Svetlana Bojković: Nedostajao mi je puls Beograda, pa neka je i prljav, ali to je živ grad || Hello Magazin!

Posle 24 godine Svetlana Bojković se vratila u svoju nekadašnju matičnu kuću, Narodno pozorište, gde će od 24. aprila igrati Vojvotkinju od Jorka u Šekspirovom komadu "Ričard Treći", u režiji Snežane Trišić.

- Obradovala sam se pozivu, obradovala sam se što ću posle 24 godine ponovo stati na scenu Narodnog pozorišta, koju sam najviše volela, a radost je i što me Ssekspir nije mimoišao. Uloga je jako lepa, nije velika, ali je vrlo definisana i nekako sam ispunjena radošću zbog toga - rekla je Bojkovićeva za Tanjug.

Ona, kao i svi koji rade na predstavi, uverena je da je sadašnji trenutak pravi za "Ričarda Trećeg".

- On može da se tumači i kao politička drama, kao drama u kojoj sve što je humano počinje da iščezava, gde počinju da vladaju drugi nepisani zakoni za samoodržanjem, koji su vrlo surovi - likvidacije, laži, manipulacije. Šekspir je rekao: 'Ovo vreme je izišlo iz zgloba'. Ako je neko to rekao pre 400 godina, a svet i dalje opstaje, onda je to slaba uteha, ali je uteha. Mi i danas možemo da kažemo da je ovo vreme 'izašlo iz zgloba', na celoj planeti, ali svet ipak opstaje - rekla je priznata glumica.

Primećuje da sve ono o čemu govori Šekspir u "Ričardu Trećem" - vlast kao opijat, manipulacija, okruženja koje je udvoričko ne bi li opstalo, da sve to postoji i danas, svuda:

- Nažalost je tako. Stvari se u evoluciji ljudskog mozga i psihe nisu promenile. Živimo u ekonomskoj krizi, ceo svet, posebno mi i zemlje u tranziciji, zemlje u regionu. Kada dođe do takve krize, egzistencijalne, to utiče na ljude, u njih ulazi strah, hoće li uspeti da sačuvaju svoju egzistenciju i onda se povuku, ćute, pristaju na sve, ne bore se za svoja prava koja im se iz dana u dan smanjuju". I, što je najgore, smanjuje se i kvalitet rada. Kvalitet više nije bitan, on je tako redak i ostaje samo na pojedincima, a generalno gledano, svejedno je - primetila je glumica.

Bojković se nedavno vratila iz Finske gde je provela četiri godine sa suprugom Slavkom Kruljevićem, ambasadorom Srbije u Helsinkiju, i kaže da nije ni pokušavala da poredi tu zemlju, gde je sve sređeno i uređeno, sa Srbijom.

- Ja volim svoj Beograd, pa kakav god da je. Volim svoju zemlju, tu toplinu i humor koji imamo. Mislim da nas to i vadi u našem opstajanju. Taj humor je jedinstven, retko ko to ima, severnjaci nemaju, tamo nema viceva. Helsinki je prelep, uredan, čist, ali u devet sati uveče nema ljudi. Meni je nedostajao puls Beograda, pa neka je i prljav, ali to je živ grad - istakla je ona u intervjuu za Tanjug.