Seka Sablić: Više ne mogu da izdržim toliko ljudske nesreće || Hello Magazin!

Premijera predstave “Tako je ako vam se tako čini” Luiđija Pirandela, u režiji Jagoša Markovića, biće 4. juna (20) na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a govoreći o ovoj predstavi - u kojoj se kroz priču o porodici i njihovim sugrađanima, te o njihovom odnosu prema nadređenima otvaraju razna pitanja, Jelisaveta - Seka Sablić napominje da joj to nije prvi susret sa ovim komadom nobelovca Pirandela.

- Trebalo je da bude rađen početkom devedesetih u Narodnom pozorištu i tada mi nije bilo nimalo lako da ga pročitam. Sada, isprva, uopšte nisam imala nameru da ulazim u bilo kakvu podelu. Htela sam malo da se odmorim. Na početku razgovarajući sa Jagošem predlagala sam mu neke glumice, međutim, on me ubedio da ponovo uzmem tekst u ruke i onda sam mu na svoju štetu rekla: “Ovo samo ja mogu da ti igram”.

Frola, uloga koju tumačite, prototip je ljudi koji su bez naročite svoje krivice stradalnici u vihoru istorije u nekom vremenu i kontekstu?
- Ne bez naročite nego bez ikakve. Čoveku dođe da zaplače. Više ne mogu da izdržim toliko ljudske nesreće. Svuda je oko nas i svakim danom je sve više. Kao da je nesreća dobila prioritet, ne samo kod nas nego u celom svetu. Počev od stradanja u elementarnim nepogodama, eksplozijama autobusa, do onih kojima su omču oko vrata stavile strašne patologije, što se recimo očituje u nasilju u porodici, i velike nepravde. Okružuju nas patologije i mrakovi. Strahote koje iz njih proizlaze. Za Frolu, lik koji igram, ne zna se šta je njena nesreća, ali ona živi nesreću, a predstava se bavi i pitanjem istine, odnosno manipulacije njome.

Koliko toj nesreći doprinosi činjenica o manipulaciji istinom?

- Sve odatle i ide. Kad bi se istina poštovala, to bi značilo okrenutost vrednostima. Manipulacija istinom se i događa da bi se porazile vrednosti. Tu je ključ problema kod nas i u celom svetu. Ključ je u alavosti, u besramnosti, beskrupuloznosti jer to su snage koje manipulišu istinom. A to hrani zverski deo u čoveku, tako ljudi postaju zveri. U knjigama iz psihologije lepo piše da se treba čuvati zlih ljudi, ljudi u kojima je prevladalo zlo. Jer hemija plemenitosti to često ne prepozna i lako postane žrtva. Ako manipulacijom istinom porazite sistem vrednosti, to će učiniti da u ljudima ispliva najgore. A odsustvo snage i pameti je podrška zlu. Uz to, kad pogledamo oko sebe, sklonjeni su ljudi koji vrede. Stručnjaci, majstori svojih zanata. Vrednosti i kvaliteti se guraju ne na marginu nego i iza nje da to ne bi ugrozilo manipulante i lopove koji su na vrhu i pijedestalu. Ne samo kod nas. Ima toga u celom svetu. Ali opet, kažem, čovek treba da gleda da u sebi i svom životu odneguje ono što jeste kvalitet.

U knjigama iz psihologije lepo piše da se treba čuvati zlih ljudi, ljudi u kojima je prevladalo zlo

Mislite da neguje u sebi i svom svetu sistem vrednosti ma koliko on okolo bio poražen?

- To je velika stvar. I nimalo lako. To se radi od dečjeg vrtića. Ali ako dete raste u sistemu u kom se vrednosti ne znaju, ono to kasnije više ne može da prepozna. A koliko su ljudi namučeni bednom egzistencijom, zapušteni u mentalnom smislu pre svega. Roditelj bi morao biti ljudski kolos da zaštiti dete od sredine i da ga usmerava ka pravim vrednostima, a u isto vreme da pazi da od njega ne napravi autistu koji neće imati socijalan život.

Predstava "Tako je ako vam se tako čini“, kako se moglo čuti, ima uzvišenosti, estetike...?

- Radeći je težili smo pravom pozorištu, lepoti, plemenitosti...

Teatar treba da donosi ushićenje, da oplemenjuje a ne da kad iz njega gledalac izađe bude ko' da ga je neko polio prljavom, smrdljivom vodom.

U pozorištu okretanje leđa umetnosti i lepoti je zapravo doprinos rugobi i zlu ma koliko u pitanju bila angažovanost ili kritičko bavljenje čime god.

U predstavi “Tako je ako vam se tako čini“ igraju Predrag Ejdus, Jelisaveta Sablić, Branislav Lečić, Marko Janketić, Nenad Jezdić, Rada Đuričin, Jasmina Ranković, Irfan Mensur, Vesna Stanković, Slobodan Tešić, Lazar Đukić i Nevena Ristić.