Mirka Vasiljević: Mudrost žene ogleda se u tome da zna kada treba da dozvoli muškarcu da se oseti bitnijim || Hello Magazin!

Jedna od naših najlepših glumica Mirka Vasiljević poslednjih sedmica ponovo se našla u centru medijske pažnje zbog priče da sa suprugom, fudbalerom Vujadinom Savićem čeka četvrto dete. U intervjuu za “Hello!” atraktivna dvadesetšestogodišnjakinja demantovala je ovu vest, uz opasku da nije isključeno da će njihova porodica u budućnosti dobiti nove članove. Talentovana glumica s lakoćom balansira porodične obaveze sa profesionalnim, te publika trenutno ima priliku da je gleda u tri komedije - "Pazi s kime spavaš", "Hot lajn" i "Voli me do kraja". Iako je supruga uspešnog sportiste, Mirka se nikako ne može podvesti pod stereotip o ženama fudbalera. Na početku razgovora osvrnula se na spekulacije da je ponovo trudna.

Planirate li Vujadin i vi proširenje porodice?

- Vaspitavana sam tako da nikada u životu ne stavljam tačke jer svi dobro znamo da nam se Bog smeje dok pravimo planove. I Vujadin i ja imamo dvadeset šest godina i život je pred nama, tako da ne znamo šta će biti. Za sada smo zadovoljni sa troje dece koja zahtevaju mnogo odricanja, dobru organizaciju, pa i finansijska sredstva. Meni je takođe potreban odmor, jer sam imala, jednu za drugom, čak tri trudnoće, a svesna sam da moram da mislim na sebe, jer ako nisam dobra sebi, ne mogu biti dobra ni ljudima oko sebe.

Koliko vam se promenilo telo posle trudnoća i mislite li da su vaše godine presudne što ste lako vratili devojačku liniju?

- Svakako da su godine prednost, ali ja sam vodila računa o ishrani, pa se nijednom nisam mnogo ugojila. Možda je najvažnije to što su mi se tokom sve tri trudnoće hormoni izbalansirali na najlepši mogući način.

Jeste li nekada imali probleme sa hormonskim disbalansom?

- Nikada nisam imala hormonski poremećaj koji bi trebalo da se leči terapijom, ali sam od svoje sedamnaeste pa do neke devetnaeste imala jako nabujale hormone jer je to period kada sam od devojčurka izrasla u devojku. Tada sam imala i nešto veću kilažu, a to je sve nasledno jer je i moja mama prošla kroz istu situaciju tokom odrastanja.

Veoma ste vezani za majku, trudite li se da vašoj deci budete isti oslonac kao što je ona vama?

- Volela bih da sa mojom decom imam otvoren odnos kao što sam imala sa majkom, ali, osim devojčice, imam i dva dečaka i svesna sam da kad oni porastu, sa njima neću moći da pričam o svemu. Ne bih volela da budem od onih majki kojima sinovi sve poveravaju, jer smatram da bi muške razgovore trebalo da vode sa tatom. Nama kao roditeljima najvažnije je da sa decom ostvarimo otvoren odnos, da uvek mogu da nam se obrate, bez obzira o čemu je reč. Ja i danas sve što je i dobro i loše najradije delim sa članovima svoje porodice, sa njima sam opuštena i da otvoreno mogu da im kažem šta me boli. S druge strane, i Vujadin je odrastao na sličan način i sada to prenosimo na našu decu.

Da li se u vezi sa vaspitanjem dece konsultujete sa Vujadinovom majkom, budući da ona ima iskustvo u odgajanju muške dece?

- Češće se konsultujem sa članovima moje porodice jer sam sa njima opuštenija, što je potpuno prirodno. Kada se vidim sa Vujadinovim roditeljima, i ne stignemo mnogo da pričamo jer su tu uvek deca, pa je sve posvećeno njima. Koliko god mogu volim da ih uputim u sve što ima veze sa decom, a oni mi često za neke njihove poteze govore da je i Vujadin bio sličan kad je bio mali. Volim da se konsultujem i sa vaspitačicama u vrtiću, a najviše se, svakako, konsultujem sa Vujadinom.

Koliko vam je teško što na neki način sami odgajate decu, s obzirom na to da Vujadin živi u drugoj državi?

- Odmalena sam naučila da budem disciplinovana, jer od trinaeste godine konstantno radim. To me je naučilo da svaki dan dobro isplaniram, i samo tako i znam da funkcionišem. Što se tiče sadašnje situacije, Vujadin i ja počeli smo da se zabavljamo kada smo oboje imali devetnaest godina, a prvi put sam zatrudnela sa dvadeset. Tada sam morala da budem u Srbiji zbog mog posla, dok je on bio u inostranstvu zbog njegovog. Od početka smo razdvojeni, ali na to gledamo kao na privremenu situaciju. Trudimo se da nikada ne prođe mnogo vremena a da se ne vidimo, i uvek kada u Srbiji provedemo dva ili tri meseca, posle odemo kod njega na mesec dana i tada svaki trenutak koristimo što kvalitetnije.

