Aca Regina: Ćerku učim da prvenstveno gleda sebe, pod uslovom da ljude oko sebe ne povređuje || Hello Magazin!

Rešen da sve stvari u životu postavi na pravo mesto, frontmen grupe “Regina” Aleksandar Čović pre nešto više od godinu dana napravio je velike rezove zahvaljujući kojima sada uživa na svim životnim poljima.

Četrdesetsedmogodišnjeg muzičara iskustvo je naučilo da je najbitnija sreća njegovih najbližih, te je prvenstveno posvećen članovima svoje porodice, iako živi netipičnim životom.

Čuveni Aca Regina već pet godina je u vanbračnoj zajednici sa dvadeset godina mlađom Ruskinjom Ksenijom Nikitin, sa kojom ima jednoipogodišnjeg sina Leonida, a njegova supruga i dete polovinu godine provode u Beogradu, a polovinu u Rusiji. Kada borave u Srbiji, kod Aleksandra obično boravi i njegova kćerka iz prvog braka, četrnaestogodišnja Aleksandra, koja je očeva mezimica. Posle perioda u kome svaki trenutak kada su zajedno maksimano posveti partnerki i deci predstoji period u kome voli da uživa u stvarima koje radi samo za svoju dušu.

Ono što nikada ne manjka u Čovićevom životu je muzika. Stvaranjem novih melodija bavi se svakodnevno, bez obzira na ostale okolnosti, a posle duže diskografske pauze nedavno je objavio album “U srcu”, za koji poslednjih nedelja dobija samo reči hvale.

A post shared by Grupa Regina (@grupa_regina) on Mar 26, 2017 at 7:19am PDT

Jeste li dugo radili na novim pesmama?

- Pre izvesnog vremena odlučio sam da sredim svoj život i da sve stvari, koje mogu, postavim na pravo mesto. To sam uradio u svakom segmentu života, pa i u onom koji je meni najbitniji, a to je muzika. Odlučio sam da sednem i da svakodnevno radim po sedam, osam sati, baš kao što većina ljudi ima radno vreme. Tako sam prvo otvorio studio koji se nalazi iznad mog stana, zatim sam naučio da radim u studiju, a posle godinu i po dana svakodnevnog rada rodilo se tih dvanaest novih pesama koje su se našle na albumu “U srcu”. To je ujedno privi album grupe “Regina”, za koji možemo da kažemo da je potpuno naš, jer smo sve radili samostalno.

Aleksandar Čović: Ljubav na daljinu inspiriše

Kakva je rekacija publike?

- Pesma “Za one stare dane”, za koju smo spot snimali u Parizu, odlično je prošla kod publike, iako je to naš prvi iskorak u malo drugačiji zvuk. Prvi put smo uveli trube i etno-instrumente, pa smo se malo plašili kako će ljudi koji su navikli na naš zvuk prihvatiti tu promenu. Međutim, ispostavilo se da je naša stara publika odlično reagovala, a dobili smo pozitivne reakcije i od onih koji nas nisu ranije slušali. Na osnovu toga mogu da kažem da su prve reakcije odlične.

Koliko se prilagođavate novim trendovima?

- Nikada u životu nisam razmišljao na način da želim da se pošto-poto prilagođavam trendovima, ali ako je čovek otvoren, oni neminovno dolaze do njega. Vi možete da budete tvrdoglavi i da radite na samo jedan način, ne dozvoljavajući da bilo šta sa strane utiče na vas. To je jedan put. Ja nikada nisam bio takav kada se radi o bilo čemu u životu. Uvek sam veleo da nove stvari prihvatim, da ih isfiltriram, pa šta od toga ostane, ostalo je. Tako smo se mi sa svakim novim albumom menjali. Jer, kada počnete da svirate jednu istu pesmu, onda je bolje da se ne bavite muzikom.

A post shared by Grupa Regina (@grupa_regina) on Mar 18, 2017 at 5:08am PDT

Spadate li u muzičare koji mnogo vremena provode na putovanjima?

- S obzirom na to da smo nedavno izdali album, sada imamo nešto više svirki. Ali, to je uvek tako u našem poslu. Nekada se radi malo više, nekada malo manje. U poslednje vreme, prosečno imamo tridesetak koncerata godišnje. Uglavnom sviramo u velikim dvoranama i na trgovima, a dešava se da odradimo i poneku klupsku svirku. Meni to u poslednje vreme jako prija, jer se traži da sviramo i pesmu drugih muzičara, što mi se dopada, pošto su mi moje već dosadile. Ipak, mi nismo više mladi da bismo konstantno mogli da nastupamo u klubovima. Ja sam sada počeo da radim i sa drugim kolegama, što sam ranije izbegavao. Grupi “Čarter” završavam čitav album i mislim da ću se u budućnosti sve više okretati radu u studiju.

