Snežana Đurišić: Ne znači da je čovek sam ako nema partnera || Hello Magazin!

U karijeri dugoj više od četiri decenije pevačica Snežana Đurišić može se pohvaliti velikim uspesima koje je postizala bez skandala i prikupljanja jeftinih poena kod publike. Zato njen muzički sud danas ceni čitava estrada, a svoje iskustvo i vrsni muzički nerv za prepoznavanje talenata svake subote pokazuje u takmičenju "Zvezde Granda", u kome je deo produkcijskog žirija. Iako je poslednjih godina život nije mazio, pedesetsedmogodišnja pevačica snagom volje uspela je da prebrodi sve životne prepreke. Najveća među njima bila je gubitak supruga Slobodana Gvozdenovića, sa kojim je trideset šest godina bila u srećnom braku, a prošle godine preminuo je i njen otac, čija je bila mezimica. Uprkos bolu koji oseća, Snežana je pronašla utehu u Bogu i veri da će joj budućnost doneti i mnoga lepa iskustva, a njenu svakodnevicu ulepšavaju i unuci. Deca njenog sina Marka, Miloš i Lana, žive u istoj kući sa njom, a deca njene kćerke Maje, Teodora i Luka, su u Njujorku, ali pevačica ih često posećuje. U skladu sa pozitivnim pristupom životu i iskustvom koje ju je naučilo da je važno da ugađa sebi, Đurišićeva živi veoma ispunjeno i uvek je spremna za nove avanture.

Poslednjih godina sve češće dobijate pohvale na račun dobrog izgleda, a mnogi čak tvrde da nikada niste bili lepši, koliko vam prijaju takvi komplimenti?

- Naravno da komplimenti uvek prijaju, dokle god su u granicama mere i pristojnosti. U poslu kojim se bavim, fizički izgled je izuzetno važan, ali ne i najvažniji. Smatram da je pristojno i kulturno izgledati pristojno i kulturno.

U pojedinim intervjuima tvrdili ste da ste "lepi iz inata", prkosite li životu koji vas nije mazio ili je vaš inat upućen na neku drugu adresu?

- To je više bila šala, ali se ne kaže uzalud da u svakoj šali ima i malo istine. Smatram da prkos životu nikako nije dobra varijanta. Pre bih to okarakterisala kao neki unutrašnji bunt, kao svoju narav. Po prirodi sam borac i osoba koja se ne predaje, pa u trenucima kad me "život ne mazi", uprkos svim problemima koji me snađu, uvek se trudim da se to ne odrazi na moj izgled.

Važite za odvažnu osobu koja čvrsto stoji iza svojih stavova, što često pokazujete i u emisijama "Zvezde Granda". U čemu je izvor vašeg samopouzdanja?

- Samopouzdanje crpim iz tridesetogodišnjeg pevačkog iskustva i iz svog vaspitanja. Smatram da je izuzetno važno čvrsto stati iza svojih stavova i tome me je još u ranoj mladosti naučio moj pokojni otac. U životu morate da imate "kičmu" da biste čvrsto stajali na obe noge.

Pomenuto takmičenje duže od jedne decenije pronalazi i lansira nove muzičke zvezde, osećate li veliku odgovornost kao član produkcijskog žirija?

- Naravno da je odgovornost velika i to sam mnogo puta pomenula. Reč je o mladim ljudima i njihovoj budućoj karijeri, nadi, očekivanjima, strahovima, a sve to je samo deo ogromne produkcijske mašinerije "Granda", prema kojoj takođe osećam možda i najveću odgovornost, s obzirom na to da je to moja matična kuća niz godina i da imamo predivnu saradnju.

Posle svake emisije "Zvezda Granda" prepričavaju se rasprave između članova žirija, ima li sujete i neslaganja ili je sve to samo dobra gluma radi što veće gledanosti?

- Upravo je to cilj, da se prepričava, komentariše, pa samim tim i gleda šou. Moram da naglasim da tu nikakve glume nema. Možda se nekad više šalimo i opustimo, nekad neko odreaguje malo oštrije, ali sve ide u rok službe. Snimanja traju dugo, kandidata je, hvala Bogu, izuzetno mnogo, i neslaganja su normalna i prirodna u krajnjem slučaju. Bitno je da se u tim trenucima svako bori za svoje mišljenje i to prosto ljudima izgleda kao svađa, a zapravo je samo borba za lične stavove. Ono što je kruna svega i potvrda da se posao radi na pravi način svakako su visoki rejtinzi.