Primećujete li da vašoj deci nedostaje otac?

- Svakako, a to se najbolje oseti kada odemo kod njega ili kada on dođe. Sve troje, prvih pet-šest dana, potpuno promene ponašanje i obuzme ih prevelika sreća. Međutim, iako fizički nije tu, Vujadin svakodnevno komunicira sa decom, jer moderna tehnologija to dozvoljava. Upućen je u sve što ima veze sa njima do sitnica. Mi nismo roditelji kod kojih nešto sme kod mame, a ne sme kod tate i obrnuto, sve što znam ja, zna i on. Srećom, još su mali, pa možemo i da ih lažemo da postoje čike koje govore tati šta oni rade kad on nije tu ili da meni prenose sve što rade u vrtiću i slično. Sada su u periodu kada sam im ja kao majka potrebnija, a kada dođe vreme da, naročito dečacima, bude potrebniji otac, tada ćemo, verujem, već biti na okupu.

Koliko vama nedostaje Vujadin kao muž?

- Normalno je da mi nedostaje, ali mi smo navikli tako. Kada smo počeli da se zabavljamo, on je otišao u Lion, a ja sam tada počela da snimam seriju `Miris kiše na Balkanu`. Tako smo već na početku veze četiri meseca bili razdvojeni i to je bio najveći test za oboje. Sada, iz toga što nismo stalno zajedno pokušavamo da izvučemo ono najbolje, pa cenimo svaki zajednički trenutak jer dobro znamo koliko nam je teško kada smo razdvojeni.

Zbog čega se najčešće javljaju nesuglasice između vas i kako izgledaju vaše svađe?

- Do sada nismo imali problem koji nismo znali kako da rešimo, ali normalno je da se svađamo, pošto smo oboje temperamentni. Kada dođe do sukoba, sve pršti. U afektu jedno drugome umemo svašta da kažemo, bude tu i ružnih reči, ali ja nisam žena koja će da se presamiti zato što ju je muškarac uvredio. Pošto se dobro poznajemo obično tada govorimo ono za šta znamo da će drugu stranu najviše povrediti, ali negde je i `čovečanski` da imaš takvu potrebu kada si ljut. Smatram da su takve svađe i dobre, jer svako od nas izbaci iz sebe sve što ga muči i ne dolazimo u situaciju da neko nekome prebacuje nešto što se desilo pre šest meseci. Kad se strasti smire, uglavnom prepričavamo svađe kao da su anegdote i smejemo se našim sukobima.

Ko češće popušta?

- Ume da popusti i on, ali ipak to ja činim češće. Smatram da se mudrost žene i ogleda u tome da zna kada treba da dozvoli muškarcu da se oseti većim i bitnijim, jer to njima mnogo znači.

Jeste li nekada imali dilemu da napustite glumu i da poput većine žena sportista budete stalno sa Vujadinom?

- Pošto sam prema sebi surovo iskrena, navikla sam da uvek kada sam u nedoumici uđem u svoja četri zida i dobro se preispitam. Tako je bilo i kada je trebalo da odlučim kako će funkcionisati Vujadinov i moj odnos. Tada sam shvatila da je gluma nešto što mnogo volim i u čemu sam se pronašla. Shvatila sam i da sam žena kojoj je vrlo bitno da ima svoj dinar i da može da doprinese kućnom budžetu. Zato sam odlučila da ne odustajem od svog posla, što ne znači da mi je porodica manje bitna. Da nisam tip žene kojoj je porodica važna, ne bih odlučila da sa Vujadinom, ako Bog da, provedem ceo život i ne bismo imali troje dece. Za sada uspevam da uspostavim ravnotežu između posla i porodice.

Da li se Vujadin nekada usprotivio takvoj vašoj odluci s obzirom na to da sportisti uglavnom insistiraju da ih partnerke prate?

- Svaka vreća nađe svoju zakrpu. Ne bih u sve ovo uplovila sa njim da je drugačiji i da me ne podržava. Svakako da smo svi mi na početku veze mnogo zaljubljeni i da činimo sve da usrećimo partnera, pa sam i ja bila takva. Ali, kada prođe neko vreme, počnete da razmišljate i o svojim potrebama. Svesna sam koliko me posao čini srećnom, a svestan je i on, tako da nemamo problem.

Mislite li da takav Vujadinov stav ima veze sa činjenicom da je i njegova majka ostvarila zavidnu karijeru?