Tvrdite da ste nedavno sve stvari u životu postavili na svoje mesto, šta se još promenilo kod vas osim pristupa muzici?

- Prvenstveno sam napravio selekciju ljudi na one koji su mi bitni i za koje sam spreman da uradim svašta, u drugoj grupi su oni manje bitni za koje sam spreman da uradim dosta, ali ne previše, i one koje površno znam. Ranije je to kod mene bilo izmešano, pa sam najviše sam sebi pravio nepotrebne probleme. Mislim da je u životu najvažnije da svi dobiju zasluženo mesto, jer je to preduslov da bi bilo koji odnos funkcionisao.

Jesu li vaši odnosi sada bolji?

- Jesu. Nemam problem da svakome kažem ono što mislim, pa kome se sviđa, dobro je, a kome se ne sviđa, opet je dobro.

Da li vam se nešto dogodilo, pa ste se odlučili za životni rez ili je to bila spontana odluka?

- Shvatio sam da nemam više dvadeset godina, kako sam se do skoro osećao, i da je vreme da sebi napravim organizovaniji život.

Kakve su reakcije ljudi iz vaše okoline?

- Oni koji su mi pravi prijatelji odlično reaguju.

Aleksandar Čović: Prvi brak mi nije uspeo, ali nikad ne reci nikad

Sa ćerkom Aleksandrom

Dopadaju li se vašoj kćerki Aleksandri te promene?

- Da, Aleksandra je konačno počela da me sluša. Šalim se, naravno, još više slušam ja nju nego ona mene i u našem odnosu se ne zna ko je kome roditelj. Stariju kćerku sam dosta razmazio kad je bila mala i bdio sam nad njom uvek kada sam bio kod kuće. Ispostavilo se da to baš i nije bilo najpametnije, jer kada joj danas kažem “nemoj”, ona ne shvata da tako nešto uopšte može da postoji. Recimo, nedavno je pravila žurku u mom stanu, jer je trebalo da idem na nastup. Spletom okolnosti, nije bilo svirke tako da sam te noći ostao da radim u studiju i sva sreća da je bilo tako. Negde oko tri-četiri sati ujutru i mene, i druge stanare probudila je takva buka da smo mislili da se zgrada ruši. Morao sam da reagujem i da budem kao Nikola Kojo u filmu “Mi nismo anđeli 2”. Ali, suštinski, Aleksandra je dobro dete. Malo je hirovita, ali zna svoj put.

Da li je tu hirovitost nasledila od vas ili vaše bivše supruge?

- Mislim da je karakterno više na mene. Ume nekada da mi kaže nešto i da me povredi, ali mi se lako izmirimo. Najvažnije mi je što ima lep odnos sa mojim mlađim sinom, jednoipogodišnjim Leonidom. Čak zna da ustane noću da ga nahrani, iako ja njoj i dalje često nosim doručak u krevet.

Vašu kćerku uskoro očekuje upis u srednju školu, mešate li se u njen izbor?

- Ima slobodu, ali ne baš potpunu. Zapravo, ja sam joj samo rekao šta ne može, a to je da upiše Sportsku gimnaziju, što je imala u planu. Razlog tome je samo taj što živi u centru grada i što bi joj ta škola bila jako daleko. Na njoj je da izabere drugu gimnaziju, a ja sam joj ponudio pomoć u smislu da joj platim privatne časove, ukoliko joj je to potrebno, ali da mora da nauči sve gradivo.

Provodi li ona dosta vremena sa vama?

- Ona je otprilike polovinu vremena kod mene, a polovinu kod majke. Mada koliko god dugo bila kod mene, kad treba da krene kod bivše žene, obavezno kaže kako ide kući, na šta se ja malo pobunim, jer smatram da je i moj dom njena kuća.

Da li je ona tatina kćerka?

- S obzirom na to da je prvo dete, da je devojčica i da me ništa ne sluša, mogu da kažem da ima posebno mesto u mom srcu. Uvek kada procenjujem njene postupke, volim da se setim kakav sam ja bio u njenom uzrastu i uvek shvatim da je mnogo bolja od mene.

Osim karaktera, da li je nasledila od vas i talenat za muziku?

- Voli da peva, ali ne i da svira. Svirala je klavir i pohađala muzičku školu jer ima izvrstan sluh i osećaj za ritam, međutim, nije imala stabilnost da redovno odlazi na časove, pa sam joj rekao da napusti školu ukoliko joj se to ne dopada.

Spadate li u muzičare koji bi podržali svoje dete ukoliko želi da krene vašim putem?