Snežana Đurišić: Kada sam izgubila supruga shvatila sam koliko sam bila srećna do tada

Mada gotovo nikada ne ulazite u rasprave sa kolegama, niti govorite loše o drugima, nekima ste trn u oku, pogađaju li vas negativni komentari?

- Samim tim što ste kazali da ne ulazim u rasprave i javno ne govorim loše o drugima, dovoljan je razlog da budete trn u oku pojedincima. Već dugo sam deo estrade i javnog posla i svesna sam šta to nosi. Tužno je što ljudi misle da, ako ste deo javnog života, mogu prema vama da se ponašaju kao prema javnom dobru. Naravno da se ne obazirem na svaki negativan komentar, to je besmisleno, a i veliko gubljenje vremena, ali takođe ne dam na sebe, prosto, biram svoje bitke. I samo zato što ne odgovorim javno, ne znači da ne odgovorim.

Izgleda da imate iskrene prijatelje na estradi?

- Iskrena prijateljstva su prijateljstva koja se događaju između iskrenih ljudi. Ako je čovek iskren, onda su mu i kontak i odnos prema nekom drugom iskreni i čisti, ma kakav da je. Naravno da postoje iskrena prijateljstva, koja traju, ali je, izgleda, dosadno pisati i čitati u "žutoj štampi" o tome kako nečije prijateljstvo traje već tri decenije. Izgleda da su svađe i spletke narodu mnogo interesantnije. Ne bih sada poimence nabrajala i nizala imena i time umanjila njihov značaj u mom životu. Samo ću im reći hvala.

Nedavno ste izjavili da ste na Lepu Brenu mogli da se oslonite tokom loših životnih perioda, kada vam je bilo najteže?

- Brena i ja se znamo od njenih početaka na estradi. Ona je u mojoj kući uvek bila poštovana kao umetnik i kao žena, ali se naše poznanstvo i druženje nikad nisu produbljivali dalje od poslovnog konteksta. U periodu kada mi je bilo izuzetno teško Brena mi se javila, pružila podršku, našla se uz mene kad mi je bilo najpotrebije uprkos tome što nismo intenzivno gradile prijateljstvo, što me je pomalo i iznenadilo, naravno, prijatno i hvala joj na tome.

Jeste li navikli na novo životno poglavlje koje je usledilo kada ste 2013. godine izgubili supruga?

- Na to nikada ne mogu da se naviknem, ali je to poglavlje koje je bilo na redu i sa kojim se i sada borim. Izgubljeno se ne može nadoknaditi, ali postoji ono što je proteklih decenija bilo divno i što pomaže da se lakše izboriš s vremenom koje je usledilo, a to su lepe uspomene.

Gde ste pronalazili utehu u najtežim danima?

- Utehe nije bilo. Postoje neke situacije iz kojih nikako ne možete da izađete kao pobednik, ali možete da pobedite situaciju i nastavite dalje, što sam ja i učinila uz pomoć mog duhovnika i čvrste vere. Vera je veliki deo mog života i od Boga crpim snagu i hrabrost, u molitvi pronalazim mir i ravnotežu. Podjednako bitan faktor, pored vere, svakako je i vreme.

Važite za veoma disciplinovanu i donekle strogu osobu, da li je to stvar vašeg karaktera ili je rezultat toga što vam je otac bio vojno lice?

- Kombinacija i jednog i drugog. Od malih nogu sam bila izuzetno ambiciozna i odgovorna, kao i moj otac, koji je mojim mladalačkim rasutim ambicijama dao strukturu i čvrst temelj. Moj otac nije bio deo onog klišea da su sva vojna lica stroga. U našoj kući su se pravila jasno znala i kada bih ispunila sve svoje obaveze, moj otac bi mi, svaki put, pokazao koliko je bio velikodušan čovek pun ljubavi.

Koje metode vaspitavanja vaših roditelja ste rado primenjivali i na vašu decu?

