Sanja Marinković za Hello!: Kompromise su izmislili licemeri i dvolične žene, koje je sramota da priznaju da se žrtvuju || Hello Magazin!

Sanja Marinković i njen Magazin in skoro dve decenije prkose prolaznosti i promenama. Njen osmeh, harizma i, za neke, nepodnošljiva lakoća rada i postojanja doneli su joj status jednog od najpopularnijih televizijskih lica, čiji se uspeh ne može osporiti. Svoju emisiju vodi na visokim potpeticama bleštave televizijske iluzije koja je nikada nije zanela pretvarajući ekran u njeno lično ogledalo. Kroz život korača prizemno, držeći u jednoj ruci avionske karte, a u drugoj ruku sina Strahinje. Ništa joj više nije potrebno za sreću. Rejting Magazina in je ogroman, ali joj je podjednako važno i kako se njeni mafini kotiraju u odnosu na bakin paprikaš po proceni male dečje družine koja joj je sve na svetu. Iako je prešla četrdesetu, njena oaza i dalje je roditeljski dom, snaga i oslonac rođeni brat, a najveća podrška najbolja prijateljica. Za magazin Hello! Sanja prelistava stranice ličnog magazina, otkrivajući da je u životu uvek in ljubav i ono što nosimo u sebi, a ne što vidimo na ekranu.

Kod vas ponekad gostuju ljudi koji nemaju nikakvo pokriće ne samo za prisutnost u medijima već i za toliku eksponiranost u najgledanijim emisijama. Čime branite ili opravdavate tu činjenicu?

- U tome i jeste tajna moje emisije. Oduvek je ideja bila da u studiju budu ljudi koje nećete videti da zajedno sede u kafani, a to se veoma teško realizuje, jer određene ličnosti biraju druge goste. Uvek sam imala najveću gledanost kada sam dovodila ljude koji su po nivou obrazovanja, profesiji, godinama starosti ili životnim stavovima potpuno različiti. Najmanje su gledane emisije u kojima gostuju četiri vrhunska glumca.

Da li morate da pravite kompromise zarad rejtinga, čak i kada se sa tim ne slažete?

- Uvek pravim kompromise zbog rejtinga. Mi smo komercijalna televizija, a ne javni servis i svi se trudimo da ona bude najgledanija. Ja odavno ne radim emisiju tako da se ona uklapa u moj lični imidž. Mene nikada nećete videti da se družim i pijem kafu sa većinom mojih gostiju, ali je veliko poverenje koje postoji između nas jedan od najvažnijih faktora gledanosti.

Vaša emisija izaziva različite komentare. Neki je smatraju prozaičnom, često banalnom. Takve reakcije se prenose i na vaše ime i karakterizaciju vaše ličnosti. Kako se postavljate prema tome?

- Meni to ne smeta. Jedna slika je za javnost, a druga za kuću, porodicu i prijatelje. Nikada nisam imala potrebu da ubeđujem ljude ko sam, šta sam, koju školu sam završila, šta sam pročitala, gde sam išla, šta sve znam i koji su stvarno moji stavovi. U većini slučajeva nijedan stav u emisiji nije moj, već citiram ljude koje srećem na ulici, drugarice, gledaoce ili forumaše. Ja sam na ekranu Sanja Marinković za publiku, koja govori iz ugla te publike. To je moj posao.

Delujete kao osoba koja je postigla harmoniju, sreću i ostvarenost na svim životnim poljima, da li ipak nešto nedostaje?

- Iskreno, ne u meri u kojoj sam želela. Kada sam se udavala, želela sam da to bude ljubav za ceo život. Iskustva mnogih žena su me često demantovala, ali sam uvek verovala u to. Kako godine idu i kako sazreva neka zajednica, shvatiš da je sve manje moguće da to bude harmoničan odnos. Potrebno je mnogo tolerancije, truda i praštanja, iako sam ja žena koja može mnogo da oprosti, ne samo u ljubavi, nego i u prijateljskim odnosima, jer je sve to za mene ljubav. Vesna Dedić, moja najbolja prijateljica, često mi kaže: Ne mogu da verujem šta sve možeš da oprostiš i koliko si tolerantna, ja nikada ne bih mogla. Tako da, porodičnu harmoniju kakvu sam želela pre deset ili petnaest godina, nažalost, nisam postigla, iako još verujem u ljubav. Ne verujem u brak kao instituciju, nikada i nisam. Venčala sam se tek kad sam rodila dete, najviše zbog uticaja drugih da Strahinja ne živi u nevenčanoj zajednici. Inače se nikada ne bih udala. Ni svadbu nisam pravila, to vam govori koliko mi to ništa ne znači.

Pomenuli ste da ste veoma tolerantni i da mnogo praštate. Gde su granice praštanja, tolerancije i kompromisa, kako u ljubavi, tako i u životu generalno?

- Kompromise su izmislili licemeri i dvolične žene, koje je sramota da priznaju da se žrtvuju, praštaju i tolerišu pojave za koje nisu ni slutile da će biti deo njihovog života. Ne stidim se da kažem da sam nepoverljiva osoba, ali i da se pronalazim u jednoj replici iz predstave Dragana Marinkovića Mace: Toliko sam imao izdaja u životu, da sam se ponekad osećao kao garsonjera. Malo je žena i muškaraca koji nisu dodirnuti prevarom na bilo koji način. Ja sam uvek praštala, i partnerima, i prijateljima, i sebi, a praštam i danas i osećam se odlično. Greh je kada ne možeš da oprostiš.