- Sve zavisi od moje procene da li je talentovana ili nije. Ako smatram da ima smisla da se bavi muzikom, savetovao bih je da to radi. Svakako, ukoliko je to njen izbor. Postoje neke stvari za koje se nikada ne bih složio da ih radi, ali opet, ni tu čovek ne može mnogo da utiče.

Sa aktuelnom partnerkom Ksenijom održavate vezu na daljinu i pored toga što imate dete, kakvi su izazovi takvog odnosa?

- Zajedno smo skoro šest godina, a naš sin će u junu napuniti dve godine i sve vreme funkcionišemo na daljinu. Njih dvoje, kao Aleksandra, polovinu vremena provode kod mene, a polovinu u Rusiji. Ljudima sa tradicionalnim shvatanjem braka malo je teško objasniti takav koncept života, a naročito je teško bilo kojoj ženi da prihvati tako nešto. Međutim, ja to nekako uspevam, jer je moj stav da čovek mora da živi svoj život na način koji njega usrećuje, jer ukoliko nije zadovoljan sobom, ne može da se daje ni drugima. I moju Aleksandru učim da bude samostalna i da prvenstveno gleda sebe, naravno, pod uslovom da ljude oko sebe ne povređuje.

Da li je Kseniji bilo teško da prihvati takav način života?

- Svakoj ženi je to teško, ali opet je važno da čovek insistira na onome što misli. Pa se onda ili složite, ili se razdvojite.

Koliko učestvujete u odrastanju vašeg sina?

- Kao roditelj nemam dilemu o tome da li bi trebalo da se bavim svojom decom i učestvujem u njihovom odrastanju. Ne dozvoljavam da iko drugi upravlja njihovim životom. To će moći oni kada budu odrasli, ali dok su mali imaju tatu. Leonid je kod mene već dva meseca, tu su i Ksenija i Aleksandra, i ja volim kada smo svi okupljeni neko vreme, a posle toga jedan period provedem sam. Pošto svom sinu po godinama mogu da budem deda, jako mi prija da se igram sa njim. Osim toga, on je još beba, a deca su tada najslađa i kao roditelj želim da uživam u ovom periodu.

Kakav je Leonid dečak?

- Za razliku od Aleksandre, vrlo je samostalan, ukoliko za bebu može da se kaže tako nešto. U junu puni dve godine i već jede sam, ide sam u ve-ce i pravi je mali momak. Obožava da pleše i trenutno je u fazi kada našu pesmu “Za one stare dane” može da sluša sto puta uzastopno i da igra uz nju.

Da li je razlika biti otac devojčice i dečaka?

- Jeste, pogotovo se razlikuje vaše ponašanje prema prvom i prema drugom detetu. Prvi put vam je sve nepoznato, ja sam bio histeričan kada je Aleksandra bila mala, jer sam se plašio svega. Sada sam totalno opušten, pa potpuno razumem one ljude koji imaju više od petoro dece i kada za najmlađe nisu ni sigurni koliko ima godina. Opet, oba puta postao sam otac u zrelim godinama, što smatram da je dobro. Mislim da ljudi koji dobiju decu sa dvadeset godina imaju veliku traumu, jer tada još ne znaš ni šta si ti na ovoj planeti, a kamoli da neko novo biće učiš šta bi ono trebalo da radi.

Šta volite da radite kada vam Ksenija i deca odu i kada živite sami?

- Najviše mi prija da se odmaram i gledam emisije na kanalu “History”. Malo me nervira što repriziraju emisije, pa pojedine znam napamet, ali, inače, uživam u tom sadržaju.

Spadate u veoma mladolike osobe, koliko vodite računa o sebi?

- Pazim da ne jedem previše i da ne pijem prečesto. Volim da pijem vino sa prijateljima, ali ako pijem večeras, potrudim se da sutra odem na bazen i u saunu kako bih izbacio toksine. Pošto živim blizu Tašmajdana, tri-četiri puta nedeljno idem na bazen i trčim na traci jer sam već u godinama kada ne mogu da dižem tegove da mi se leđa ne bi ušinula. Svi mi u savremenom svetu živimo pod konstantnim stresom, a sport je odličan način da se sve to anulira.

Idete li često u Bijeljinu kod majke?

- Dosta provodim vremena sa majkom, a i ona često dolazi kod mene. Ona je mnogo učestvovala u Aleksandrinom vaspitavanju i njih dve su vrlo bliske. Jako sam ponosan na svoju majku i čitavu širu familiju, jer imamo vrlo lepe odnose i veoma smo bliski. Do pre nekoliko godina bio sam prilično sebičan, jesam se brinuo o njoj, ali ne u toj meri kao sada. S godinama sam shvatio da karijera i novac nisu tako bitni koliko je važno da se trudiš da ljudi koje voliš budu srećni. Majka je jedna, pa mi je njena ispunjenost jedan od najvažnijih prioriteta.