- Kajem se što upravo tu disciplinu, red i strukturu i sve ono što kao dete nisam volela, nismo primenjivali kao vaspitnu metodu. Da jesmo, sigurna sam da bi danas to mnogo značilo.

Nikada niste krili da je vaš sin burno živeo u mladosti, da li je taj period sada iza njega?

- Hvala Bogu, danas možemo da kažemo da je sve iza njega.

Da li vam je teško iskustvo posle saobraćajne nesreće vašeg sina pokazalo ko su vam pravi prijatelji?

- Naravno. U životu je prosto tako da, na kraju, uvek možeš da kažeš da je izreka "na muci se poznaju junaci" prokleto tačna. Bilo je onih na koje sam računala, pa doživela razočaranje, a bilo je i onih na koje nisam računala, pa su me uverili da ipak mogu.

Snežana Đurišić: Karijeru sam gradila težim putem, ali je svaki korak bio pravi

Da li pojedine greške koje ste pravili prilikom vaspitavanja dece sada pokušavate da korigujete u odnosu sa unucima ili ste baka koja im popušta?

- Vaspitavanje mojih unuka svakako pripada njihovim roditeljima, a što se tiče mene kao bake, slobodno mogu da kažem da ne spadam u one koje u svemu popuštaju, a, nažalost, i nemam puno vremena koje bih mogla da provodem sa unucima. Svakako, vreme koje provodimo zajedno provodimo na pravi način.

Prepoznajete li u njima neke svoje crte ličnosti i da li su oni talentovani za muziku?

- Rano je da se bilo kakve izraženije crte ličnosti primete sada, još su mali. Fizički sada liče na mene, ali deca se menjaju. Sve četvoro pokazuju sklonosti prema muzici, a videćemo da li neko ima "bakin štof".

Vaša kćerka Maja godinama živi u Americi, koliko često imate priliku da je viđate?

- Maja je udata i sa decom i suprugom živi u Njujorku. Svakako da mi mnogo nedostaju, ali umem ja da se zainatim i da odem u Njujork i na tri dana. U poslednje vreme to mi se često događa.

Prošle godine ostali ste bez oca koji vam je bio veliki oslonac, kako se nosite sa tim bolom i gde pronalazite snagu za oprost, s obzirom na to da su za njegovu smrt delimično krivi i lekari?

- Kroz molitvu tražim mir i oprost, a bol gušim uspomenama, i tako svaki dan.

Gde u gustom rasporedu vaših poslovnih obaveza pronalazite vreme za sebe i šta vas najviše usrećuje u ovom životnom periodu?

- Srećna sam što imam mnogo posla, jer radim ono što volim. Ali, mogu da kažem da, kako godine idu, sve više gledam kako da sebi ugodim, te i te kako nađem vreme i za masaže, i za kratak beg na destinaciju koja mi padne na pamet, i za sve ono što me ispunjava i pomaže mi da se snabdem preko potrebnom energijom.

Postoje li stvari koje biste voleli da iskusite, a do sada niste imali priliku?

- Ne postoje stvari koje nisam ispunila, a želela sam. Srećna sam što nisam želela nemoguće, bar za sada.

Da li vas je upravo vaš avanturistički duh ovog leta odveo na Ibicu?

- Bila sam na odmoru u Španiji i potrudila sam se da za to vreme obiđem sve ono što je interesantno, pa je samim tim i Ibica bila neizostavna. Tamo vas adrenalin i energija obuzmu, ali i iscrpe, pa sam više za neka mirnija mesta za odmor.

Osećate li nekada da vam je potreban partner i neko sa kim biste delili životne uspone i padove ili smatrate da čovek može da pronađe sreću i u samoći?

- Ne mogu da kažem da mi samoća prija, ali ne znači da je čovek sam ako nema partnera. Nemam ništa protiv ako se to desi, ali prosto, ne opterećujem se time i to svakako nije na mojoj listi prioriteta kada je o mom privatnom životu reč.

Znači li to da ste otvoreni za novu ljubav i mislite li da vaše srce može ponovo da bude osvojeno?

- Za ljubav sam uvek otvorena, ljubav je emocija bez koje ne može da se živi, ljubav je Bog, ali nikako ljubav po svaku cenu. Taj put u životu prepustila sam Bogu, pa kako bude - biće.