Ćerka Branke Pujić i Dragana Jovanovića: Roditelji su mi najveći kritičari

U karakteru, glasu i stasu mlade glumice Anđele Jovanović prepoznatljiv je savršen spoj osobina njenih slavnih roditelja, glumačkog bračnog para Branke Pujić i Dragana Jovanovića. Radoznala i poletna dvadesetčetvorogodišnjakinja pleni šarmom, koji s lakoćom prenosi na pozorišnu scenu, veliko platno i televizijske ekrane. Ove zime u ulozi kadetkinje Svetlane Savić Cece zaigrala je u trećem nastavku popularne serije "Vojna akademija", koja je proteklog vikenda imala premijerno prikazivanje na "Radio-televiziji Srbije". Na početku razgovora za magazin "Hello!" podelila je svoje utiske o najnovijem projektu.

- Uživala sam snimajući `Vojnu akademiju`. Lik koji glumim je nešto što sam imala u sebi. Kadetkinja Savić sve mora da zna, oči su joj gladne svega i svi moraju sve njoj da kažu. Ipak, onoliko koliko je inteligentna, načitana i obrazovana, toliko joj socijalna inteligencija nije razvijena, nema `žicu` za društvene odnose. Postavlja privatna pitanja ne očekujući da nekome bude neprijatno zbog toga, impulsivna je, sve radi na prvu ruku i ne razume da drugi ljudi ne funkcionišu baš tako kao ona, da nose maske i skrivaju neke stvari. Nas dve smo u nekom pogledu vrlo slične, a ta radoznalost prema životu je nešto što nas najviše spaja - u zanosu opisuje svoj lik mlada glumica, kojoj nije bilo teško da se tokom snimanja prepusti atmosferi strogog vojničkog režima.

- Prijala mi je sva ta disciplina, koja ima moć da oslobađa. Sloboda je u okovima, i to je tačno. Kada vam je određeno šta treba da radite i kako da se ponašate, to odlično funkcioniše. Trebalo bi da je više toga u glumi, da smo disciplinovaniji - bilo bi bolje.

Dragan Jovanović: Posebna je radost biti sa ćerkom na sceni

Prvu glumačku ulogu rođena Zemunka dobila je pre osam godina i u međuvremenu doživela značajnu umetničku metamorfozu.

- Na početku sam sve idealizovala, bila sam zaljubljena u glumu, a sada je volim. Prošao je taj period kada ne vidite mane. Mislila sam da je to neki svet u kome je sve savršeno, međutim, s vremenom sam se razuverila. Ali kako sam prihvatila određene stvari, sve više cenim ovaj posao. Imam i razvijeniju etiku, manje se razočaravam, prošla sam dosta toga i shvatila da ta iskustva nisu fatalna. To mi je nekada bilo sve u životu, a sada sam shvatila da postoje i druge važne stvari, čak mnogo važnije od glume, i da je umetnost širok pojam.

Pored glume, koju je završila u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta, Anđela je i muzički obrazovana, što joj pruža mogućnost da svoj umetnički senzibilitet izrazi i na taj način.

- Muzika je nešto u čemu bih volela da se ostvarim pored glume. Završila sam nižu i srednju muzičku školu za kontrabas, kao i nižu muzičku školu za klavir i pevanje, i praktično se četrnaest godina bavim muzikom i većim delom sam okrenuta tome. Pevanje i komponovanje mi je vrlo inspirativno i muzika je nešto bez čega ne mogu da zamislim svoj dan, tako da je to definitivno sfera gde sebe vidim.

Iako bi mnogi pomislili da joj je uz iskustvo i popularnost roditelja uspeh zagarantovan, glumački pedigre stavio ju je pod veću lupu profesije i nametnuo teret opravdavanja šanse, koji ona umešno nosi na svojim plećima. Sa svojim ocem do sada je sarađivala u tri predstave, kao i u seriji "Selo gori, a baba se češlja", i svaka njihova nova saradnja veoma je raduje.

