Aleksandra Gudelj: Uvek imam odgovor za svako pitanje mojih sinova || Hello Magazin!

Vedar duh i pozitivan pristup životu glavne su osobine voditeljke "Exluziva" Aleksandre Gudelj, koja je sa suprugom Veljkom uspela da izgradi život iz snova. Centralno mesto u njihovoj porodici zauzimaju sinovi, šestoipogodišnji Milijan i trogodišnji Damjan, a u društvu svoja tri muškarca lepa Beograđanka uvek se oseća bezbedno i sigurno. Jedno od zaštitnih lica "Prve televizije" uskoro će proslaviti osmu godišnjicu veze sa suprugom, a taj datum oboje smatraju najznačajnijim trenutkom u njihovom životu. U iskrenom intervjuu za "Hello!" Aleksandra nam je otkrila da je u svom partneru odmah prepoznala srodnu dušu, te da su odluku da započnu zajednički život i da se venčaju doneli posle samo nekoliko meseci zabavljanja. Pravu životnu sreću spoznali su kada su dobili sinove Milijana i Damjana, a sada priželjkuju da dobiju i devojčicu. Uskoro ćete proslaviti važne godišnjice ljubavi, spremate li se za to?

- Veljko i ja najslađe proslavljamo 8. jun, dan kada smo počeli da se zabavljamo. Za nas je to najbitniji datum u životu. Venčanja koja su se kasnije dešavala bila su samo naša potreba da ozvaničimo ljubav. Svakako da ćemo proslaviti u julu sedmu godišnjicu braka, koja je na moj rođendan, i već razmišljamo o tome gde bismo mogli da otputujemo sa decom tim povodom, ali ćemo pre toga obeležiti i osmu godinu veze. Iako je taj datum vrlo blizu, još nemamo konkretan plan šta ćemo tog dana raditi. Jedno je sigurno, nas dvoje ćemo obeležiti godišnjicu na romantičan i za nas poseban način bez pompe.

Jeste li od početka veze znali da će Veljko biti suprug za primer?

- Jesam, i mislim da svako od nas na samom početku, posle samo mesec ili dva zabavljanja, može da oseti da li je osoba pored njega prava ili nije. Svakako, mnogo je osoba koje ne žele sebi da priznaju da veza u kojoj se nalaze nije dobra za njih, pa onda ne žele da je prekinu i to nekada traje i godinama, ali na kraju se uvek raziđu. Svako od nas ima dar da oseti da li mu ta osoba odgovara ili ne. Oduvek sam smatrala da je život jednostavan i da ne bi trebalo da ga komplikujemo i radimo ono što nam ne prija, niti da ulazimo u dublju vezu sa nekim ko nam ne odgovara. Takođe, bila sam svesna da ću se onog trenutka kada budem našla osobu koja mi prija i koja je moja srodna duša, u kratkom roku i udati. Tako je zaista i bilo. Veljko i ja smo se posle malo više od godinu dana zabavljanja venčali.

Koliko se menjao vaš odnos u ovih osam godina?

- Nije se mnogo promenio. Volim da kažem da smo Veljko i ja jedna duša, a dva tela. Toliko smo slični. Od početka veze odlično funkcionišemo zajedno, u svemu se međusobno podržavamo i jedno drugome dajemo najveći vetar u leđa. Sve odluke donosimo zajednički, a između nas se nije izgubila ni ta početna zaljubljenost, pa često našem okruženju delujemo kao da smo juče počeli da se zabavljamo i uglavnom nas zovu "golupčići". To je zbog toga što imamo potrebnu da se mazimo i ljubimo ili da se držimo za ruke. Verovatno smo takvi kao osobe, volimo da budemo nežni i pažljivi i ta potreba se s vremenom nije izgubila.

Da li se sa suprugom često savetujete o poslu?
- Osim što imam suprugovu podršku na privatnom planu, najviše računam na njega i kada je o mom poslu reč. Uvek kada sam dobijala nove ponude i kada sam razmišljala da li da ih prihvatim, bodrio me je da to uradim. Mnogo mi znači što on želi da napredujem u poslu, a verujem da svaka žena deli moje mišljenje.

Priča li i on sa vama o poslovnim dilemama?

- Svakako, to je već praksa. Bilo da je reč o nekom problemu ili vrlo lepoj poslovnoj situaciji, on voli da to podeli sa mnom i želi da čuje moje mišljenje.

Po struci ste diplomirani ekonomista, ali već devet godina radite na televiziji, želite li da se ostvarite i u poslu za koji ste se školovali?

- Dok sam studirala Ekonomski fakultet mislila sam da će to biti profesija kojom ću se baviti, ali me je sudbina odvela na drugu stranu i ne žalim zbog toga. Rad na televiziji me ispunjava i tu sam se pronašla. Mnogo volim svoj posao i uživam dok ga radim, a ono što je lepo ne treba menjati.

Kakve su vaše poslovne ambicije?

- Nezahvalno je praviti planove u mom poslu, jer postoje projekti koji se prave na nivou televizije i mi ne možemo mnogo da utičemo na to kada će nam biti ponuđeno da radimo nešto novo. Lako se prilagođavam novim situacijama, volim promene tako da sam uvek spremna za nove izazove. Za sada sam u "Exluzivu", što mi jako prija jer radim sa odličnom ekipom, a posao mi ostavlja i dovoljno vremena da se posvetim suprugu i sinovima, a odnedavno i novom članu naše porodice, psu Donaldu.

