Nataša Pavlović o borbi za potomstvo: Izgleda da prevelika želja da zatrudnite može da dovede do kontraefekta || Hello Magazin!

Autorka i voditeljka emisije "Praktična žena" Nataša Pavlović svojim pozitivnim životnim stavom već godinu dana prenosi dobre vibracije na gledaoce njene emisije, kojima svakodnevno daje veoma korisne savete. Kako je emisija koju vodi postala sastavni deo njenog života, lepa brineta nedavno je sa svojom publikom podelila vest da će uskoro po drugi put postati majka. Vest o prinovi jako je obradovala šarmantnu Natašu i njenog supruga, producenta Predraga Pavlovića, jer je njihova borba za potomstvo trajala čitavih pet godina.

Naime, ubrzo posle rođenja sina Olega, koji sada ima šest godina, bračni par želeo je da proširi porodicu, ali im to dugo nije uspevalo. Međutim, čak ni teški trenuci kroz koje je prolazila nisu uspeli da sa lica voditeljke, nepopravljivog optimiste, uklone osmeh.

Dok nestrpljivo čeka jul, kada će roditi još jednog dečaka, Nataša se priprema i za polazak u školu starijeg mališana, a istovremeno bira i novi životni prostor za svoju porodicu, koja će uskoro biti bogatija za još jednog člana.

Po čemu ćete pamtiti trenutak kada ste saznali da čekate drugo dete?

- Prvenstveno po ogromnom iznenađenju. Suprug i ja smo dugo želeli da proširimo porodicu, ali se to nikako nije dešavalo. Potpuno je bilo prirodno da me je takva situacija opterećivala i nisam verovala u onu priču da samo treba da se opustim i desiće se. Jednostavno, kada čovek nešto toliko želi kao što je dete, mora da razmišlja o tome. Međutim, desilo mi se da sam poslednjih meseci bila toliko prezaposlena da prvi put nisam stigla da mislim ni na šta drugo osim na emisiju. Čak nisam ni znala kada mi je ciklus, već sam samo u jednom trenutku registrovala da je prošlo dosta vremena od poslednjeg. Muž mi je rekao da uradim test i poslušala sam ga, mada sam mislila da ne postoji šansa da sam trudna. Ali, kada sam videla rezultat, bila sam toliko iznenađena i, naravno, presrećna.

Koliko dugo ste želeli drugo dete?

- Od kada je moj Oleg napunio godinu dana želela sam da dobije brata ili sestru. Punih pet godina nisam mogla da ostanem u drugom stanju i išla sam na preglede i kontrole, ali sve je bilo u redu. Razmišljala sam o raznim metodama, ali, eto, izgleda da prevelika želja kod žene može da dovede do kontraefekta. Pričam sada veoma otvoreno, jer smatram da moje iskustvo može da bude ohrabrenje mnogim ženama koje su u sličnoj situaciju u kojoj sam ja donedavno bila.

Kakav bi bio vaš savet ženama koje nemaju zdravstvene probleme, a ipak, ne mogu da ostanu u drugom stanju?

- Savet da se opuste i da ne misle na to, bar u mom slučaju, bio je neizvodljiv, jer mora da misli na nešto što toliko želi. Ja sam u jednom trenutku samo bila toliko prezaposlena da nisam imala kada da razmišljam o drugoj bebi, tako da im je moj jedini savet da pokušaju da sebi naprave toliki broj obaveza da zaista ne stignu da misle ni o onome što im je najvažnije u životu.

Koliko je vest o trudnoći obradovala vašeg supruga?

- On je odmah rekao kako je znao da samo ne treba da razmišljam o tome i da će se desiti. Za razliku od mene, bio je po tom pitanju opušten i vrlo samouveren kao što je i, inače, u životu. Na kraju, uvek se obistini ono što on kaže, ali ja sam po prirodi nestrpljiva, teško mi je da kao on budem ležerna.

Na koji način ste Olegu rekli da će uskoro dobiti društvo?

- Oleg nikada nije pokazivao želju za bratom ili sestrom, a to je uglavnom zato što je često posmatrao kako se njegovi drugovi koškaju i prepiru sa svojim braćom i sestrama. Naročito mu se nije dopadalo kada ode kod drugara koji imaju mlađu braću i sestre jer im oni obično smetaju u igri. Uvek je govorio da mu je lepo što je sam jer ga niko ne ometa. Zbog toga mi je bilo izuzetno važno da mu to mudro saopštim i pre nego što sam našla rešenje dobro sam se udubila u njegovu glavicu i način na koji razmišlja, tako da sam odlučila da mu to saopštim u igri kroz zagonetku.

