Elena Karaman Karić: Od moje mame sam uvek imala podršku i podsticaj da raširim svoja krila || Hello Magazin!

Kreatorka Elena Karaman Karić otkriva najdublje želje, govori o odnosu sa majkom i ističe važnost čovekovog ophođenja prema prirodi.

Šta je vaša prva ljubav: dizajn, organska hrana ili spas planete?

- Svaki projekat mi je podjednako značajan i svemu pristupam sa velikim entuzijazmom i jasnom vizijom. Trenutno se najviše bavim nedavno otvorenim konceptom koji predstavlja spoj hrane na biljnoj bazi koju nudimo u restoranu, showroom nameštaja visoke energetske vrednosti, dizajnerskog studija i prodavnice organskih proizvoda raznih lokalnih proizvođača, kojima pružamo stalnu podršku. Smatram da korporatizam ruši ljudsku slobodu, i dostojanstvo, te podsticanjem malih lokalnih proizvođača dižem svoj glas protiv korporacijskog sistema poslovanja. Svaki sprat je posvećen jednom delu koncepta, što je i bila moja velika želja da svemu damo mesto pod jednim krovom i otvorimo vrata za javnost. Drvo života definitivno ima svoje posebno mesto i prisutno je u svim segmentima jer se stalno vraćamo na njegove vrednosti kako kroz rad, tako i kroz ponudu organske hrane i stvaranjem atmosfere koja odiše konceptom. Podsticanjem duhovnosti i holističkog principa života, kao i našim receptima zdravih obroka promenili smo i upotpunili živote mnogih, a sad ćemo to moći svakodnevno da pružimo i kroz ponudu restorana.

Kakva je srpska svest što se tiče očuvanja prirode? Kakva su vaša iskustva?

- Kada vidim čovekov odnos prema prirodi, narošito u takozvanim "urbanim" sredinama izuzetno se rastužim. Čini se da što smo "urbaniji" to smo nesvesniji. Kada se osvrnem oko sebe, srce mi se stegne. Zaboravili smo, da uprkos svoj tehnologiji, nauci i napretku, da smo deo prirode. I da je ona izvor svog života. Da smo iz nje potekli i u nju se vraćamo. Da bez nje ne možemo. A toliko mislimo da smo veliki. Zapravo smo bezobzirni i sebični. Kao razmažena deca prepuna ega. Žalimo se na kišu, ne razmišjajući da je ta kiša podstrek za rast onoga sto nam je izvor života. Da negde zaliva i da nesto zahvaljujući njoj raste. Zamislite da nam sunca nije samo jedan jedini dan, ili da se mesec pomeri za promil sa svoje putanje, šta bi se desilo sa morima i okeanima, pa i sa nama koji smo više od sedamdeset odsto voda. Da nema šuma i fitoplanktona šta bismo disali? Pa ipak sečemo drveće, zagađujemo vode naftom i ostalim otpadom. Uprkos svom napretku danas imamo više bolesnih ljudi nego ikad. Zaustavili smo akutne bolesti vakcinama i nekontrolisanjem konzumiranjem antibiotika i dobili smo hronične bolesti. Sada umiremo natenane. Godinama.

Elena Karaman-Karić: Humanitarna večera u čast planete Zemlje

Čini mi se da nekada mogu da osetim kako diše zemlja. Taj ritam je za mene najlepša muzika. Moja misija je da učinim sve što je u mojoj moći da prenesem makar trunčicu te svesnosti na one koji su oko mene. Da otvore oči, da vide svu lepotu prirode kojom su okruženi. Ne da je primete. Da je vide , osete i ostanu svesni. Jer svaki gest je važan. Nemojte nikada pomisliti da taj jedan vaš gest, jedna bačena flaša neće nauditi. Bas on hoće. Svi smo važni. Kao što svaka mandala, pa i sve najsavršenije geometrijske forme koje čine naš DNK pa i svo postojanje počinju iz samo jedne jedine tačke, tako individualna svest čini kolektivnu. Svako od nas je mikrokosmos u makrokosmosu. Tako je i svako drvo važno.