- Verovatno, jer svi nesvesno kopiramo odnose koje smo imali u porodici. Naravno da nas dvoje na početku veze nismo bili svesni da smo odrasli u sličnom okruženju, jer kada si zaljubljen, ne razmišljaš racionalno, ali s vremenom smo shvatili da imamo slične poglede na život. Svakako da postoje stvari koje meni smetaju kod njega i njemu kod mene, ali svi znamo koliko je u današnje vreme teško naći porodičnu osobu, pa kada smo to prepoznali jedno u drugom, odlučili smo da se čvrsto držimo zajedno.

U medijima nikada ne spominjete oca, jesu li vam roditelji razvedeni i kakav imate odnos sa njim?

- Sve je u redu sa brakom mojih roditelja, a oca ne spominjem zato što u medijima uglavnom pričam o ženskim temama, pa spominjem mamu i tetku. Muški članovi familije su tu kada treba da mi se popravi automobil ili nešto slično, ali to svakako nije zanimljivo za intervje.

Da li to što ste odlučili da imate troje dece ima veze sa tim što ste jedinica?

-Verovatno, ja sam do svoje desete godine bila okružena samo starijima jer sam uz roditelje rasla i sa bakom, dekom, tetkom i tečom. To ima prednosti jer je njihova pažnja bila usmerena samo ka meni, ali mi je sa druge strane često bilo i dosadno. Sa deset godina sam dobila brata od tetke i tada sam shvatila koliko je lepo kada imate u kući nekog ko je sličnih godina kao vi. To uviđam i danas sa svojom decom, jer ne moram da izmišnjam šta ćemo da radimo da bi njima bilo zabavno već što su stariji sve lakše nađu način da se sami zabave.

Ko više liči na vas, a ko na Vujadina?

- Andrej je definitivno povukao na Saviće, i fizički i kada je reč o zainteresovanosti za sport. Temperamentan je, ali ne mogu da kažem da je to nasledio od mene ili Vujadina jer smo oboje takvi. Adrijana liči na mene, a što je starija, sve više nesvesno usvaja i moje pokrete, dok Mihajlo fizički podseća na Vujadina, a pošto ima samo dve godine, još je rano da govorim o njegovom karakteru.

Vi ste imali netipično odrastanje i mladost, šta vam je to donelo, a šta oduzelo i da li biste takav život poželeli i vašoj deci?

- Vaspitana sam da se nosim sa sudbinom najbolje što znam i da se ne upoređujem sa drugima, pa to prenosim i na njih. Mislim da mi je to što sam počela da radim još kao devojčurak donelo samo dobro, jer sam rano pronašla posao koji me usrećuje, za razliku od mnogih ljudi koji se traže i na sredini dvadesetih godina. Naučila sam da budem disciplinovana i ranije sam sazrela. Verovatno sam se zato i odvažila da na početku dvadesetih uđem u bračne vode, a sada sa dvadeset šest već imam troje dece i karijeru. Jedino što mi je možda nedostajalo je, žargonski rečeno, vreme za blejanje sa vršnjacima, ali doći će i to na red kada odem u penziju.

Da li Vujadin i vi planirate da počnete da živite zajedno tek kada on okonča profesionalnu karijeru?

- To još ne znamo jer nam Andrej sledeće godine kreće u školu. Ukoliko Vujadin u tom trenutku bude bio u gradu u kome postoji internacionalna škola, verovatno ćemo se preseliti kod njega i upisati ga tamo. Ako bude bio u malom gradu, kao što je sada, gde takva ustanova ne postoji, onda će Andrej u Beogradu krenuti u školu. Planiramo da pratimo potrebe naše dece, jer ukoliko budu išla u internacionalne škole, s obzirom na to da fudbaleri u današnje vreme bar na dve godine promene klub, a samim tim i deca škole, moraćemo da vodimo računa kako će se to odraziti na njih. Postoje deca kojima su takve situacije odskočna daska i zahvaljujući tome postaju snalažljiviji, a ima i onih koje takve situacije zbunjuju.

Šta će biti sa vašom karijerom ukoliko se budete preselili u inostranstvo?

- Sigurna sam da ću naći način da radim.

Poslednjih godina fokusirani ste na pozorište, koliko vam prija živi kontakt sa publikom?

- S obzirom na to da nisam završila glumu, mislim da se moja karijera odvijala pravilnim redosledom. Prvo sam glumila u filmu, gde može mnogo toga da se ponovi. Posle toga su došle serije u kojima se radi mnogo brže, pa tek na kraju pozorište, gde se sve dešava u trenutku i gde je iskustvo važno. Trenutno igram u tri komedije, `Pazi s kime spavaš`, `Hot line` i `Voli me do kraja`. Imamo izvođenja kako u Beogradu, tako i u unutrašnjosti, u Republici Srpkoj, ali i u Beču, i veoma sam zadovoljna.