Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić: Ne dozvoljavamo sebi, čak ni kada smo fizički razdvojeni, da se međusobno udaljimo || Hello Magazin!

Njih dvoje vode miran i povučen život daleko od skandala i tračeva, a velika popularnost ih uopšte nije promenila. Jelena i Ivan otkrivaju kako provode najradosniji hrišćanski praznik i koliko im je ćerka Nina promenila život. Trude se da svakog dana jedno drugom dokazuju ljubav, a način na koji to rade sasvim sigurno će imati uticaj na mnoge druge parove.

Kako se u vašem domu proslavlja Uskrs?

Ivan: Poštujemo tradiciju i običaje, ali nam je najbitnije da praznike proslavljamo u radosti, pa je tako i sa najradosnijim hrišćanskim praznikom, Uskrsom. Dan započinjemo odlaskom na liturgiju i posle toga sve ide svojim tokom. Nisu obavezni ručkovi i forme. Najbitnije je da smo zajedno i da smo srećni.

Jelena: Ja, ipak, volim da spremim ručak, jer sam tako vaspitana od malih nogu. Od detinjstva sam tako proslavljala Uskrs, pa sada to volim da prenesem i na našu ćerku. Najbitnije mi je da smo toga dana zajedno.

Ko je zadužen za farbanje jaja? Da li se Ivan meša u “ženske” poslove?

Jelena: Nina i ja smo zadužene za farbanje jaja. Još uvek nismo preterano vešte, pa su nam ostali malo crveni prsti od boje (smeh).

Ivan: Ja sam tu da obavim kupovinu, a kada donesem namirnice u kuću, moje cure preuzimaju i bave se dekoracijom.

Ko pobeđuje u kucanju jajima?
Jelena: Ivan ima nepogrešivu intuiciju da izabere najtvrđe jaje, mada bi mogao nekada da bude popustljiviji prema meni, kao što je prema Nini (smeh).

Ivan: U meni je ostao taj dečački inat da volim da pobeđujem na Uskrs. Izvini, ljubavi, Ninu puštam zato što je dete, ali tebe stvarno ne mogu (smeh).

Kako izgleda jedan dan u vašoj porodici kada ste svi na okupu?

Ivan: Nama ne treba alarm, jer je Nina ta koja se rano budi i uvuče se u naš krevet. Prvih pet minuta je mirna, a onda kreće prvo mene da ljubi hiljadu puta po licu i po rukama. Onda mi zajedno probudimo mamu. Ako je lepo vreme, izlazimo na doručak i često besciljno lutamo po gradu i uživamo u jednostavnosti dana.

Jelena: Ako je loše vreme, ostanemo kod kuće, sami spremamo doručak i pola dana provedemo u pidžamama. Kada nam se najave kumovi ili neko od Nininog društva, obučemo se reda radi. A ako nas baš mrzi, organizujemo pidžama parti (smeh).

Ivan je jednom izjavio da bi voleo da vaša ćerka, kada odraste, ceni samo prave vrednosti. Koliko je to veliki i težak zadatak za vas kao roditelje?

Ivan: Još ne mogu u potpunosti to da ocenim, zato što se još uvek bavimo postavkom stvari. Sada postavljamo bazu njenog vaspitanja, a tamo pred pubertet ćemo videti da li su naše želje otišle u pravom smeru.

Jelena: Dete mora da ima svoj karakter, svoju volju i ne smatramo da bi trebalo da odrasta pod pritiskom. Najteže je pronaći taj balans kako detetu preneti znanje, a pustiti ga da bude slobodno. Pitanje slobode je danas baš za raspravu, jer smatram da je ljubav najveća sloboda i da je ona sila od koje živimo.

Kako uspevate da održite tako skladan brak daleko od tračeva i skandala?
Ivan: Danas je naporno bilo šta održati, a kamoli brak i vezu. Ljubav ne može da egzistira sama od sebe, ona mora da se brani. Za ljubav čovek mora da se bori svim silama i o njoj mora da se razmišlja.
Jelena: Ne dozvoljavamo sebi, čak ni kada smo fizički razdvojeni, da se međusobno udaljimo. Od udaljenosti nastaju svi problemi u vezi. Muškarac ili žena počnu to da kompenzuju kroz prijateljstva ili druge aktivnosti ono što bi trebalo da žive zajedno. Čak i kada nismo dobro raspoloženi, mi uveče kada ležimo u krevetu, držimo se za ruke.

Foto Ivan Vučićević

Verujete li u ljubav za ceo život?

Ivan: Ja verujem u ljubav, a ona prevazilazi čak i trajanje života.

Jelena: Verujem da se ljubav uči i da je to zadatak svakoga od nas. Ljubav je jedno ozbiljno štivo koje se mora dobro izučiti.