Otac Darka Radovanovića i dalje pati: Tuga ne prestaje, supruga i ja ustajemo i ležemo sa bolom || Hello Magazin!

Na današnji dan pre šest godina u stravičnoj nesreći kod Ostružničkog mosta poginuli su pevač Darko Radovanović i njegov menadžer Aca Milošević.

Novinari dnevnog lista Kurir su posetili Darkove roditelje u Obrenovcu. Mama Stana i tata Vidoje srdačno su ih ugostili u svojoj bašti.

- Tuga ne prestaje... Mislio sam da će vreme sve malo ublažiti, ali supruga i ja ustajemo i ležemo sa bolom. Nikako da se pomirimo s tim da je to moralo njemu da se desi. Nisam subjektivan, ali Darko je bio čovek za svaku pohvalu - ovako počinje priču Vidoje Radovanović za Kurir.

Sećaju se zajedno Darkovih pesama, koje i danas žive.

- Ljudi su ga voleli i on je voleo ljude, muziku i život. Bez ikakvog razloga i krivice, praktično u snu, otišao je sa ovog sveta. Cela ta priča je surova i teška, ali sve činim da ga ne pregazi vreme i zato hvala Kuriru i ljudima koji se trude da Darka sačuvaju od zaborava - priča tihim glasom dok se njegove unučice igraju u bašti.

Darkov otac i dalje nosi crninu, a njemu i Stani utehu daju ćerke njihovog sina Siniše, koji radi u Švajcarskoj. Tri devojčice žive s njima, i to im daje snagu da nastave. Ipak, kada se pomene Darkova ćerka Lara, Vidoju i Stani oči zasijaju i ne mogu da sakriju ponos.

- Lara je divno dete. Ona je Darkova kopija, njegov unikatan primerak. Kada je raspust, dolazi kod nas, jer živi sa mamom u Sremskoj Mitrovici. Odlična je učenica i trenira ritmičku gimnastiku. Ponosimo se i snajom Majom. Normalno bi bilo da se uda i nastavi dalje, ali ona je život svoj dala Lari - priča Stana, a Vidoje kroz suze priča o Darkovoj neostvarenoj želji - da ima više naslednika.

- Želeo sam da Darko prepiše deo naše kuće na Laru, a on mi je rekao: „Ne treba to. Ja ću imati troje dece i svima ću kupiti po stan u Beogradu“.

Dok priča, Vidoje pokazuje knjigu na stolu i objašnjava da je u čitanju pronašao lek. Tata Vidoje pročita i po osam naslova mesečno.

- Pročitao sam 65.000 strana od njegove pogibije. Da mi nije toga, ne znam kako bih živeo. Bolji lek za psihu ne postoji. Često sebe preispitujem da li sam nešto pogrešio, čini mi se da sam platio kao da sam sve ikone zgazio, iako sam se trudio da pomažem ljudima. Voleo sam i šah. Ali, otkako je poginuo, nisam odigrao nijednu partiju. Ukinuo sam sebi sva zadovoljstva misleći da sam nešto kriv - kroz suze priča pevačev otac dok Stana nemo jeca.

Vidoje priča i kako se na neobičan način oprostio od sina.
- Tog jutra je gostovao u jutarnjem programu i nazvao me je da ga iskritikujem pošto sam mu uvek ukazivao na greške. Taj dan sam mu rekao da nemam ništa loše da mu kažem, bio je odličan. Nisam znao da će to biti poslednji put da ga čujem - rekao je Darkov otac, a mama Stana je uz suze ustala od stola.

- Od kolega sa estrade, uspomenu na njega čuvaju jedino momci iz njegovog benda, kao i Slađa Alegro i Ivana Selakov. Oni svake godine dođu na njegov grob u Mitrovici. Sete ga se i Aca Lukas, Zorica Brunclik i Dragan Stojković Bosanac, koji ga uvek pohvale kada čuju njegovu pesmu u nekom od takmičenja. Rađaju se neka nova deca, gledam ih kako lepo pevaju, treba ih neograničeno voleti i hrabriti. Celog sebe sam dao deci jer sam bio profesor - kaže Vidoje Radovanović.