Anabela Atijas i Luna Đogani: Gledaj majku, biraj ćerku || Hello Magazin!

Pevačica Anabela Atijas i njena kćerka Luna Đogani oduvek su negovale otvoren odnos pun poverenja i međusobne podrške, pa tako danas funkcionišu kao najbolje drugarice. Dvadesetjednogodišnja Luna ne krije da joj je majka uvek bila uzor i oslonac, dok Anabela ističe da je ponosna što je njena najstarija kćerka naučila da ne pravi greške kojima je ona bila sklona. Važan segment u njihovom životu, između ostalog, zauzima i moda, te obožavaju da zajedno odlaze u kupovinu, prate trendove i osmišljavaju odevne kombinacije. Zahvaljujući identičnom modnom ukusu, često razmenjuju garderobu i jedna drugoj daju modne sugestije, u čemu istinski uživaju.

Anabela, koliko ste uticali na stil odevanja vaše najstarije kćerke?

Anabela: Luni sam uvek birala šta će da obuče i prilično sam uticala na izgradnju njenog stila. S vremenom smo postale kao sestre koje razmenjuju garderobu i jedna drugoj dele modne savete, budući da sam ja po pitanju odevanja nekako ostala infantilna, pa još volim mladalački stil.

Luna: Kao devojčica, mami sam rado dozvoljavala da mi bira garderobu, jer mi je bila veliki modni uzor. Obožavala sam da je gledam na televiziji, uvek mi je bila prelepa, pa sam jedva čekala da porastem i da izgledam kao ona. Jako sam srećna što danas možemo da delimo odeću i što nemamo odvojene ormare. Obe uživamo u osmišljavanju odevnih kombinacija i jedna drugoj dajemo najbolje savete.
Anabela: Ja nikada nisam imala takav odnos sa svojom mamom. Dok sam bila devojka, ona je stalno bila na štiklama, u suknjama ispod kolena i nekim širokim stvarima. Dopadao mi se njen stil, ali kako nije bio mladalački, nisam mogla da nosim njene stvari. Zato sam želela da sa svojim kćerkama delim garderobu, a danas to i doživljavam.

Koliko vas dve utičete na odevanje mlađih članova vaše porodice, na jedanaestogodišnju Ninu i četvorogodišnju Blankicu?

Luna: Nina se oblači potpuno drugačije od mene i mame. Voli sportsku odeću i stalno je u helankama, a haljinu nikada ne bi obukla. Mama joj je nedavno kupila prelepe farmerke koje bih ja, da su moj broj, rado nosila, a ona nije želela ni da ih pogleda. Blankica je više na mene, voli da bude kao princeza, ali ona već sada insistira na tome da sama bira odeću.
Anabela: Blankica je dete koje od početka ima svoj stav u svemu, pa i u odevanju. Dok je bila sasvim mala nije želela da nosi haljinice, zbog čega smo Andrej i ja bili očajni, a onda je, nešto pre drugog rođendana, potpuno promenila ukus i sada insistira na haljinicama od tila. Blankicu moramo da pitamo pre nego što joj nešto kupimo jer, ako se njoj određena stvar ne dopadne, ne postoji šansa da je ikada obuče. Takođe, kada krenemo u kupovinu, ona sama bira šta će nositi.

Da li vam je Luna najbolje društvo za šoping?

Anabela: Obožavamo da zajedno idemo u šoping, makar ništa ne kupile, jer je vreme koje zajedno provedemo mnogo značajnije od novih krpica.

Luna: Uživamo da gledamo nove kolekcije u radnjama i da osmišljavamo odevne kombinacije.

Smatrate li da se sa stilom rađa ili se on gradi?

Anabela: Mislim da se sa stilom rađa. Svakako da se s vremenom gradi, ali morate imati osnovni osećaj za modu.
Luna: Po meni je najvažnije da ono što obučete umete da iznesete. Apsolutno je nebitno koliko je određeni komad skup, ako ne znaš da ga nosiš, to su bačene pare.
Anabela: Kod Lune mi se mnogo dopada to što stare stvari ume da iskombinuje na potpuno nov, moderan način i da besprekorno izgleda.

Anabela, jeste li podržali kćerku kada je odlučila da pokrene modni blog?

Anabela: Podržala sam je kada je ta ideja sazrela u njoj i pomogla joj da finalizuje projekat. Trendovi se menjaju, pa je sada manje aktivna na blogu, a više na “Instagramu” i odlično joj ide.

Luna: Ljude mrzi da odlaze na sajtove, jednostavnije im je da moje odevne kombinacije pogledaju na profilu na “Instagramu”. Imam odlične poslovne ponude, lepo radim i nadam se da će tako i ostati. Mnogo je devojaka koje mi svakodnevno pišu i traže savete šta da obuku, a ja svima izlazim u susret i dajem im predloge.

Kakve su vaše modne ambicije?

Luna: Još sam mlada i smatram da se i dalje profesionalno tražim. U ovom poslu trenutno maksimalno uživam, ali istovremeno studiram turizmologiju na “Singidunumu”, tako da ne znam gde će me put odvesti u budućnosti.

Za vas dve bi se moglo reći da ste modne bliznakinje, a koliko se karakterno podudarate?

