Male bračne tajne Anđelke Prpić: Ne volim da se petljam u kuhinju, to je resor mog muža || Hello Magazin!

Energična, istančanog, nežnog senzibiliteta, glumica Anđelka Prpić poseduje nesvakidašnji dar da vas, rečju ili pak grimasom, u trenu dovede do suza, ali onih izazvanim smehom. Istovremeno, čvrstim stavom i iskrenim porukama, uz nonšalantan stav, navede vas da se nad nekim stvarima i zamislite.

Popularno lice sa malih ekrana uskoro će i gledaoce u pozorišnim salama obradovati monodramom koju duže vreme planira da predstavi javnosti. U tome joj svesrdnu pomoć pruža i reditelj predstave Branko Đurić Đura, sa kojim je deo šou-programa “Super ljudi” na televiziji “Prva”.

Uprkos brojnim profesionalnim obavezama, suprug Dario i sin Jakša na prvom su joj mestu, pa je organizacija porodičnog života ono na šta je najviše fokusirana. U intervjuu za magazin “Hello!” tridesetdvogodišnja glumica govori o odnosu prema uspehu koji joj je doneo predani rad, majčinstvu i bračnom životu, kao i načinu relaksacije i provodu koji su posle udaje poprimili drugačiju formu.

Kako ste zadovoljni ulogom u žiriju šou-programa “Super ljudi”?

- Divno je kada se osećanje koje imate dok radite nešto poklopi i sa gledaocima zbog kojih se sve, na kraju, i radi. Ipak, uvek kada donosim odluku hoću li prihvatiti neki angažman, rukovodim se isključivo svojim sudom, ne razmišljam o podilaženju publici. Treba dizati standarde, nuditi i pružiti više od očekivanog, a čini mi se da šou “Super ljudi” upravo to i radi. Nadam se da publika to prepoznaje.

Šta vas je najviše privuklo da budete deo ekipe “Super ljudi”?

- Prvenstveno su me privukli ljudi sa kojima delim odgovornost žiriranja, kao i divan čovek, a veliki profesionalac, moj kolega Momčilo Otašević. Ništa manje značajna nije bila ni činjenica da se konačno u televizijskom šou-programu neko bavi pravim vrednostima, gde se i mi matori, a i klinci, podsećamo šta sa pravom ima epitet "super”, “kul” i tako dalje, a to su pamet i intelektualne sposobnosti. Meni lično više od toga nije trebalo da oberučke prihvatim poziv. Čast mi je da budem deo ovog projekta.

Imate li u svom okruženju nekoga ko poseduje neku “supermoć” poput učesnika šou-programa?
- Imam brata koji je muzički genije, profesor gitare, imam sestru koja genijalno crta, ali sam zapravo najponosnija i smatram velika srećnica što sam odrasla uz superdobre i superpoštene roditelje. Smatram da je to moć koja nema cenu.

Koja supermoć bi vama umnogome olakšala život?

- Volela bih da umem da živim u ovom trenutku kao da sutra ne postoji, makar jedan dan.

Uporedo sa snimanjima u televizijskom studiju pripremate i vašu monodramu. Da li je zakazan datum premijere i kako teku pripreme?

- Monodrama je nešto što se već dugo kanim da uradim. Sada imam i specijalnu odgovornost prema publici. Vrlo mi je važan taj projekat i zato sam okupila najbolje oko sebe. Nebojšu Romčevića, koji potpisuje tekst, i Branka Đurića Đuru, koji potpisuje režiju. Malo li je?!

Kada se i kako rodila ideja da napravite taj komad? Imate li pomoć nekoga od kolega ili saradnika, odakle crpite inspiraciju?

- Važno je da drugi veruju u vas, ali pre svega da sami osećate poriv prema nečemu. Čini mi se da je ta ideja u meni sazrevala i došla na red, nadam se s razlogom. Tek nam predstoji deo gde ću zvati kolege i one do čijeg mišljenja držim kako bi mi bili “strašni sud” pred izlazak pred publiku.