- Nas dvoje sve više napredujemo u saradnji, sve smo bolji partneri i od početka je među nama uspostavljen vrlo profesionalan odnos. Naravno, na njegovu inicijativu, što je meni došlo potpuno prirodno. Bilo kakva zaštita sa roditeljske strane bila bi medveđa usluga. I mama i tata su takvi da nikada nisam osećala nikakvu protekciju, oni su mi zapravo najveći kritičari. Spuštaju me na zemlju, što je dobro, mada nisam sklona nekim velikim uzletima. Prilično čvrsto hodam po zemlji, nikada nisam imala potrebu da se zanosim bilo čim, niti sam dozvoljavala da me nešto opije. Nisam taj tip. Ostrašćena sam za neke druge stvari koje me ispunjavaju, kao što su muzika, slikarstvo, književnost.

Kao jedinica, Anđela uživa status mezimice za koju je rezervisana sva roditeljska ljubav. Iako se u detinjstvu plašila konkurencije u osvajanju roditeljske ljubavi, danas bi volela da su joj podarili brata ili sestru.

- Prilično kasno sam shvatila da sam sebična i razmažena. Toga nisam bila svesna, ali sam, analizirajući neke svoje postupke, shvatila da je tako. Kada sam bila mala, bila sam strašno ljubomorna kada su mama i tata pričali da bi hteli još dece, meni je to bilo strašno, jer sam mislila da im ja nisam dovoljna. Volela bih da imam brata ili sestru, ali ne žalim se, imam veliku porodicu, tako da sam sa godinama to drugačije prihvatila. Imam dve sestre od tetke, bliznakinje koje su mlađe od mene dva meseca i vrlo smo bliske. Od detinjstva smo nerazdvojne, tako da nikada nisam bila potpuno sama i drago mi je da je tako - iskrena je Anđela, koja je pre pola godine napustila porodični dom i, kaže, promenila odnos prema životu, a prvenstveno prema roditeljima.

- Pre nekih šest meseči počela sam da živim sama i to mi baš prija. Dragan, Branka i ja ne viđamo se tako često i mislim da nam je odnos mnogo kvalitetniji. Imamo više tema za razgovor, ne bavimo se više sitnicama, nego to zajedničko vreme zaista provodimo zajedno. Prvi put se osećam nekako ravnopravno, prevazišli smo taj neki odnos kada deca kritikuju svoje roditelje. Shvatiš da su i oni ljudska bića, da greše i da to nije ništa strašno. Imala sam super detinjstvo i život sa njima, njih dvoje su superinteligentni, zanimljivi ljudi, a normalno je da imaju i mane. Sada sam u fazi kada uživam u tome, što sam najzad shvatila i što ih razumem.

Dok uživa u svom mikrouniverzumu u kojem promišlja svet koji je okružuje, ova energična mlada dama priznaje da emocijama ne barata tako jednostavno i ističe da u ovom periodu života ne mašta toliko o ljubavi, koliko o uzbudljivim avanturama.

- Komplikovana sam u svim emotivnim odnosima, sve doživljavam fatalno i dok me neko bolje ne upozna verovatno misli da sam malo luda, ali sam u principu normalna. Ne maštam o ljubavi, trenutno više maštam o tome da putujem i da vidim razne predele, prirodu i fantastična mesta. Volela bih da istražujem i da zadovoljim taj neki svoj avanturistički duh - kroz osmeh kaže mlada nada srpskog glumišta i priznaje da bi rado umirila neke crte svog karaktera.

- Impulsivna sam i to je nešto što bih volela da promenim kod sebe. Volela bih da mogu da odreagujem sa zakašnjenjem, da imam taj neki mir u sebi. Ženstvena sam, ali imam i tu neku mušku crtu, tu neku brzu energiju, odlučna sam i ne volim da odugovlačim. Delujem u trenutku. Rekla bih da su dve glavne crte mog karaktera nemir i neizdrž. Ja hoću sve i hoću odmah, ali sam i kontradiktorna, jer mnogo volim da prođem put i da učim kroz taj proces. Veoma sam posvećena čega god da se dohvatim, nisam tip koji odustaje. Mnogo volim da znam da sam dala sve od sebe da nešto bude dobro, rad mi prija i mislim da je dokolica pogubna - odlučno završava Jovanovićeva.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +