Iva Štrljić: Okolina je surova kada se sami borite za sebe

Glumica Iva Štrljić svoju kreativnost odavno više ne izražava samo kroz filmove i predstave već i kroz autorsku emisiju “Volim te”, ali i knjige koje po pravilu postaju bestseleri. Bujnu maštu podjednako vešto koristi i u odabiru odevnih kombinacija, a elegantan i ženstven stil koji je s godinama izgradila odavno je postao jedan od njenih zaštitnih znakova. Nezavisno od trendova i aktuelne mode, ćerka glumca Milana Štrljića i balerine Slavice Štrljić oduvek se trudila da bude jedinstveno obučena i da svaki komad koji ponese bude u skladu sa njenim senzibilitetom. Tako je najčešće možemo videti u romantičnim haljinama, a iako je veoma visoka, ne odriče se cipela sa potpeticom. Da bi sačuvala vitku liniju, strogo vodi računa o namirnicama koje jede, dok su vežbanje i dugo pešačenje deo njene svakodnevice.

Koja je vaša dobitna odevna kombinacija za dnevne izlaske?

- Bez obzira da li govorimo o danu ili noći, ne odričem se elegancije, pa ću valjda uvek iz tog razloga posegnuti za haljinom. Važno mi je da to što odaberem bude prvenstveno ženstveno i da nosi neku priču. Kod mene ne postoji rešenje koje bismo nazvali “apa drapa” stilom jer ja uživam u tome da se fino skockam i izađem. Pošto sam "ostrašćeni pešak", danju uglavnom nosim baletanke, jer prelazim ozbiljne gradske kilometraže koje sam popularno nazvala “kaldrma fitnesom”. Sredim se, obučem haljinu, stavim crveni karmin i naočare za sunce uz dobru volju, koja je neizostavni broš nakačen na svaki moj dan.

Šta radite u situacijama kada "nemate" šta da obučete?

- Jaka mašta vam pomaže da uvek imate šta da obučete, čak i kada “nemate šta da obučete” jer nije ključ u garderobi, nego je rešenje u ideji. I u odevanju, i kada govorimo o svemu drugom u životu.

Gde pronalazite inspiraciju za odevne kombinacije?

- Uopšte ne moram da je tražim jer me ona nikada ne napušta. Nekada izviri iz nekog izloga, nekada prođe pored mene bulevarom, oduševi me na modnoj reviji, šarmira me u nekom časopisu, a nekada jednostavno svrati ni od kuda.

Čiji stil odevanja vam se dopada?

- Naučena sam da budem svoja, da ne imitiram, da ne budem "indigo osoba" i zato nemam odgovor na ovo pitanje. Obući ću se uvek po svom, a i mnoge druge stvari ću raditi na svoju ruku, daleko od forme, pravila i moranja.

Na šta ste najviše slabi kada odete u šoping? Koji komad se nalazi u vašem ormaru u najviše primeraka?

- Obožavam da plivam i ozbiljno sam očarana kupaćim kostimima. Često krenem u kupovinu po nešto što mi je neophodno, a kući se vratim sa kostimom. Uz njih, tu su naravno i haljine. One su, rekla bih, mnogo više od garderobe, one su istorija naših tajni, čežnji, sećanja na nekoga. Ima haljina koje me neodoljivo podsećaju na nežne susrete, ima onih koje su "amajlije" jer mi se u njima uvek nešto važno događalo, nešto vredno "uspomenjivanja".

Šta najviše volite da nosite u večernjim prilikama?

- Večernje prilike su uvek nosile i poneku žrtvu, u zavisnosti od toga koliko su vam udobne cipele. Iako sam dosta visoka, obožavam najvišu moguću štiklu na svetu. Zaključila sam da dobra štikla nije samo štikla, ona je sjajan medikament za samopouzdanje. Ako ste lošije volje, obujete „dvanaesticu“ i ceo svet je vaš. Uvek imam jedan par u torbi, jer ako u nekom trenutku treba biti sasvim elegantan, onda je neophodno da su uz mene. Pošto nosim cipele broj četrdeset jedan, u šali volim da kažem da iz tog razloga kupujem i torbe broj četrdeset jedan, da bi cipele stale u njih.

Spadate li u glumice koje vole da daju sugestije kostimografima?

- Verujem kostimografima i uvek sam sa njima imala odličnu saradnju. Meni može svašta da se sviđa privatno, ali kada tumačite određeni lik, onda nema vaših želja, već je sve u službi tog karaktera. Tako je bilo i nedavno na snimanju filma "Happy End" u Zagrebu, čiju premijeru očekujem.

Koliko vam je važno da u emisiji "Volim te" na "Ženskoj TV" uvek budete odeveni po svojoj meri?

- To je emisija o ljubavi, pa mi je važno da to što nosim ima ljupki, šarmantni šmek, jer ljubav mora da ima nežnost. Pošto segmente emisije najavljujem na krevetu u hotelskoj sobi, mislim da ipak mnogi u tome vide najviše strasti, što je meni beskrajno duhovito.

Neizostavni deo vašeg imidža je i vitka linija, kako je održavate?

- Pazim šta jedem do te mere da se ljudi čude tome. Jutro uvek započinjem ovsenim pahuljicama u različitim kombinacijama, a posle improvizujem neke svoje izmišljene "stani-pani" salate koje su nekad sa piletinom, a nekad sa tunjevinom. Dosta se šetam, treniram i plivam. Nije mi teško da živim zdravo jer me to zabavlja.

Trudite li se s godinama sve više oko svog izgleda?

- Uvek sam se trudila i nikada mi to nije bilo naporno. To što pazim koliko čega pojedem tokom dana ne smatram trudom, to je uveliko deo mog svakodnevnog života.

