Ivan Jevtović: Ukoliko ste imali sreću da nađete srodnu dušu, morate da je sačuvate || Hello Magazin!

Glumac Ivan Jevtović jedan je od retkih predstavnika javnog života koji se može pohvaliti da u karijeri dugoj više od dve decenije nikada nije bio meta tabloida. Dosadašnji profesionalni put obeležile su brojne filmske i pozorišne uloge, dok su privatni život srećom ispunile supruga Sandra i ćerka Sofija. Kao veliki radoholik, uvek spreman za nove izazove, nedavno je osnovao „Pozorište lektira Vladimir Jevtović“, a angažman na tom projektu uspešno je uskladio sa aktivnostima u matičnom „Ateljeu 212“ i na fakultetu „Singidunum“, gde je vanredni profesor.

- Podaci govore da samo šest odsto srednjoškolaca čita obaveznu lektiru, uz obrazloženje da im je taj jezik nerazumljiv, a radnja dosadna. Da bismo deci približili određena književna dela, “pretočili” smo ih u predstave koje traju četrdeset pet minuta, posle čega sledi razgovor sa profesorom srpskog jezika i glumcima u kojem oni aktivno učestvuju. Iako su novi naraštaji fokusirani na društvene mreže, rekao bih da smo na dobrom putu da ih zainteresujemo i za knjige - zadovoljan je Ivan dosadašnjim rezultatima.

Imajući u vidu koliko radi, interesovalo nas je da li su trenuci kada je porodica na okupu česti onoliko koliko bi on to želeo.

- Bilo bi divno kada bismo u toku dana mogli da se okupimo bar na ručku, ali u današnje vreme, kada svi moramo da radimo mnogo poslova da bismo obezbedili egzistenciju, to je nemoguće. Skoro svako veče igram predstave, ali se trudim da “ne zaglavljujem” sa društvom, već pravo iz pozorišta idem kući kako bih neko vreme proveo sa ćerkom pre nego što legne da spava.

Ivan Jevtović: Bez iskrene ljubavi život nema smisao

Ivanova i Sandrina jedinica, petnaestogodišnja Sofija, odličan je učenik „Pete beogradske gimnazije“, a bavi se i brojnim vanškolskim aktivnostima.

- Nismo strogi roditelji, mada imamo neke konzervativne metode vaspitavanja koje su “upalile”. Sofija je disciplinovana i samostalna, na šta smo kao roditelji izuzetno ponosni. Zanimaju je različite stvari: tekvondo, jezici, muzika, ples... Pre nekoliko godina zainteresovala se za japanski strip - manga, a s vremenom su se njena interesovanja proširila i na korejsku kulturu.

Mislim da bi sutra mogla da se preseli u Busan - zadirkuje Ivan ćerku, a ona nam poverava da želi da postane estetski hirurug i da besplatno pomaže onima kojima je potrebna ta vrsta pomoći.

- Iskreno, ja sam mangup sa Novog Beograda. Moj stariji brat Rastko je profesor srpskog jezika, a za mene su dugo mislili da ću imati problematičan život. Uvek sam težio akciji i sve je bilo na granici incidenta, ali je, srećom, imalo pozitivan ishod. Znam koliko mi je značila podrška roditelja, Tanje i Vladimira, kada sam im rekao da nameravam da polažem prijemni za Akademiju i zato ćemo Sofiji, čime god odlučila da se bavi, biti “vetar u leđa”. Pametna je, puna inicijative, a budući da, kao tipičan predstavnik svoje generacije, vešto barata informacijama, verujem da će se sve kockice složiti na najbolji način - opušten je Ivan u vezi s budućnošću svoje ćerke. Dodaje da ne bi imao ništa protiv da krene glumačkim putem, koji je izabrao i njegov mlađi brat Jakov.

Šarmantni glumac, koji pleni neposrednošću i vedrim duhom, priznaje da je u njegovom životu sve došlo na svoje mesto kada je upoznao Sandru, koja je po obrazovanju kostimograf i dizajner. U srećnom su braku sedamnaest godina, a na pitanje u čemu je tajna skladnih partnerskih odnosa odgovara bez zadrške.

- Biti posvećen i ne zaboraviti zašto si tu osobu prvi put zagrlio, poljubio i rekao joj da je voliš. Ukoliko ste imali sreću da nađete srodnu dušu, deo koji nedostaje da bi se točak života uspešno zakotrljao, morate da učinite sve što je u vašoj moći da tu osobu sačuvate. Sandra i ja se trudimo da imamo “naše vreme”. Jutro nam počinje uz kapućino, za koji sam ja zadužen, a onda puštamo ploče uz koje sve troje pevamo i đuskamo. Kao u svakom braku, i u našem dođe do “varnica”. U takvim situacijama gledamo ko će biti veći car i prvi popustiti. Besmisleno je trošiti dragocene trenutke na negativne emocije. Još od studentskih dana okrenut sam Istoku i budzimu, mnogo sam naučio iz drevnih kineskih izreka koje su usmerene ka sticanju unutrašnjeg mira. Kada bi svako od nas pronašao tehniku kako da se “naštimuje” izbegao bi afekat, sveprisutnu pojavu kod našeg naroda. Ljudi u afektu urade mnogo pogrešnih stvari zbog kojih se kaju, ali nema nazad - poručuje Ivan Jevtović, koji je prošle godine sa porodicom posetio Kinu.