postoji puno primera, od Palčića do Sare, da se to dešavalo mnogo pre veštačke oplodnje.

Dok sa oduševljenjem govori o ideji da ponovo oseti čari majčinstva, svesna je da se to možda ipak neće dogoditi.

- Ako nešto treba da se desi, desiće se, ako ne, onda neće. Prihvatiću i jedno i drugo. Trenutno mi je zanimljivo da istražujem koje bi mi biljke mogle pomoći. Pijem peruansku maku, pulpu njihove voćke aguahe, naše kapi od konopljike, koristim moju živu hranu, obilje celera, peršuna, cimeta, đumbira, antioksidanata. Hormoni su ponovo počeli da se luče, čak i mlečne žlezde da rade, a ideja da se posle ovolikog stečenog znanja prirodnim putem stvori novi život izuzetno je uzbudljiva. Maštam o porođaju kod kuće, o „sirovnjačkom“, nevakcinisanom detetu, koje se nikada neće razboleti ni od čega, koje će rasti u prirodi i koje će školovati najbolji pedagozi - roditelji. Možda je utopija, ali takve ideje pokreću svetove.

Želja za potomstvom potekla je od Nikosa, koji isto kao Maja nema zadršku u želji da u poznim godinama sa ženom svog života dobije naslednika. Iako bi u tim godinama dolazak unuka bio logičan sled događaja, emotivnoduhovni tandem odlučan je da ne robuje očekivanjima društva.

- Nikos mi je u trenutku strasti šapnuo: „Imaćemo petoro dece“. Mada već imamo ukupno petoro. Ni on ni ja još nemamo unuke i ova želja nije vapaj za njima, već za novim roditeljstvom. Dece nikad dovoljno. Neka bude i gomila unučadi, ljubav se ne umanjuje brojem potomaka, već se samo umnožava. Moji unuci imaće društvo vršnjaka kod bake. Biti baka i jeste ponovno proživljavanje sopstvenog roditeljstva, a ovako će biti i jedno i drugo. Svojoj deci sam uvek bila više drugarica nego majka, a drugarice vole da dele iskustva. Prema Platonu, početak svega je ideja. Već je ona dovoljna da se luče hormoni sreće i zadovoljstva, bez obzira da li je to izvodljivo. Možda ja ne uspem u tome, ali neko sigurno hoće, ako se ta ideja nastavi.

Maja ističe da ima podršku dece, koja, kaže, nisu sebični jedinci.

- Goran Marković dobio je sestru kada je imao četrdeset pet godina. Nisu to retki slučajevi, naročito u svetu glume. Istina, obično su očevi ti koji mogu da seju decu celog života, ali ja smatram da ništa nije nemoguće.

Otvoreno govoriti o seksualnosti u kasnim pedesetim na balkanskim prostorima još je tabu tema. Ipak, intrigantna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti spremno se nosi sa negodovanjem.

- Ko ima pravo ili može da me kritikuje a da nije iskusio ono što ja jesam? To je potpuno besmisleno i tužno. Setiće me se kada dođu ovde gde sam ja sada i mogu samo da ih žalim što nisu u stanju da osete ono što osećam. Seks posle pedesete je faktor zdravlja, štiti organizam od kancera i drugih bolesti. Smanjuje nivo stresa, ubrzava krvotok, spušta pritisak. Zar nije logična pomisao da sve tegobe kroz koje prolaze moji vršnjaci nisu posledica smrti ljubavi i odsustva bliskosti? Pored, naravno, drugih loših navika. Kada bi svi imali redovne emotivne seksualne odnose, da li bi bilo razvoda, slabog nataliteta, svađa, nezadovoljstva, bolesnih ambicija, gneva, tuge, bola? Nikos i ja pišemo knjigu čiji je radni naslov „Ljubav posle sunca. Filozofija jedne ljubavi”. Svakog dana zadajemo sebi po neku temu, kao što su profana i sveta ljubav, eros i sloboda, egoizam i dualizam, vreme i prostor, bliskost i harmonija, poverenje i osećajnost, kroz dijaloge dva naratora, pesnika i pesnikinje. Veoma otvorena i iskrena knjiga ljubavne erotike. Posle svakog ljubavnog doživljaja slede sati pisanja. Ima li šta lepše na ovom svetu?