Lena Kovačević: Sklad je osnovno i najvrednije osećanje koje beskrajno cenim || Hello Magazin!

Od kada je zakoračila na muzičku scenu Lena Kovačević je u već pomalo požutelu notnu svesku ovog podneblja unela šarm, svežinu, novi zvuk i sav taj džez. Profesionalno i životno iskustvo stečeno u inostranstvu pretočila je u, za sada, tri studijska albuma koji su publiku Srbije i regiona osvojili autentičnom atmosferom, brižljivo biranim pesmama i suptilnom emocijom. Njena nepretenciozna pojava, spontanost i harizmatičan osmeh samo dopunjuju kvalitet njene muzike, a njenu karijeru lišavaju spektakla i banalnosti, dajući joj prirodnost, jedinstvenost i kontinuitet. Dovoljno je tajanstvena da bi mogla da bude lik u dramama svog oca, čuvenog dramskog pisca Dušana Kovačevića. Udata je i ima dva sina. Predah između objavljivanja novog singla "Zauvek" i puta u London, na dodelu British Music Awards, koju će posetiti kao premium ambasador i jedini specijalni gost sa ovih prostora, iskoristila je da za magazin "Hello!" svoju životnu i profesionalnu priču objedini u iskrenu ispovest, koja na poseban način oslikava njen portret.

Šta vas je najviše oblikovalo kao ličnost i kao umetnika, što danas prepoznajete kao temelj svog života i karijere?

- Verujem da se svi rađamo sa osobinama i sklonostima koje će bitno uticati na naš život, ali verujem i u slobodu koja nam je data da sve što nosimo učinimo boljim. Još od kada sam bila dete zanimale su me brojne `duhovne teme`, neka preispitivanja su mi kasnije mnogo pomogla u životu, jer sam na taj način osetila u čemu se osećam udobno, a u čemu ne.

Ne igrate po pravilima šou-biznisa i estrade, već pratite svoj san. Koliko je skupa doslednost?

- Doslednost je dobra ukoliko je reč o pravom izboru, nešto što donosi zadovoljstvo i ima smisao. Ne osuđujem ni ljude ni vreme u kome živimo, mislim da sve to, jednostavno, mora da bude tako.

Svaka generacija se nečemu čudila, ali uvek sam se trudila da u svemu nađem sebe. Muzika kojom se bavim u Srbiji tretira se gotovo kao klasična muzika, i to ima brojne divne trenutke. Nastupala sam na festivalima u Srbiji i inostranstvu, svirala dan pre Rendi Kraford, koju volim odmalena, sarađivala sa velikim svetskim brendovima kao brend ambasador i zaista sam zahvalna na tom neprocenjivom iskustvu. Ovaj muzički stil me je zaštitio od mnogo toga.

Nikada niste želeli da budete u centru pažnje, ali ste svojom muzikom brzo osvojili publiku. Čime ste pogodili u centar?

- Centar pažnje se danas najčešće usmerava na šokantne naslove, na `izgled` ili šokantne događaje, i nije jednostavno vreme za sve one koji `marketing` ne grade na osnovu toga. Činjenica da smo imali pun `Dom sindikata` prilikom promocije drugog albuma bila mi je važan stepenik koji mi je pokazao da su koraci koje smo moji muzičari i ja pravili bili dobri i da sve što radite s puno vere i ljubavi definitivno pravi svoj eho. Bez obzira na vrstu marketinga.

Šta je za vas merilo uspeha i na ličnom i na profesionalnom planu?

- Verujem da je najvažnije to koliko nas ispunjava ono čime se bavimo, kako privatno, tako i u karijeri. Sklad je meni osnovno i najvrednije osećanje koje beskrajno cenim. Ukoliko nisam u skladu sa onim što radim i osećam, to moram da menjam i tu ne pravim velike kompromise.

Džez često nosi mnogo tuge, tajanstvenosti, specifičnih emocija. Ako posmatramo kroz takvu prizmu, šta vas je najviše obeležilo u životu?