Da li se ježite prvomajskih praznika i plastičnih flaša koje će sigurno ostati na travnjacima iza izletnika?

- Želim da verujem da se to neće desiti. Želim da verujem da će ljudi flaše skloniti iz šume jednako kao što ih sklanjaju iz svojih trpezarija kada ih isprazne.

Kako ćete vi provesti prvomajske praznike?

- U prirodi, na našoj Lavandika farmi sa svojim najmilijima. Nema neke velike razlike za nas da li su praznici ili ne. Mi se trudimo da uvek odvojimo vreme za prirodu, za mir, radost, za naše priče koje su neiscrpne. Ove godine smo osmislili neke radionice, pozvali drugare naše dece i naše prijatelje i spremni smo za pravi kreativni okršaj u kojem pobednik bira drvo koje ćemo zasaditi.

Vi ste dugo javnosti bili poznati kao "ćerka", "supruga", "majka". Da li je sadašnje stanje stvari ono što ste želeli oduvek? Ima li još neostvarenih želja?

Gotovo 15 godina se bavim dizajnom, pa sam mojim klijentima verovatno bila poznata i kroz prizmu moje kreativnosti. Zavisi šta je kome fokus i sfera interesovanja, to i vidi. Nikada nisam imala nameru da napravim brend. Moja namera je oduvek bila da radim ono što volim i da pri tom ispoljavajući svoje kreativne potencijale činim i druge srećnima. A to sam kroz spoj svega što radim uspela da ostvarim. Želje su lepe, one su pokretači. Verujem da Sokratu tek tako nije palo na pamet "Mislim dakle jesam" i sa pragmatičnog i sa filozofskog stanovišta zbilja, ništa ne postoji u stvarnosti što prethodno nije bilo u mislima. A misli su racionalni prerađivači naših želja. A želje kada dolaze iz srca njihova manifestacija u stvarnosti je nezaustavljiva. Želim svet ljubavi i razmene lepog kako između ljudi tako i između čoveka i prirode. Želim nam osvešćenost i otvoreno srce da činimo, da dajemo jer jedino kad otvorimo srce i ruku da bi dali možemo i da primimo. Iz zatvorene šake ništa ne ispada ali ne može ni da uđe. Želim nam da preuzmemo odgovornost za sopstvenu stvarnost i da shvatimo da smo njeni kokreatori, svojim mislima, namerama i akcijama. Da shodno tome uzmemo kormilo u svoje ruke da konačno budemo kapetani a ne "mali od palube" sopstvenih sudbina.

Elena Karaman-Karić: Praznična idila sa suprugom Jugoslavom i sinovima Simonom i Matijom

Nedavno ste sinu proslavili punoletstvo...Da li se sećate svog punoletstva, da li ste istu poruku svom detetu dali kao vaša mama vama?

Od moje mame sam uvek imala podršku i podsticaj da raširim svoja krila. Da se ne plašim visina, nepoznatog ni različitosti. Da je sloboda duha uslov za sreću. Taj dah "divljeg" da ne kažem buntovničkog dolazi baš od nje, a on me je odveo na puteve kojima se ređe ide. Nezgodne staze vode do najdivnijih destinacija, ne vidljivih baš svakom oku. Taj isti dah me je odveo i u moju kreativnost, u beskrajnu ljubav prema ljudima i svetu oko sebe i u razvijanje svih mojih potencijala. Naravno da se sećam punoletstva. Pripadam rock and roll generaciji i sve je bilo u skladu sa tom odrednicom. Imala sam prelepo detinjstvo i bezbrižno odrastanje, a to je u današnjem svetu privilegija.

Da li ste svesni da ste velikom broju ljudi "neobični", "čudni": tri braka, očuh mlađi od vas, dizajnerka nameštaja, ćerka kreatorke, zdrava hrana… Kako vi sebe vidite? Ko je Elena Karić? Zvali su vas i zavodnicom…

- Moderna šamanka, čuvar svetlosti, eko borac, poslovna žena, kreativac bez granica, majka i supruga jednom rečju veštica (Vešta cica). Ili što bi moji prijatelji šamani rekli princeza - ratnica. To sam.