Osećate li da je ovo vaših “pet minuta” u profesionalnom smislu ili mislite da to vreme tek dolazi?

- Nikada ne razmišljam o tome jer sam zaljubljena u posao koji radim. Samo saznanje da uopšte imam priliku da radim ono što volim i što me toliko ispunjava dovoljno mi je da se smatram srećnom.

Koliko vam je popularnost olakšala, a u kojoj meri otežala život?

- Kada vam prilaze deca, pa i odrasli, nasmejani i divno raspoloženi, to samo može da popravi raspoloženje, nikako da opterećuje. Hvala Bogu, samo takva iskustva imam.

Vaš suprug je vlasnik ugostiteljskih objekata, ali izgleda da niste od onih supruga i majki koje se provode noću.

- Radim ono što mi prija, a nekako se ono "sve u svoje vreme" ispostavilo kao istinito. Ne sputavam sebe, već se okružim dragim ljudima i to mi je merak.

Kako se snalazite u ulozi domaćice, imate li pomoć kod kuće?
- Imam pomoć, što mi neizmerno znači. Ipak, žena mora da bude glavni organizator u kući i porodici - tu ulogu sebično čuvam.
Volite li da pripremate specijalitete i suprugu i sinu ispunjavate gastro-želje, i koliko su zahtevni, a koliko ste vi u tome vešti?
- Ne volim da se petljam u stvari za koje znam da nisam dovoljno dobra. Nažalost, kuhinja spada u taj domen. To je resor mog muža i ne bih ga menjala.

Svi vas poznaju kao duhovitu i zabavnu osobu, zbog čega ste omiljeni. Da li je Jakša nasledio vaš šarm?

- Pre svega, hvala na ovom divnom komplimentu. Jakša je zaista svoj, što me raduje. Ima dobru narav i ume da se veseli svakodnevici. Ja sam zadovoljna, bilo da je nasleđe ili stečena osobina.

Ko veštije balansira u roditeljskim dozvolama i zabranama, vi ili suprug? Ko je stroži?
- Čini mi se da je Dario istrajniji, dok ja umem da budem popustljivija. Verovatno češće proradi ono čuveno "majkin sin".

Ni vi ni vaš suprug nemate striktno radno vreme. Trudite li se da ipak uspostavite neka pravila?

- Ne volim ni da slušam ni da se žalim na vreme i prilike u kojima živimo, jer su one jedino što imamo. Ali da nas donekle hendikepira i otežava povremeno, to je tačno. Nemam recept za sreću, ali ljubomorno čuvam ono što imam.

Uspevate li da izdvojite neko vreme samo za sebe?
- Radoholik sam, često pred sebe stavim više nego što mogu da ostvarim, ali to je moj usud. Đura mi otkriva nove metode relaksacija i otvara jedan novi svet. Hvala mu na tome.

Izuzetno ste lepa i negovana žena i ne pripadate onim damama koje po svaku cenu prate savremene estetske trendove. Da li vas je to ikada privlačilo?

- Uniformisanost mi nije zabavna. Veoma me raduje kada vidim mlade devojke koje imaju svoj stil, jer je to odlika kreativnosti njihovog bića. Ali na kraju krajeva, svako treba da čini sve što ga čini srećnim. Zašto da ne?

Postoji li ipak nešto što biste rado promenili na sebi?

- Kao kod većine žena, spisak je dug. Ipak, računam da postoje ljudi koji kao i ja uživaju upravo u tim sitnim greškama.

Šta je izvor vašeg samopouzdanja?

- Kopam uporno, ali taj bunar još nisam probila. Mada i to ume da bude prednost, meni makar ne smeta.

Publika vas poznaje isključivo kao vedru i nasmejanu. Kakvi ste kada vam “padne roletna“ i šta može da vas izbaci iz takta?
- Brzopleta sam i umem da budem impulsivna. Sreća je što nisam zlopamtilo.

Koja je vaša životna filozofija, čime se vodite kroz život?

- U zdravom duhu je i telo zdravo.