- Džez muzika i uopšte klasična muzika, kojom sam počela da se bavim kao dete, definitivno nose dubinu i najsuptilnija osećanja. Zaljubila sam se u muziku Bila Evansa baš zbog tog senzibiliteta. Nije to tuga, više je melanholija, neka zamišljenost, seta, nostalgija. Ono što je specifično u ovoj vrsti muzike jeste da nijedan koncert nije isti, improvizacija u pesmama omogućava dinamiku koju volim. I danas volim sve standarde koje sam prvi put čula u filmovima, uz obavezne kadrove Njujorka. Društvene mreže nose opasnost da sva tajanstvenost nestane.

Da li i privatno, kao i u muzici, otvoreno izražavate svoju emotivnost ili je to, ipak, mnogo teže?

- Emotivnost se primećuje od najranijeg detinjstva. Posmatrajući svoju i decu svojih prijatelja, potpuno sam sigurna u to. Velika osećajnost nosi veliki kvalitet ukoliko se kroz nešto oblikuje i usmeri. Verujem da nam Bog svima kroz nešto daje tu moć da se regenerišemo i u tom smislu sjajno je kada jedna ljubav i strast prerastu i u profesiju.

Na svojim albumima imate mnogo obrada, na poslednjem posebno. Kako reagujete na stavove da obrade retko mogu da budu kvalitetne kao original?

- Volim neobične projekte, kao što volim i stil kojim se bavim. Imam veliku strast za obradama poznatih pesama, što je sasvim logično, jer je jedna od glavnih karakteristika džez muzike izvođenje pesama koje postoje preko sto godina, ali na svoj i autentičan način. Dugo me je kopkalo kako bi neke pesme koje volimo i poznajemo zvučale u novom aranžmanu. Bilo je onih koji su mi rekli da možda nije trebalo da već na trećem albumu imam sve obrade, da je bolje da sam sačekala deseti. Ja ne razmišljam tako. Nema pravila i ramova. Mislim da je bitno pratiti taj osećaj muzičarski. Za nekoliko godina niko se neće pitati koji je album bio po redu. Prvi tiraž `Džezera` rasprodat je za mesec i po dana, dok je album `San` bio najprodavaniji u regionu, što je divno, jer u Srbiji u kojoj živimo, to ipak jesu bili riskantni projekti. Vidim da je sada pravljenje obrada apsolutni hit i da sve više radio-stanica to emituje, što nije bio slučaj kada sam pre par godina počela da snimam svoje albume.

Šta je original vaše stvarnosti?

- Lepo pitanje. Original su ljudi i trenuci koje delimo. To je neponovljivo.

U čemu se najviše ogleda vaša unutrašnja snaga, a u čemu ranjivost?

- Bavim se umetnošću, to je i dar i teret. Dugo sam živela sama u inostranstvu gde sam, u svojim ranim dvadesetim, morala sebi da organizujem život i navike, i da biram svoj put. To me je dosta oblikovalo za dalje.

Nailazite li na razumevanje okoline kada vas stignu loši dani ili se zatvarate u sebe i šta je, pored muzike, odbrana koja neminovno mora da postoji?

- Dobre misli i vera me uvek oporavljaju, ali i sitne stvari koje volim. Kliše da život čine sitnice je istinit. Volim da gledam dobre filmove, a od svih fizičkih aktivnosti najviše uživam u plivanju.

Retki su minuti koje imam samo za sebe i nekako danas bolje znam kako da ih iskoristim.

Kada se ugase svetla na sceni, a upale ona u dečjoj sobi, kakva muzika nastaje?

- Biti mama za mene je najveće ispunjenje, koje mi je dalo veliki polet u životu i mnogo pomoglo i u profesionalnom smislu. Svi smo mi suštinski samo ono što ispoljavamo i osećamo kada ostanemo sami ili u okruženju ljudi koje volimo. Nema potrebe za mistifikacijom bilo koje profesije.