Da li ste odlučili da imate kućnog ljubimca na nagovor sinova?

- To je bila i njihova želja, ali i moja i Veljkova. Nas dvoje imali smo psa dok smo se zabavljali, jer sam Veljku za rođendan poklonila šar peja. Čuvali smo ga sve do rođenja Milijana, ali pošto je u pitanju malo veća rasa i kako je imao probleme sa žlezdama, kada smo kući doveli bebu, njega smo odveli kod mojih roditelja. Oboje smo patili što nemamo psa, a čim je malo porastao, Milijan je poželeo da ima kućnog ljubimca. Međutim, u međuvremenu se rodio Damjan, pa smo čekali da on malo poraste kako bismo kupili ljubimca. Pomeranac Donald bio je naš poklon Milijanu za rođendan i volimo da kažemo da je novi član porodice Gudelj, jer ga svuda vodimo sa nama. Kada smo nedavno slavili slavu, pošto uvek okupljamo goste kod svekra i svekrve, imali smo u planu da Donalda ostavimo kod kuće, ali su dečaci toliko plakali i tražili da i on krene sa nama, da smo na kraju morali da ga povedemo.

Vaš stariji sin uskoro će krenuti u školu, spremate li se polako za septembar?

- Svakako, čini mi se da će to biti najznačajniji dan od njegovog rođenja. Kada smo ga upisivali u školu i kada smo odlazili da se upoznamo sa programom po kojem će učiti, i Veljko i ja smo plakali dok smo se spremali. I u školi su nam oči bile pune suza i jedva smo se suzdržali da ih ne pustimo. Što se tiče Milija, on se jako raduje septembru i s nestrpljenjem čeka dan kada će upoznati nove drugare.

Jeste li mlađeg Damjana već upisali u vrtić?

- Da, Damjan već nekih šest meseci ide u isti vrtić sa bratom i verovatno će mu od septembra nedostajati Milijan jer su jako vezani.

Koliko su njih dvoje slični, a koliko se razlikuju?

- Fizički liče jedan na drugog, dok su karakterno različiti. Milijan je oduvek bio vrlo dobro dete koje je pristajalo na sve, dok Damjan pokazuje borbenost koju njegov brat nije imao u tom uzrastu. Recimo, kada dođe u sukob sa drugom decom, Milijan bi se uvek povlačio, dok Damjan voli da se suprotstavi. Tu crtu hrabrosti nasledio je od Veljka. Njih dvojica imaju iste navike i vaspitanje koje smo im mi kao roditelji usadili, dok su im karakteri dosta različiti.

Kakva su njihova interesovanja?

- Milijan, čini mi se, od rođenja želi da bude fudbaler i ta ideja ga ne napušta. Kako ide u sportski vrtić trenira i karate, tenis, plivanje i druge sportove, ali fudbal uvek stavlja na prvo mesto. Njegova ljubav prema sportu uopšte nas ne čudi jer sam i ja bila sportski tip, trenirala sam odbojku i često sam sa dečacima igrala fudbal, dok je Veljko desetak godina trenirao vaterpolo. S druge strane, Damjan ne voli sport u toj meri. Voli on da odradi različite treninge, ali nije toliko zagrižen kao Milijan.

Jeste li supruga i vi podelili uloge dobrog i lošeg policajca?

- Oboje smo dobri policajci, ali su i njih dvojica dobra deca. Veljko ponekad ima običaj da se uozbilji ili da malo povisi ton kada u nečemu preteraju, ali to je toliko retko da se njih dvojica samo zbune jer nisu navikli na tako nešto. Ja sam nešto blaža i trudim se da im, kada prave nered, odvučem pažnju na nešto drugo, što je za mene najefikasnije rešenje.

Koristite li nekada metode vaše majke u vaspitavanju dece?

- Moja mama je mene i brata uvek vaspitavala u dugim razgovorima i imala je strpljenje za nas dvoje, a takva sam i ja danas. Uvek imam odgovor za svako pitanje mojih sinova. Svejedno je da li sedim u društvu i pričam sa nekim. Kada neko od njih dvojice dođe da me nešto pita, ja prekidam sve i posvećujem im se. Ne postoji ništa što je za mene važnije od pitanja moje dece, a kao i moja mama, smatram da sve može da se reši rečima i da batina nije izašla iz raja.

Planirate li suprug i vi da proširite porodicu?

- Oduvek smo imali u planu treće dete i ta želja nije posustala. Da se Veljko pita, imali bismo i četvoro ili petoro, ali o tom potom. Mnogo bismo voleli da posle dva dečaka dobijemo devojčicu i nadamo se da će tako i biti. Veljko i ja smo vrlo posvećeni roditelji i najviše uživamo u vremenu koje provodimo sa decom. Svakako, svi roditelji najviše vole svoju decu, ali zbog brzog životnog tempa, da bi im obezbedili što bolje detinjstvo, često se oslanjaju na pomoć dadilja. Mi nekako uspevamo da većinu dana provedemo sa sinovima, nemamo dadilje, a ponekad se oslanjamo na pomoć baka i deka. Kod nas u kući često su i njihovi drugari, pa tako moj suprug često kaže da mi nemamo samo dvoje dece, jer je sa nama uvek njih troje ili četvoro.