Anabela: Luna je za razliku od mene pametnija kada je reč o međuljudskim odnosima. Vrlo je korektna, ali ne daje svima šansu. Ja sam celog života opravdavala ljude i dopuštala im da se prema meni ponašaju kako hoće. Kasno sam shvatila da nije u redu da mi zbog nekoga čitav dan igra u stomaku. Ona to nije nasledila od mene, zbog čega mi je izuzetno drago. Kada je reč o sličnostima, obe volimo da pomažemo ljudima i životinjama. Time se ne hvalimo, iako bi javne ličnosti trebalo da govore o tome kako bi podstakle druge. Međutim, uvek će se naći neka budala koja će vas optužiti da humane gestove koristite u marketinške svrhe, a to mi ne treba. Takođe, volimo da živimo svoj život, tuđi nas ne interesuju, i imamo jedno važno pravilo: “Radije sam nego sa bilo kim.”

Luna Đogani u suzama: Duša i srce mi se cepaju kad čujem da loše pričaju o mom tati

Anabela, jeste li već došli u životnu fazu da važne lekcije možete da naučite od Lune?

Anabela: Jesam. Luna me je naučila da nije tragično ako prekineš veze sa ljudima koji te opterećuju u bilo kom smislu i da ne moraš svima da izlaziš u susret. Ranije mi se dešavalo da dođem u stanje anksioznosti, jer želim svima da udovoljim. Na kraju svima bude dobro, osim meni. Luna je osoba koja više misli na sebe.

Luna, šta je najvažnije što vas je mama naučila?

Luna: Da ne budem naivna, da ne dam na sebe i da ni u koga ne mogu da imam stoprocentno poverenje, osim u članove svoje porodice.

Anabela, da li kćerki možete sve da poverite ili neke stvari ipak čuvate samo za sebe?

Anabela: Pred Lunom nemam tajni. Živimo zajedno, pa ako ja nešto krijem, onda bi i ona krila od mene. Prijaju mi razgovori koje vodimo jer znam da mogu sve da joj kažem i znam da to neće nigde izaći, znam da me neće osuditi, ni manje voleti čak i kada se njeno mišljenje razlikuje. Posle loših iskustava sa ljudima, shvatila sam da samo u svojoj kući mogu maksimalno da se otvorim i da me samo porodica voli baš ovakvu kakva jesam. Svi ostali samo misle da me poznaju i da imaju pravo da mi kažu šta treba da radim. Isto tako i svoje kćerke od malih nogu učim da sve mogu da mi kažu i da svaki problem možemo zajedno da rešimo.

Dešava li vam se da vas Luna iznenadi zrelim savetima koje vam daje?

Da, racionalnija je od mene, dok sam ja veoma emotivna.

Luna, jeste li i kao tinejdžerka mogli da se poverite mami čak i kada ste pravili nestašluke?

Luna: Uvek sam sve mogla da joj kažem, ali se, naravno, dešavalo da se nekad uplašim njene reakcije. Uvek sam bila svesna da ne postoji osoba koja može više da mi pomogne i da mi da bolji savet od mame.

Luna Đogani: Volela bih da doživim to što je moja majka doživela u mojim godinama

Zbog čega se Anabela najčešće ljuti?

Luna: Čak i kad se naljuti, to nije opasno i kratko traje.
Anabela: Luna ponekad dozvoli sebi da se prepusti melanholiji, da sve zapostavi i da uzaludno gubi vreme. Ne volim kad je takva, jer mislim da ima šta da pruži, pre svega sebi, a potom i drugima. Zato u tim situacijama moram da budem stroga majka. S druge strane, ne mogu da kažem da ne razumem što je ponekad razočarana, jer kao svi mladi ljudi kojima roditelji ne mogu da obezbede sigurno zaposlenje ili položaj, pita se čemu sav trud. Zato uveliko razmišlja o odlasku iz zemlje.

Luna, gde biste voleli da živite?

Luna: Trenutno želim da odem u Španiju jer dobro govorim njihov jezik. Za mesec dana idemo na porodično putovanje u tu zemlju i potrudiću se da nađem bilo kakav posao, makar i u kafiću. Želim da živim normalnim životom, a ne da budem dete poznatih ličnosti i deo priča koje me nimalo ne interesuju.

Anabela: Luna ne želi da bude deo javne scene, već da završi školu i nađe posao u struci, a u međuvremenu je spremna da radi i druge poslove od kojih može sebi nešto da priušti. I sama sam u mladosti radila kao konobarica i smatram da je to pošten posao koji je napravio čoveka od mene.

Suočavate li se sa predrasudama kao dete poznatih roditelja?
Naravno, kao većina dece poznatih roditelja.

Šta vam najteže pada?

Luna: To što se muškarci plaše da mi priđu, jer veruju tekstovima u tabloidima i komentarima koji se o meni mogu pročitati na portalima. Uglavnom se iznenade kada me upoznaju, ali većina ima velike predrasude.

Da li vam je mama dobar savetnik prilikom emotivnih izbora?

Anabela: Luna je pametnija od mame, pa joj moji saveti nisu neophodni.

Luna: Mama uglavnom ima opravdanje za moje momke i kada raskinem, često joj bude žao. Drugačije smo, ali mi je najvažnije što sve mogu da joj kažem.

Koliko je otvoren odnos sa majkom uticao na to da izrastete u devojku ispunjenu samopouzdanjem?

Luna: Mnogo, i siguran sam da ću isti odnos imati sa svojom decom. Žao mi je ljudi koji se plaše svojih roditelja i koji stalno nešto moraju da kriju od njih, pa dolaze u situaciju da se poveravaju osobama koje su tek ušle u njihov život. Ja sam u mami uvek imala najboljeg prijatelja.