Kako je glasila ta zagonetka?

- Pošto Oleg ide na `NTC` radionice, gde deca kroz igru uče mnoge stvari, a često rešavaju i zagonetke koje on obožava. Zato se mi i kod kuće često igramo tako što smišljamo zagonetke i rešavamo ih. U jednoj takvoj igri, dok smo bili na krevetu, postavila sam mu pitanje: `Ako smo na krevetu troje, koje bi bilo rešenje?` On se prvo zbunio i pogađao jako dugo, ali nije uspeo da pogodi. Kada sam mu rekla, jako se iznenadio, ali njegova reakcija nije bila ni pozitivna, ni negativna. Samo je to primio k znanju i nastavio da se igra kao da ništa nije bilo. Tada sam odlučila da mu više ne pričam o tome, i zabranila sam svima u okolini da pred njim govore o mojoj trudnoći, pošto sam znala da bi to bilo kontraproduktivno. Sačekala sam da ta informacija u njemu sazri i tek posle nekoliko nedelja prvi put je sam počeo da mi postavlja pitanja na tu temu i sada mu je moja trudnoća potpuno normalna stvar.

S obzirom na to da ste dugo čekali da ponovo ostanete u drugom stanju, jeste li se odmah svima pohvalili lepim vestima ili ste neko vreme to čuvali samo za najbliže?

- Članovima porodice i najboljim drugaricama odmah sam rekla, njima sam jedva čekala da kažem. Što se tiče ostalih, sačekala sam neko vreme jer, pre svega, ima mnogo žena koje ne mogu da zatrudne, pa mi je nekada i neumesno da se hvalim, a posle dolazi verovatno važniji razlog, a to je da je prvo tromesečje najrizičnije i da treba sačekati da prođe, pa se tek onda veseliti. Osim toga, imala sam tako jake mučnine, da mi nije bilo do slavlja.

Poznati ste kao žena koja ima mnogo praktičnih saveta, koji bi bio vaš savet za trudnice koje imaju mučnine?

- Nažalost, tu nema praktičnog saveta, ni rešenja, moraju da se naoružaju strpljenjem i da sačekaju da taj period prođe. Pošto su moje mučnine bile nesnosne, iščitala sam svu moguću literaturu na tu temu i isprobala narodne lekove sa đumbirom, zatim neke lizalice, koje su mi drugarice donosile iz inostranstva, kao i neke homeopatske lekove. I ništa mi nije pomoglo.

Koliko je trajao period mučnina?

- Puna tri meseca, svaki dan po ceo dan bez prestanka. Jedini trenuci kada mi nije bilo muka bili su dok spavam. Ne znam kako sam izdržala da radim u takvom stanju, a moj suprug smatra da sam napravila ogroman podvig. Naime, publika na malim ekranima to nije mogla da vidi, ali mnogo puta sam morala da prekidam snimanje zbog jakog nagona za povraćanjem. Niko nije znao da sam u drugom stanju osim rediteljke emisije i moje stilistkinje, koje su imale zadatak da me sklone malo sa strane kada počne da me hvata nesvestica i kada vide da ću da padnem. Publika u emisiji je shvatila da se nešto sa mnom dešava i bili su jako zabrinuti. Čak su u jednom trenutku počeli da misle da sam teško bolesna, a mene je grizla savest što ne mogu da im kažem o čemu je reč.

Jeste li nekada pomišljali da prekinete sa snimanjima emisije?

- Svakog dana u svakom trenutku pomišljala sam da odustanem, ali mi se stalno činilo kako će taj težak period brzo da prođe. Da sam znala da će potrajati tako dugo, sigurno ne bih odlučila da sve vreme radim.

Da li su mučnine prestale odjednom ili postepeno?

- Bili smo na porodičnom odmoru na Kopaoniku kada sam počela da se osećam bolje, ali poslednjeg dana zimovanja bilo mi je najjezivije. Već od sutradan bila sam kao nova i sve je nestalo kao rukom odneseno.

Kolika vam je suprug bio podrška u tim trenucima?

- Ogromna i da on nije takav kakav jeste, ne znam kako bih sve izdržala. Ja sam kod kuće bila poput biljke koja konstantno stenje od bolova ili povraća. Međutim, i u trenucima kada sam samu sebe nervirala on je imao razumevanja. Da se desila obrnuta situacija, znam da bih tokom ta tri meseca bar jednom poludela i sigurno bih mu rekla nešto što ne bi bilo na mestu. Osim što je bio divan prema meni, preuzeo je na sebe sve kućne poslove i brigu oko deteta, a dosta su pomogli i moji roditelji.

