Pola sata sa: Marko Živić || Hello Magazin!

Za koju svoju ulogu biste sebi dodelili nagradu?

- Mnogo sam vezan za gospodina Martinija, u predstavi "Let iznad kukavičjeg gnezda" koja se igra u Beogradskom dramskom pozorištu, i privatno. Sjajna predstava, sjajna ekipa, ponosan sam na sve u vezi sa tom predstavom.

Po čemu se prepoznaje dobra uloga?

- Samo u istini. Ako je glumačka umetnost istinita, ako glumca uloga "košta" emocija, duše, energije, svi su dobili. On sebe, publika istinu i potvrdu zašto je došla i kupila kartu. Aplauz je onda svima upućen.

Šta je najbolji lek za tremu pred premijeru?

- Nemam je više. Omatorilo se i radilo, pa je nestala. Ali ako mi je jasno šta sve treba da uradim i ako sam siguran u to, onda samo ima radosti u igri, pa kako bude.

Iz kog rezervoara crpite optimizam?

- Ima jedan u jednoj ulici ispod zgrade "Politike" u Beogradu.

Marko Živić: Baš bih voleo da me zaprosi devojka

Šta vas najlakše izbaci iz takta?

- Ljudska glupost.

Kako se pobeđuje sujeta?

- Teško. Mora da se radi na njoj svaki dan. Kako krene, mora da se sputava. Zanimljiva borba. Predlažem je svima, od srca.

Šta je vaš najveći strah i kako se sa njim obračunavate?

- Strah me je što nemam straha. Mnogo me to osećanje plaši.

Vaša najveća neispunjena želja?

- Što sa ocem nisam otišao na trku Formule 1 u Monako, a imao sam gotovo sve organizovano. Majstore, nismo stigli, pretekao nas život na krivini.

Šta vam je "Ahilova peta"?

- Srce.

Koji melem u vašem slučaju leči sve životne rane?

- Moji. Oni koji me trpe, razumeju moja ludila i znaju da sam tu za njih dok mrdam. Hvala bogu, ima ih.

Čemu se i dan-danas radujete kao malo dete?

- "Eurobloku", protrese me nešto kad ga ćapim, majke mi.

Uz koju pesmu padate u trans?

- U poslednje vreme "Pukni, zoro".

Kakvi ste kada volite?

- To je pitanje za one koje volim.

Šta vas kod suprotnog pola "obara" s nogu?

- Oči.

Marko Živić: Očevu smrt doživeo sam kao odlazak najvećeg i najodanijeg prijatelja

Da li biste se ponovo oženili?

- Što da ne! Zanimljivo je to.

Po čemu se prepoznaje prava ljubav?

- Kad ne opterećuje, nego je uvek tu negde.

Verujete li u monogamiju?

- Mislim da ne.

Šta je za vas najveća izdaja?

- Izdaje nam se dešavaju svaki dan. Molim se bogu da me ne izdaju moji najbliži oko mene. A neće, jer u meni i ja u njima volim njih, a ne šta su, ko su i šta su postigli. Uživam u uspesima mojih prijatelja i porodice.

Jeste li pronašli recept za sreću?

- Naravno. Ne traži je negde nego je potraži u sebi. Jeste zeznuto, ali nema drugog puta ka sreći.