Nedavno ste objavili knigu "Voleti u Beogradu", ima li autobiografskih elemenata u njoj?

- "Voleti u Beogradu" je zbirka priča o ljubavi i Beogradu, u okviru koje kroz trideset beogradskih ulica pratim nekoliko različitih priča. Svako od nas ima poneko mesto u našem gradu, neki ćoškić, neku klupu, neki skver koji ga podseća na onoga koga je tu jednom primetio. Ovo je pre svega knjiga o ulicama koje smo voleli i u kojima smo se voleli, knjiga o uspomenama, o novembru na Kosančićevom vencu, susretu u Krunskoj, rastanku na Bulevaru, poljupcu u Molerovoj, pomirenju u Jovanovoj, o dva pogleda sa splava na Savi jednog juna. Autobiografska su uvek osećanja, ali se ona tiču svačijeg srca i onih koji vole, i onih koji su voleli u našem gradu, kao i onih koji će u njemu tek nekoga zavoleti. I u toj ljubavi je njena najveća vrednost.

Tema svih vaših knjiga je ljubav, koliko je ona važna u vašem životu?

- Strašno volim da radim, i to činim iz ljubavi. Uživam u stvaranju kao u nečijem zagrljaju. Međutim, iskreno, najlepše je kada pored sebe imate nekoga ko će se vašim uspesima radovati, jer svaki bilbord, svaki intervju, svaka nagrada, bestseler, svaka uloga i aplauz mnogo više znače ako vas ona jedna osoba uveče pozove i kaže: “Video sam, pročitao sam, gledao sam te, ti si super zato što si borac, svaka čast, lepo spavaj ili volim te”. Ali u životu takvih hrabrih navijača ima malo, i vi ostajete sasvim sami na vašem ostrvu punom bure da se svojim nežnim ženskim mišićima borite i da se boksujete sa uraganima, a boks ipak nije za devojčice, ma koliko one bile borbene.

O vašem ljubavnom životu se malo zna, jeste li trenutno u partnerskoj vezi?

- Uvek sam umela da čuvam svoje odnose od javnosti, a možda mi se i dopadalo da budu tajni. Privlačilo me je to jer je bilo uzbudljivije nego da čitav svet učestvuje u našim pogledima i stisku ruke. Sada nemam nikoga. Ja sam od onih žena koje neće otići ni na kafu ako nisu sigurne da bi ta osoba bila kvalitetna za neku dublju priču. Mislim da svaki odnos ne treba da bude klasičan, ali vrlo je bitno da nam, kakav god on oblik imao, u njemu bude prijatno, da se radujemo čoveku koga smo odabrali uvek kad se pojavi na našim vratima. Kad god sam sa nekim bila trudila sam se da, pre svega, ono što oseti kada smo zajedno bude sreća, ma koliko bile blesave okolnosti u kojima se ona odvijala. Jer u ljubavi smo tu da usrećimo i da neko usreći nas. Poznanstvo sa muškarcem koji nam odgovara je kao najukusnija glazura prelivena na naš život, zavodljiva, slatka, neodoljiva. Na nju se lako navučeš i bez nje ume da bude baš nezgodno.

Maštate li o venčanju iz bajke?

- Ne maštam o venčanju, ne jurim za njim i ne znam da li će ono da se desi. Možda može da me iznenadi. Neću da uradim ništa "zato što to tako treba". Uradiću samo onako kako mom senzibilitetu bude odgovaralo. Ne znam da li će biti braka, možda hoće, a možda neće, ali znam da će biti ljubavi kako god ona bude bila izrežirana. Uvek mi je od forme bila važnija suština, što uopšte nije jednostavno, ali se trudim da bar uvek bude pošteno.

Smetaju li vam nekada pitanja o udaji koja se često postavljaju devojkama koje nisu izgovorile sudbonosno "da"?

- Imaju ljudi pravo na svoje stavove i svoj pogled na život, ja ne mogu da im ga zabranim, ali umem i da odgovorim. Ono što mi se ne dopada i što osećam skoro svakodnevno jeste surovost okoline kada se sami borite za sebe. Ljudi vole da neko stoji iza vas i, nažalost, vole da se nekog plaše. Ali spremnost da se izboriš za svoje mesto sasvim sam, svojim znanjem, svojim umećem sa ljudima, svojim radom, požrtvovanošću i željom za uspehom, e u tome je mnogo veća snaga nego u bilo kakvom strahu od nekog trećeg faktora, jer je ta osobina kapital za ceo život.

Da li kao dete razvedenih roditelja oprezno birate partnere?

- Razvod vas svakako rani za čitav život zato što, još kao sasvim mali, uvidite da ne postoje samo srećni krajevi, pa ste sumnjičavi i manje verujete ljudima. Moji prijatelji koji su rasli u skladnim brakovima svojih roditelja uletali su u odnose u kojima se podrazumevalo da bi ljubav trebalo da traje zauvek. Ja sam se, nažalost, jako rano naučila onoj rečenici: "Koliko traje zauvek? Ponekad samo sekundu.”

Šta muškarac treba da poseduje da bi vas usrećio?

- Volim ljude koji su rasli slično kao ja, jer ne mislim da se suprotnosti privlače. Možda mogu da buknu u nekom trenutku, ali različitost vas kad-tad nasamari. Najprivlačniji su mi hrabri muškarci, oni koji će uprkos svemu da se bore za svoje mesto u mom životu koliko god prostora za to mesto bilo, oni koji ne odustaju, svesni sebe, puni šlifa, džentlmeni, borci, šmekeri, lepo vaspitani, oni koji znaju da kažu „izvini“, koji ne dozvole sebi da vam nedostaju.