Da li ste i tokom prve trudnoće imali velike mučnine?

- Jesam, situacija je bila gotovo identična.

Javnosti ste lepe vesti saopštili u vašoj emisiji, kako ste došli na tu ideju?

- Potpuno spontano. Od samog početka trudnoće znala sam da ću raditi prenatalni test, koji preporučujem svim budućim majkama. Reč je o neinvazivnoj metodi kojom se preko krvi majke dolazi do DNK deteta i utvrđuju se eventualne genetske anomalije. Stručnjaci iz ordinacije gde sam radila test gostovali su u mojoj emisiji i pripremajući se za taj intervju zajedno smo došli na ideju da vest o mojoj trudnoći saopštim prilikom njihovog gostovanja.

Koliko vam se druga trudnoća razlikuje od prve?

- Sada sam mnogo opuštenija. Dok sam bila trudna sa Olegom u svakom trenutku sam znala u kom sam danu trudnoće, dok sada često zaboravim i nedelju. Toliko sam čitala i edukovala se da mi je doktorka govorila da slobodno mogu da je zamenim kada je odsutna. Sve to znanje mi sada koristi, a jedina novina koju sam otkrila upravo je prenatalni test, koji nije ni postojao kada sam prvi put bila u drugom stanju. Možda sam upravo zbog tog testa ovoliko opuštena, jer znam da je sa bebom sve u redu.

Jeste li se obradovali što ćete dobiti još jednog dečaka?

- Kada sam saznala da sam u drugom stanju, bila sam sigurna da čekam devojčicu, verovatno zbog toga što sam odrasla u porodici sa starijim bratom i to mi se nekako podrazumevalo. Međutim, intuicija me je ovog puta prevarila. Test je potvrdio da ću roditi još jednog dečaka i srećna sam zbog toga. Kada dobijete prvo dete, vi u odnosu na njega formirate i odnos prema ostaloj deci. Tako ja zapažam samo dečake i oni su mi najslađi na svetu, dok mi devojčice nisu ni uopola tako zanimljive. Čak sam razmišljala o tome da li ću znati kako se postupa sa devojčicama, a mojoj sreći nije bilo kraja kada sam saznala da ću roditi još jednog slatkog mangupa.

Da li sve vreme tokom trudnoće planirate da radite emisiju “Praktična žena”?

- Termin za porođaj mi je sredinom jula, kada je letnja programska šema, pa ukoliko sve bude u redu, planiram da radim do kraja sezone i da se na jesen vratim na male ekrane. Mislim da neće biti potrebe za prekidom emisije.

Kako izgleda jedan vaš dan i žrtvujete li nekada porodicu zarad posla?

- Kada sam počela da radim emisiju `Praktična žena`, bilo mi je vrlo teško jer se nisam lepo organizovala, nisam ni znala koliki me posao čeka u vreme kada sam ušla u čitav projekat. Otkako sam postala majka, više sam bila nezaposlena nego zaposlena, a i kada sam radila, to su bile emisije koje su išle jednom nedeljno i u kojima sam bila samo voditelj. Sada radim emisiju koja ide pet puta nedeljno, a i njen sam autor, tako da moram sve sama i da osmislim. Zbog mnogo posla u početku je postojao period kada sam mnogo nedostajala svom sinu, ali čim sam primetila da moje dete trpi zbog emisije, rekla sam sebi: `Ili ćeš se bolje organizovati ili ćeš odustati od posla`. Tako sam odlučila da prestanem da odlazim u teretanu, više ne idem u nedeljnu nabavku namirnica za kuću i ne viđam se tako često sa drugaricama. Radim kada mi je dete u vrtiću, a čim ga pokupim, trudim se da što manje gledam telefon i provodim sa njim vreme sve dok ne ode na spavanje, kada nastavljam da radim.

Spadate li u žene koje sve u kući drže pod kontrolom ili i vaš suprug podjednako učestvuje u svemu?

- Mi smo lepo rasporedili poslove, pa tako on od početka ustaje zajedno sa Olegom, dok mene puštaju da spavam dužem, ali sam zato, recimo, ja ostajala sa njim i po čitavu noć kada je bio beba i kada nije spavao. Istina je da sam preuzela veći deo poslova u kući, ali to je samo zato što dugo nisam radila, a Peđa je prezaposlen i toliko je na poslu autoritativan i ima obavezu da organizuje svoje zaposlene da je u kući sve prepustio meni. Naravno, ništa ne radim što se njemu ne dopada.

