Miki Manojlović danas slavi rođendan, a njegov život je prava filmska priča || Hello Magazin!

Glumac Miki Manojlović danas slavi 67 rođendan, a njegov život je protkan najlepšim, ali i najtežim trenucima, baš kao u filmovima u kojima je briljirao, samo što u ovom, životnom filmu, nije bilo scenarija koji bi otkrivao zaplete, sreće i nesreće...

Beogradski glumački par, Zora Doknić i Ivan Manojlović, upoznali su se u Abraševiću, kad je njoj bilo šesnaest a njemu dvadeset četiri godine, zaljubili se na prvi pogled i više od pola veka ostali verni jedno drugom i glumi. Dobili su sina Predraga Mikija Manojlovića, svetsku filmsku zvezdu.

- Mikija sam tamo rodila, ali i jedva preživela porođaj. Lekari su rekli da je to jedan od hiljadu slučajeva da i majka i beba ostanu živi - ispričala je njegova majka u jednom intervjuu za "Blic" pre petnaestak godina.

Njegovi roditelji su tada objasnili da su hteli šestoro dece, ali se njegova majka razbolela, dobila je tuberkulozu i dve godine je bila u koritu.

Mikija je tada pazila baka Mari, Francuskinja, koja je uvek vodila računa da joj sinovi budu lepo obučeni. Snalazila se, poratnih godina, kako je znala i umela, prodavala je tada muževljeva odela da bi deci kupila nova. A unuk je s bakom pričao isključivo na francuskom...

Miki je dete pozorišta, glumom je zadojen od prvog dana.

- U Niškom pozorištu smo imali sve, čak i toplu vodu. Presvlačila sam ga i dojila u garderobi, u pauzama. Miki je dete pozorišta. Sve smo podredili njegovom srećenom detinjstvu. Nismo išli po kafanama, nismo nikad nikoga vukli za rukav. Moj sin je uvek imao doručak, ručak i večeru. I našu ljubav. Znalo se - kuća, pozorište, kuća. Nisam htela slavu, a dete da mi se drogira. Bio je skroman toliko da me je nervirao. Odemo u poslastičarnicu i ja ga pitam: 'Šta ćeš, sine, da kupi majka?”, a on kaže: 'Vodu”. 'Kakvu vodu?”, iznerviram se ja, a u suštini smo i Ivan i ja takvi, skromni. I naš Miki je, stvarno bio i ostao, jedno normalno, skromno biće. Čak, pre nego što je otišao na prijemni, nije ni pričao da bi želeo da se bavi glumom, nikad ništa nije recitovao. Tako, maturira naš Miki, i tata mu kaže,: 'E, sad, sine, da upišeš matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu, da naučiš još neki jezik i da se baviš turzmom”. Miki kaže: 'Važi, hoću, samo prvo da probam na Akademiji!” Nikome nismo rekli, čak se Milenko Maričić, koji je sa mnom bio kod Bojana Stupice, a primao je te godine klasu, naljutio na mene. 'Znaš li ti koliko poziva dnevno ja dobijem da nekog upišem, a ti ćutiš?”, kaže meni Milenko. Samo sam mu ovo rekla: 'Da preko veze upiše glumu pa da se celog života muči, jer nije imao talenta? Ne dolazi u obzir! - Ali, Miki se upisao iz prve. I, kao što je pokazao, nije pogrešio ni što je birao glumu, ni što je bio uporan baš kao majka i otac mnogo godina ranije, ispričala je njegova majka.

Iako su njegovi roditelji želeli da upiše Prirodno-matematički fakultet, da nauči jezik i da se bavi turizmom, on je želeo da proba na Akademiji. Njegovi otac i majka do samog prijemnog nisu ni znali za ove sinovljeve planove. Iako je otac insistirao da mu pomogne, Miki je želeo da upiše sam i uspeo je iz prve.

Miki koji je Beograd jednom zamenio Parizom, zna koje su razlike između gradova koje voli:

- Moj pradeda Petar Manojlović je davno rođen u Beogradu, ja sam ovde rođen. Rodni grad je rodni grad i voli se i kad nećete da ga volite. Parizu se divite svakog trena i zauvek. Nema poređenja između divljenja i ljubavi. Moja deca su peta, a unuk šesta generacija rođenih Beograđana, i s razumljivom tugom kažem da je razlika između Pariza i Beograda jednaka razlici između Luvra i Narodnog muzeja, koji je nedostupan stanovnicima Srbije.

Glumac iza sebe ima dva braka, oba sa umetnicama. Prvi put je stao pred oltar sa koncert majstorom Iskrom Uzelac sa kojom ima ćerku Čarnu.

Drugi put se zaljubio u glumicu Tamaru Vučković sa kojom se upoznao tokom rada na predstavi "Zločin i kazna" sa kojom ima sina Ivana.

- Trudim se da sačuvam svoju porodicu vaspitanjem, što je sigurno uticaj mojih roditelja, ali i mojih dobrih i loših iskustava koja su bila presudna. U svim godinama koje su za nama uspeo sam da se sačuvam, a moja unutrašnja potreba da se pomogne drugima je mnogo važna. Trudio sam se da svoju decu učim toleranciji, ali ne znam koliko sam u tome uspeo. - ispričao je Miki u razgovoru za Story i naglasio:

- Odnosi u porodici su veoma važni za svakog čoveka, kao i odnosi prema bližim i daljim ljudima, naoko drugačijim, ali u stvari istim.

Miki je prvu veću ulogu imao u seriji "Otpisani", a veliku popularnost doneo mu je film "Podzemlje".

Osim zavidne karijere u Srbiji ostvario se i u inostranstvu gde je igrao u filmovima "To the Hilt", "The Judgment", "Largo Winch" i drugima...