Nikola Kojo: Privilegija je raditi sa ljudima koje poznajete i koje volite

Nikola Kojo i s povodom i bez njega voli da istakne kako je Jugoslavija bila lepa zemlja. I da je sasvim dobro bilo biti zajedno. To vreme u svim fazama uključujući i njegovo raspadanje markiralo je njegovu karijeru legendarnim scenama.

U “Boljem životu” kao vojnik JNA je bio Hrvat, u “Lepim selima” je kao Srbin, rezervista, ispred tunela maestralno izveo tačku s plesom i pištoljem otpevavši “Bacila je sve niz rijeku”, a u “Paradi” nikako nije nazirao rešenje problema, dok nije počeo da skuplja ekipu prijatelja iz ex-YU. Intervju za “Danas” je dao neposredno pred odlazak u Sloveniju gde je od osnivanja član borda Bled film festivala. Kaže da je mesto na kojem se ova manifestacija održava jedno od najlepših na planeti.

A post shared by nikola kojo (@nikola_kojo_pravi) on Mar 30, 2017 at 5:49am PDT

* Prema Vašem dosadašnjem opusu, očigledno je da Vam prija da radite unutar jugoslovenskog kulturnog prostora. Budući da sada putujete u Sloveniju, šta Vas veže za tu bivšu republiku?

– Kao i svuda u regionu, kako sada zovu Jugoslaviju, veže me mnogo prijatelja, filmovi koje sam radio, gostovanja sa predstavama, prelepa zemlja. Mladi danas ne razumeju, čak nas sa prezirom zovu izdajnicima zato što volimo delove zemlje u kojoj smo rođeni. Ponosan sam na činjenicu da pripadam generaciji kojoj je i Jugoslavija bila mala, generaciji koja je imala šansu da oseti šta znači biti ponosni građanin sveta.

* “Stado” je omaž glumačkoj profesiji, mada glumci svojom igrom dobrim delom režiraju film. Da li ste režirajući “Stado” imali uzor, neko rediteljsko ime na pameti?

– Ne. Naravno da imam reditelje koje posebno cenim i volim, ali nužda je naterala da koristim svoja iskustva i fioke.

* U “Stadu” glume vaše kolege i prijatelji. Da li je bilo, makar za nijansu, drugačije raditi s njima iz pozicije reditelja. Da li ste iskusili nešto novo u komunikaciji, naučili nešto što pre niste znali?

23.11. Sava centar i Cineplex

A post shared by nikola kojo (@nikola_kojo_pravi) on Oct 26, 2016 at 3:12am PDT

– Naravno. U umetnosti se nikad ništa ne ponavlja, čak i kad je ista partitura ispred vas na pultu. Saznate kako vas kolege vide i kao čoveka i umetnika. Spoznate koliko vas cene i da li vam veruju. Otkrivate i sebe i svoju sposobnost da slušate, da se snalazite, da gledate celu sliku, da sklapate mozaik… Jako zanimljiv proces. U svakom slučaju, privilegija je raditi sa ljudima koje poznajete i koje volite. Naročito kada vam je ta ljubav uzvraćena na pravi način.

A post shared by nikola kojo (@nikola_kojo_pravi) on Nov 20, 2016 at 7:12am PST

* Zašto glumac/glumica ne može samo da glumi? Zašto nije dovoljan već taj, sam po sebi naročit, talenat, nego mora da se troši i na druge aktivnosti, producira, režira…

– Produkcija je nužda u zemlji gde skoro ne postoji budžet za kulturu. Režija je stvar kilometraže i mozaika koji sam pomenuo. Vremenom svi težimo usavršavanju (to nam je, čini mi se, svima cilj u životu), tako i glumac poželi da celina u kojoj učestvuje nema slabu tačku, odnosno, da sve linije priče koju gradi budu ispričane na pravi način. Bez nepotrebnih baroknih ukrasa, bez režije radi režije…”