Miloš Biković: Rusija je zemlja koja najviše liči na Srbiju, gde može naš čovek da se oseća kao kod kuće || Hello Magazin!

Naš mladi, ali već proslavljeni glumac Miloš Biković (29), zvezda filma Nikite Mihalkova, poslednjih pet godina je jedan od najpopularnijih umetnika u ovoj bratskoj, slovenskoj zemlji.

- Rusija je zemlja koja najviše na planeti liči na Srbiju, gde može naš čovek da se oseća kao kod kuće, ali bez obzira na to postoji nostalgija. Nedostaju mi prijatelji i porodica. Posao kojim se bavim je takav, čergarski, traži da si stalno u pokretu - kaže Miloš u intervjuu za Novosti.

Bikovića građani zaustavljaju bukvalno na svakom koraku, a dame svih godina žele da se sa njim slikaju. Skroman, lepo vaspitan, ima strpljenja za svakog.
- To je deo mog posla. Da bi glumca publika poštovala, mora i on nju da poštuje

U Sankt Peterburgu trenutno se snima za ruski Prvi kanal serija u kojoj igrate ruskog oficira. Vi ste jedini Srbin učesnik projekta koji će biti emitovan za godišnjicu Oktobarske revolucije?

- To je velika čast. Dobio sam jednu od glavnih uloga. Možda i jednu od istorijski najznačajnijih. Igram oficira bogatog porekla. Čoveka koji je na vrhu lestvice tog društva. Predstavlja esenciju pravog Rusa, njihovog genetskog koda. To je ove godine jedan od najznačajnijih projekata koji se snima, upravo zbog jubileja, stogodišnjice Revolucije.

Koliko ste savladali jezik, akcente...?

- Jezik sam savladao. Tek posle dužeg razgovora može da se po akcentu oseti da nisam izvorni Rus. Ali, zaista, do sada nisam imao problema zbog toga. Nisam gubio uloge. Znam i sam da u pozorištu ne bih mogao da glumim izvornog Čehova ili Dostojevskog. Možda jedino da se publici naglasi da neće biti izvorni dijalekt. Vežbam mnogo i nije mi teško.

Kakav je danas vaš život?
- Stalno sam u pokretu. Desetine hiljada kilometara provodim u prevozu. Nemam privatni život. Ili ga imam veoma malo. Vozom se vozim do Sankt Peterburga, avionom od Moskve do Beograda. Poštujem satnicu snimanja, a poštujem i predstave u kojima igram u Beogradu. To je život nas glumaca. Moraš da budeš profesionalac da bi te drugi poštovali.

Koliko vremena provodite u Beogradu?

- U proseku, oko pet dana mesečno. Od jeseni očekujem da ću biti malo duže u Srbiji.

Da li je razlog neko novo snimanje?

- Da, završava se jedan igrani film. Miloš Avramović me je angažovao. Scenario "Južnog vetra" je veoma interesantan i radujem se ulozi u ovom akcionom filmu. Publika će biti iznenađena, jer tu igram opasnog lika.

Pratite li zbivanja u Srbiji?
- Naravno. Ja sam Srbin. To radim preko društvenih mreža i domaćih portala. Pratim sve. Mada, baš sam bio radostan što za vreme izborne kampanje nisam bio u našoj zemlji. Ne volim politiku.

Šta vam nedostaje u Rusiji?

- Nedostaju mi dragi ljudi sa kojima sam odrastao. Od članova porodice, do prijatelja. Vidim se ja sa njima kada dođem u Beograd, ali imam tako malo vremena da jedva stignem. Ali ne ljute se oni na mene. Znaju za moje obaveze.

Da li ste zbog dinamike posla uspeli da steknete nove prijatelje u Rusiji?

- Jesam, naravno. Idem na piće sa kolegama glumcima. Mada ovde u Moskvi se družim i sa našim ljudima. Eto, viđam se i sa našim košarkaškim reprezentativcem Milošem Teodosićem. Divan čovek. Mnogo ga cene Rusi.

Jeste li imali neki trenutak krize tokom petogodišnjeg boravka u Rusiji?

- Osetio sam to. Zbog velike izdvojenosti od života bio sam na prekretnici. Jer nas glumce život, ali i svi ljudi koje poznajete, napajaju energijom. Onog trenutka kada se izdvojiš, predaš se poslu, ti se daješ, a nemaš tu vrstu priliva energije na koju si navikao. To je bio taj momenat krize.

U delu javnosti važite za velikog zavodnika. Izbegavate da pričate o privatnom životu i devojkama, kao da su vaša tajna?

- Neka tako i ostane.