Koliko brak menja odnos između partnera i imate li male trikove za rasplamsavanje strasti?

- Kakav će biti odnos među partnerima zavisi od njihove zrelosti i od toga jesu li jedno u drugom pronašli srodnu dušu. Što se tiče mog muža i mene, mi smo kao deca i kada smo razdvojeni, ne možemo da dočekamo da budemo zajedno. Nismo se zasitili jedno drugog i mislim da nikada i nećemo. Ono što savetujem svim mlađim drugaricama je da je mnogo bitno da u brak uđu zrele i zadovoljne sobom, jer će u suprotnom sve frustracije i neostvarene želje da projektuju na brak i na partnera. Svakako, podjednako je bitno i da partner poseduje podjednaku zrelost. Kada se kao osoba ostvarite, onda znate da cenite i brak i sve zajedničke trenutke sa suprugom.

Imate li vi i suprug više sličnosti ili razlika u karakteru?

- Imamo isti odnos prema životu i najvažnijim vrednostima, a u drugim stvarima se negde poklapamo, a negde razilazima. On je, recimo, vrlo pedantan čovek i konstantno nešto rasprema po kući. Ide do te mere da se jednom desilo da sam iz restorana donela hranu u kesi i stavila je na sto, a on je mislio da je to đubre koje je bacio u kantu za smeće, a potom u kontejner. Ostali smo bez večere i od tada imamo internu šalu da kada nešto tražimo po kući, kažemo jedno drugom da prvo proveri u kanti za đubre. Takođe, on je jako striktan u poštovanju svih mogućih pravila, dok ja volim da `uhvatim krivinu` kad mogu. S druge strane, ja sam striktna u stvarima koje imaju veze sa Olegovim vaspitanjem, dok mu on popušta i zato oboje jedva čekaju da mi vide leđa ne bi li uživali u svemu što se meni ne sviđa, a to je uglavnom igranje igrica.

Stiče se utisak da ste se prilično edukovali u vaspitavanju dece i kakve savete ste usvajali?

- Mnogo sam čitala, shvatila sam da mi je najvažnije da se rukovodim intuicijom i da slušam svoje dete. Ono vam samo daje znake za sve, čak i dok je sasvim malo i kada je njegova komunikacija neverbalna. Olega ne vaspitavam primenjujući kazne i sve one metode koje su donedavno bile uobičajene. Postoji pristup koji se zove prirodno roditeljstvo, gde je jako lepo objašnjeno šta se sve dešava u dečjoj glavi. Čak i kada je dete besno i pravi haos po kući, potrebno je da ga zagrlimo, jer ono nije odrastao čovek i iz njegove perspektive sve to izgleda mnogo drugačije. Kada je reč o Olegu mnogo puta sam se preznojavala ne bih li mu objasnila zašto nešto ne treba da radi i ne kažem da sam bila savršena, ali sam uvek davala sve od sebe. Mislim da sam najveći deo posla već odradila, jer se karakter formira do šeste godine. Nedavno mi je njegov trener tekvondoa rekao da nikada nije video tako neisfrustrirano i neagresivno dete, što mi je bio najveći kompliment.

Smatrate li da je važno da vaš sin ide na različite aktivnosti?

- Naprotiv, smatram da roditelji greše kada od dece očekuju da treniraju tri vrste sporta ili da govore šest jezika. Za decu je najvažnije da se igraju. Oleg je počeo da ide na tekvodno, a druga aktivnost mu je pomenuta `NTC` radionica, koja radi upravo po principu igara i gde on obožava da ide. Ranko Rajović i Uroš Petrović upravo insistiraju na tome da su za decu najvažnije igra i sloboda.

Vaš sin uskoro kreće u školu, jeste li već izabrali odgovarajuću ustanovu?

- Trenutno spadam u grupu `ludih` majki koje tragaju za odgovarajućom školom. Naime, ja sam želela da moje dete ide u normalnu školu, koja je u blizini našeg stana i da sa društvom odlazi na časove, baš kao što je to bilo u vreme kada sam ja odrastala. Međutim, shvatila sam da je danas najbitnije naći školu koja će mu pružiti bezbednost, tako da sam napravila uži izbor u kome su neke državne i neke privatne škole, pa tek sledi donošenje odluke. Kako nam je potreban i veći životni prostor, kada pronađemo školu za Olega, planiramo da kupimo stan u blizini, jer smatram besmislenim da ga svakodnevno vozim na časove.