Miloš Milovanović: Boravak u selu je najdelotvorniji lek za stres

Kaže da su najslađi ljubavni začini osmeh, pažnja, lep plan i nežnost.

Za šta vam je pola sata idealna merna jedinica?
- Pola sata može biti jedinica za svašta ili ništa. Savršena je za osamsto metara plivanja, jutarnju kafu subotom, koncizan poslovni sastanak, listanje novina, odlazak kod frizera i jednu od mojih omiljenih aktivnosti - popodnevnu dremku.

Da li je za "Dnevnik" u Srbiji pola sata premalo ili previše vremena?

- Rekao bih da je tačna mera, mada kod nas često ima događaja zbog kojih trideset minuta ume da bude malo. Međutim, s obzirom da radim na televizijskoj stanici kojoj su vesti prioritet, mislim da ih ponavljamo dovoljno da dođemo do svakog gledaoca i obrađujemo ih tako da ne ostanu nedoumice.

Koja vest vas je u skorije vreme oduševila?
- Brz odziv naših gledalaca na priču Miodraga Sovilja o penzionisanoj vaspitačici kojoj je pretilo iseljenje iz stana zbog malih prihoda. Posle emitovanja te priče javilo se više nego dovoljno dobrih ljudi da bi vaspitačica mogla da plati račune i zadrži svoj stan.

A koja vas je rastužila?
- Rastuži me svaka priča o bolesti dece i teškoćama u njihovom lečenju. Tužan sam zbog činjenice da ne umemo da nađemo način da nam zdravlje i osmeh budu prioritet i da novac preusmerimo na decu koja su najranjivija i najdragocenija.

Kako reagujete na loše vesti?

- Pošto ih, nažalost, ima mnogo, i ja sam se navikao. Trudim se, ipak, da mi one nikada ne postanu normalne. Ali činjenica je da su uobičajene.

Koji kanali su na prva tri broja vašeg televizijskog programa?
- Mašina zvana mali prijemnik TV aparata sama bira redosled, ali moj poredak je “N1”, “B92”, “RTS3”...

Šta je najdelotvorniji lek za stres?
- Rekreacija i druženje. Lepo iskorišćeno slobodno vreme. Odlazak u selo. Odlazak na koncert, kao što je nedavni koncert Stjepka Guta sa “Big Bendom RTS”. Svaki susret sa drugarima. Maštanje o svom voćnjaku.

A lek za životnu gorčinu?

- Nema gorčine kod mene. S godinama je došlo nešto sarkazma, ali i njega koristim u šali.

Zašto je dobro biti novinar u Srbiji?
- Dobro je ako želite brzinu, dinamiku, more informacija i priliku za zanimljive razgovore. Nije dobro zbog toga što se stvari u odnosu prema novinarstvu nisu dugo promenile, što se čak pogoršavaju, što mnoge kolege ne mogu slobodno da rade.

Za šta vam trenutno najviše nedostaje vreme?
- Trudim se da se organizujem što bolje, a mislim da u svakoj situaciji možemo da dođemo dotle da nam za nešto nedostaje vremena. Kao školovani muzičar, često imam utisak da mi, kao pred koncert, nedostaje "još nedelju dana". Ipak, mislim da sve bitno stižem da uradim.

Koji izgovor koristite kada kasnite?
- Nemam izgovor. Kasnim zbog toga i toga, i izvinim se. Ali, retko kasnim.

Kada ste poslednji put sebi rekli: "Bravo, Miloše"?
- Izbegavam to i da pomislim. Ali, nešto slično osetio sam po završetku oba dosadašnja izdanja mog basističkog vikenda “Bass Passion”. Oduševili su me reakcija i odziv publike i zbog toga sam stvarno ponosan.

Svirate kontrabas. Jeste li i u životu kontraš ili samo "na žicama"?

- Nažalost, trenutno sam kontraš samom kontrabasu jer je prošlo nekoliko godina od poslednjeg pravog vežbanja i pripreme za neku svirku. Zahvalan sam ljudima koji me povremeno pozovu da učestvujem u nekom koncertu. U životu ne kontriram po pravilu, samo znam svoje pozicije i po potrebi ih branim.

Ko vama najčešće “udara kontru”?
- Nisam u kontaktu sa ljudima sa kojima sam na bilo koji način na suprotnim stranama.

Šta diktira vaš životni ritam?
- Standardno - porodica i posao. Tu su negde i moje želje, ali kada se stigne. Volim da mislim da zapravo sam sebi određujem i ritam i tempo.

Koji je, prema vašem mišljenju, najslađi ljubavni začin?
- Osmeh, pažnja, lep plan, nežnost.

Koju biste ocenu dali sebi kao suprugu, a koju kao tati?
- Sebi mogu da upućujem, što inače radim, samo kritike. Ocene o meni, mom radu, odnosu, to daju drugi. Nikada me nije zanimalo da budem najbolji otac na svetu. Pokušavam da budem tata kome će se deca radovati i u koga će imati poverenje.

Na koje dečje pitanje nikako ne nalazite odgovor?
- Koliko vremena imamo? Jer za dečja pitanja bez odgovora trebalo bi započeti jednu svesku. Došli bismo sigurno do neke varijante knjige "1000 zašto, 1000 zato", bar ovog prvog dela. "Zašto" i jeste pitanje kojim se ruši svaka, pa i roditeljska naizgled dobra i stabilna argumentacija.

Kada biste otvorili školu za roditelje, koje predmete biste obavezno uvrstili u program?
- Samo igra, u svim oblicima. A o kurikulumu bi trebalo da se brinu deca. Ne bi bilo zime.