Jelica Sretenović: Mladi su shvatili da gluma nije lagodan posao, pa svi radije odlaze u pevače || Hello Magazin!

Mada je publika uglavnom pamti po ulozi Koke iz "Boljeg života", najdraža rola glumice Jelice Sretenović je ona iz "Srećnih ljudi".

Ljubičica Mitrović, temperamentna i beskrajno šarmantna radnica čuvenog jezičkog odeljenja, po ko zna koji put uspeva da razvuče osmeh gledaocima uvek novom "žvakom" smišljenom za dobroćudnog šefa - Sultana.

- Ljubičicu mnogo volim. Lako sam je radila, jer mi je uloga "legla". Divno je bilo što smo u jezičkom odeljenju igrale nas četiri koleginice sa klase - Tanja Bošković, Ljiljana Dragutinović, Radmila Živković i ja. Takođe, tad sam sarađivala sa divnim čovekom i glumcem Nikolom Milićem, koji je imao ulogu našeg šefa - kaže glumica. Iako u reprizi čuvene priče Siniše Pavića, koja se premijerno prikazivala 1993. godine, nije uspela da pogleda više od dve epizode, Jelica tvrdi da je i to malo ispratila sa uživanjem.

Za "TV novosti" prisetila se snimanja sa partnerom Petrom Kraljem.

- U jednoj sceni mi je "drmnuo" opasnu šamarčinu i uopšte mu nije bilo neprijatno zbog toga - priča kroz smeh Sretenovićeva. - Ipak, hvala mu, jer mi je taj udarac pomogao da verno odigram sve što se od mene zahtevalo. Kad smo već kod batina, pamtim da sam u TV seriji "Priče iz radionice" morala da šamaram Batu Živojinovića. Bilo mi je nelagodno, pa mi je i u jednom trenutku rekao: "Šta me maziš, udri!"

Kroz svet glume oduvek je koračala kao slobodna umetnica. Tako joj je odgovaralo, iako nije bilo lako.
- Gostovala sam po pozorištima i pridruživala se projektima, a i danas se tako najčešće radi. Međutim, Beogradu nedostaju male scene, gde umetnici mogu da iskažu ono što su zamislili. Mnogo je glumaca i danas je teško ostvariti uspeh. Svrha je trajati, a ne blesnuti na trenutak. Slobodni umetnik nema nikakva prava i zavisi od toga da li će ga neko pozvati. Zato mora da uključi mozak i sam sebe uposli.

Da veliko glumačko ime može da zablista u maloj ulozi dokazala je u više navrata. Uprkos popularnosti, Sretenovićeva je često pristajala da ih igra.

- Meni to nije problem i takve role su veoma zahtevne, jer na malom prostoru morate da budete efektni - objašnjava glumica. Jedna od njih je Burazer, lik kog tumači u popularnoj seriji "Vojna akademija". U ovom projektu je od mlađih kolega naučila da rutinu ostavi po strani i u projekat uđe čistim srcem, kao na početku karijere.

- Najlepše od svega je što je "Vojna akademija" iznedrila nove glumce. Tema je neiscrpna i uvek ima materijala za dodatne zaplete, pa bi trebalo da se snimi i četvrti deo - otkriva glumica i dodaje da se još nije umorila od rada pred kamerama. - Mnogo volim svoj posao i dok mrdam želim ovim da se bavim.

Učešćem u "Akademiji" prvi put je ušla u vojnu ustanovu i shvatila kako funkcioniše svet zasnovan na redu, radu i disciplini. Kao Burazer često je slušala o problemima drugih i pokušavala da ih reši, a glumica tvrdi da savetodavac nije samo dok traje snimanje.

- Navijam za mlade i volim da pomognem ako zatraže savet. Ne bih rekla da sam im baš kao burazer, ali imam utisak da me "gotive" - priča ona i dodaje da vreme za sticanje zvučnog imena u svetu glume trenutno nije nimalo povoljno.

- Tvrdim da je starijoj generaciji glumaca bilo lakše jer je tržište bilo veće, ali i briga za one koji izlaze sa Akademije. Nastupila su teška vremena za kulturu, niko se ne interesuje za ovu sferu, malo se snima i sve se radi pomoću štapa i kanapa - priča Sretenovićeva. - Mladi su shvatili da gluma nije tako lagodan posao, pa svi radije odlaze u pevače. Ali, ima i onih koji žele da se uhvate u koštac sa ovom profesijom. Uostalom, dok je sveta biće i umetnosti.