Čemu su vas najviše, za sada, naučili vaši sinovi, u čemu promenili, a u čemu pokazali da, možda, grešite?

- Deca uče ljubavi, igri i strpljenju. Njihova zapažanja i pitanja često me zasmejavaju do suza i rasterećuju, i kao što znaju svi roditelji, deca u život unose neku neobjašnjivu, čarobnu energiju.

Da li je brak džez, san ili nešto treće?

- Mislim da o ključu uspešnog braka mogu da govore ljudi koji su u braku veoma dugo, ali verujem da kalup ne postoji. Svaki dan je novi dan. Mislim da je to jedna divna zajednica u kojoj bi, pre svega, trebalo da ima mnogo iskrene, velike ljubavi, ali i velikog razumevanja.

Vaša šira porodica je veoma harmonična. Roditeljima ste podarili dva unuka, vaš brat takođe. U čemu ta činjenica najviše doprinosi toj pozitivnoj emociji koja se oseća u vašem prisustvu?

- Imala sam veliku želju da živim u blizini ljudi koje volim i to je razlog zašto se nisam opredelila na viđanja iz inostranstva, za Božić, Uskrs i dve nedelje na leto. To sam proživela i znala da me takav sistem ne bi činio istinski zadovoljnom.

Koliko je mladoj, uspešnoj ženi teško da podiže dvoje dece i da istovremeno bude vrhunski umetnik?

- U suštini volela bih da mislim da sam na nekom početku, volela bih da napredujem i da se razvijam. Posebno danas kada imam svoju decu o tome mislim. U tom smislu, stalno razmišljam unapred i zahvalna sam Bogu na tom osećaju, jer verujem da je ta ambicija da budemo bolji u svakom segmentu našeg života nekako od vitalnog značaja za nas sve do samog kraja života. Taj osećaj me čini živom. Svima nam je nametnut brz tempo svakodnevice. Imam veliku podršku ljudi koji me vole i pokušavam da se organizujem na najbolji mogući način. Istina je da nije ni jednostavno ni lako, svi koji podižu decu uz sve brojnije obaveze to znaju. Ono što nisam znala je koliko je sve to istovremeno i lepo i koliko se čovek lako `navuče` na taj ritam i tu neverovatnu energiju koju dobija, darujući sebe.

Kog očevog saveta se uvek pridržavate, čak i danas, kada ste i sami roditelj?

- Da, koliko god mogu, održavam ravnotežu između privatnog i profesionalnog života i da čuvam ljude oko sebe. To je nešto što su se moji roditelji trudili da rade.

Šta je potrebno da zauvek nosimo u sebi da bismo bili srećni?

- U mom životu presudna je vera i moj duhovni život, svest o vremenu koje nam je dato i načinu na koji ćemo ga iskoristiti. Zato je za mene vera početak od koga polaze sve ostale sreće.

Novi singl objavili ste na "Dan zaljubljeni". Hoće li se slušaoci zaljubiti u novu pesmu?

- Singl `Zauvek` najavljuje moju saradnju sa izdavačkom kućom `Magic Records`. Ne želim da menjam svoj stil koji ću nastaviti da negujem, već je ideja da se na naše prostore donese novi zvuk, nešto što je produkcijski i žanrovski trenutno trend u inostranstvu, a što se meni dopalo kad je pisanje i produkcija mojih autorskih pesama u pitanju. Posle promocije pesme `Pick Up` na radiju `Sirius` u Njujorku, čime sam postala prvi ženski vokalni izvođač sa ovih prostora čija je pesma emitovana na radiju koji ima preko trideset miliona slušalaca, usledio je ovaj poziv koji me je zaista obradovao. Tekst za pesmu `Zauvek` napisala je Aleksandra Milutinović, ja sam radila muziku, a producent je Darko Dimitrov. Snimljena je na srpskom i engleskom jeziku.

Kada biste na jedan dan bili "balkanski špijun", šta biste uradili?

- Upala bih na probu hora prekoputa kuće.